Zaborav i oproštaj

Nisam nikakav pisac, ne umem da izmišljam priče, ne umem da dajem imena nekim svojim likovima, da pišem o onome što se nije desilo… Ne umem da pišem i tačka, ali pišem, jer volim i pisanje je oduvek bilo moja samopsihoanaliza, upoznavanje sebe, zadiranje u najdublje i najudaljenije delove svoje duše, pa makar to nemalo baš nikakvu vrednost, meni znači, a u svom životu sam sebi najvažnija.

Tako sam rešavala skoro sve probleme u životu, jer između redova uvek pronađem rešenje. Nekada je to bilo samo moje, a od kada imam blog delim to sa svima bez griže savesti što svoj život stavljam  na uvid svima, jer se nadam da između svih tih redova postoji i neki koji može da znači još nekome.

Postoje dve stvari vezane za školu, koje sam zapamtila za ceo život. Jedna je da zaborav ne postoji, a druga je da oproštaj može da ubije. Profesor filozofije mi je na jedan moj pisani sastav o životu dao 5 i kratku primedbu “zaborav ne postoji”. Sigurno nije imao pojma da ću posle toga napisati ceo novi tekst o tome kako to zaborav ne postoji i da ću se toga sećati ceo život.

Ukratko, zaboraviš nešto, nekoga, neka je i neka sitnica, ali kada te neko podseti na taj događaj ili tu osobu, negde ga isčeprkaš i setiš se. Znači nisi zaboravio. Ili jednostavno sam počneš da razmišljaš o nečemu i setiš se svega. Zaborav postoji jedino u slučaju bolesti.

Neću da širim temu, ali uglavnom sve se svodi na to, da mnoge događaje strpamo negde u sebe, na sigurno mesto, tu ga ostavimo i mislimo da smo zaboravili, a u stvari tako samo olakšavamo sebi dalji put kroz život. Nadam se da razumete šta sam htela da kažem, da se ne rasplinjujem.

Što se tiče oproštaja… Kada nekome nešto oprostite, to bi trebalo da znači da ste oprostili i da više nema vraćanja na to. U slučaju oproštaja uvek se setim Banović Strahinje. Nema mnogo veze sa samim likom, već mi je ostalo urezano u glavi, kako je Strahinja oprostio Anđeliji tzv. preljubu i izdaju.

Neću da ulazim u dublju analizu pesme i odakle mi to, ali sam sigurna da Anđa nije uspela da izdrži pritisak oproštaja. Da još naglasim i da ovde ne gledam na to šta je on njoj oprostio, već kao na “oprostiti nekome nešto”, bez obrzira o čemu i o kome se radi.

Našla sam se u situaciji da sam “zaboravila” i “oprostila” i jedno i drugo pod znacima navoda, jer da je stvarno tako, ne bih uopšte sada bila u problemu u kom jesam. Rekla sam sebi: “Dobro, bilo je šta je bilo, idemo dalje.”.

Udaljila sam se od te osobe i nastavila život na sasvim drugu stranu. Silom prilika ta ista osoba se vraća u moj život i na testiranje se stavlja i moj oproštaj i zaborav. Shvatam da nisam dovoljno velika da bih oprostila, shvatam da ništa nisam zaboravila, kao da od onda nije prošao ni jedan dan. Kao da se sve nastavilo tamo gde je nekada stalo.

Ta osoba se možda i promenila, ali ja i dalje to ne mogu da vidim zaslepljena ranijim dešavanjima na koja samo dodajem nova. U svemu vidim ono od pre. Ma ko sam ja da sudim? Nemam pravo da sudim ni sebi, ni drugima. Osećam samo veliko sažaljenje prema toj osobi, a onda se setim nečega, pa eksplodiram iznutra.

Zašto ćutim? Zato što sam ranije ubedila sebe da sam prešla preko svega i da nema razloga vraćati se na ono što je prošlo. Uvek je važno ono što je sada, a sada je nastavak onoga što smo ranije prekinuli i postala sam svesna da je sve u stvari bio samo privid, jer je osoba bila fizički daleko od mene, da se malo toga zaista promenilo. Kao kada prljavštinu strpaš pod tepih i praviš se da je nema, a znaš da je tu.

Definitivno u životu sve stvari i svi odnosi kad tada dođu na svoje mesto, pa ma koliko nam se učinilo da je nečemu prošao “rok trajanja”. Kako seješ, tako žanješ. Savest je teška muka i verovatno joj je dovoljna. Moja savest je čista i treba mirno da spavam. Samo treba da odlučim jesam li oprostila ili nisam, hoću ili neću? Nema treće. Ako neću, onda nema svrhe ćutati, ako hoću onda treba pod hitno da isplaniram sledećih 15 minuta svog života. 😉

blago meni sa mnom :)))

Javiću vam ma šta da odlučim, ali sa ovom pričom smo završili. Sada možemo da se vratimo na gramatiku. 😉

0

Comments

comments

Comments

  1. By Mahlat

  2. By Mahlat

  3. By dollybel

  4. By Dudaelixir

  5. By Marouk

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *