05. juli, 2011.

Posle svega, napokon spavaš na pola metra od mene, a ja još uvek ne verujem, još uvek nisam sigurna da je sve ovo istina, ali čujem kako dišeš tu blizu mene, ravnomerno, spokojno, mirno spavaš. Ja ne mogu. Čekam 2 i 15 da te probudim, tvoje 15 do 5. Znači nemoj da se nadaš da ću te duže pustiti da spavaš.

Šta nas briga što se avion sa kojim si trebao da doletiš za malo srušio, baš nas boli dupe što si putovao tri puta duže nego što je uobičajeno, pa zar ima neke veze što ti je izgubljen prtljag? Ma ima li bilo kakve veze sa životom da onda kada se napokon sretnemo i odemo gde smo želeli, nema struje na tom mestu i nema nikog na recepciji i sve je pusto ko u horor filmu, pa onda kada nekog i nađemo oni se čude odakle smo se stvorili? Ti i ja. Da nas poznaju ne bi se čudili. Nama se oduvek dešavaju čudne stvari. To što rezervišeš sobu u junu za juli i onda ti kažu da su je izdali pre 15 minuta, ma ima li sve to ikakve veze sa bilo čim? Naravno da nema, najvažnije od svega je da ti spavaš na pola metra od mene.

Naravno čim su nas nekako smestili, došla je struja. To je ta pozitiva koju nosimo sa sobom, pa makar imalo veze i sa strujom. J Što se nas tiče i nije morala, ali eto nešto dobro, mogli smo da se gledamo u oči.

 I naravno da se trenutno, posle četiri meseca odvojenosti nalazimo na najneobičnijem mestu na svetu. U veeeelikom buretu. Kontam da je ovo nekada davno, bilo bure za rakiju ili vino, pre za rakiju zbog kraja u kom se nalazimo. Znači ti spavaš, dok ja pišem, u buretu za rakiju i čekam da te probudim. Ma neću da te budim, greota je. J

Popiću do kraja još ovu jednu škotsku rakijicu, a onda ću da se uglavim tu pored tebe u noćašnjem samo našem buretu za rakiju. Biću sigurna da si siguran tu pored mene. I znaš šta, hvala ti na svemu, ali nekako nisam sigurna da ćeš ikada znati i hoću li ikada umeti da ti pokažem, koliko ja tebe stvarno volim.

Život su sitnice.  Ti si moj život. Moja sitničica. Voleti je malo. 😉 Sad ću da se uglavim tu pored tebe i bas nas briga koliko je sati.

 

1+
Vrelo Ždrelo...http://www.charolija.com/wp-content/uploads/srce.gifhttp://www.charolija.com/wp-content/uploads/srce-200x200.gifCharolijaAvganistanSlavlja i žurkiceSnoviSvašta neštoAvganistan,beograd,bure,frankfurt,Ljubav,petrovac na mlavi,Srbija,ždrelo05. juli, 2011. Posle svega, napokon spavaš na pola metra od mene, a ja još uvek ne verujem, još uvek nisam sigurna da je sve ovo istina, ali čujem kako dišeš tu blizu mene, ravnomerno, spokojno, mirno spavaš. Ja ne mogu. Čekam 2 i 15 da te probudim, tvoje 15...Don't give up!

Comments

comments