twitter-buttons

Moj poslednji twitt, “imam neodoljivu želju da pišem, ali mislim da će na kraju ispasti “bućkuriš”, tako mi misli lete da drugačije ne može da ispadne”. Može čovek na tom Twitteru da kaže šta god mu padne na pamet.

Koristite li Twitter? Toliko pišu o njemu da sam sigurna da neki od vas “e baš iz inata”, neće da pogledaju o čemu se radi.  Stalno se negde registrujem, nešto čeprkam, tražim ko zna šta i kojim putevima? Nema šanse da znam tačno gde sam sve registrovana? Postoje neka mesta na netu gde odem, registrujem se, vidim o čemu se radi i više se nikada ne pojavim. Da mi povremeno ne pošalju mail neki od njih, ne bih se nikada setila da mi treba taj servis ili sajt, za bilo šta u životu.

Tako je bilo i sa Twitterom. Klik, registracija i onda ništa. “E pa ako je ništa, odoh ja dalje.” Tako je taj nalog stajao mesecima, nisam imala pojma šta bih sa njim i o čemu pričaju svi ti ljudi po blogovima, kada tamo nema ništa i apsolutno se ništa ne dešava. He… Brza u svemu, nisam se ni potrudila da saznam.

Da bi se nešto desilo, treba samo malo da se potrudite.  Prvo nađete jednu osobu koju ćete da “pratite”, meni je to bila Drvena. Razmišljam “šta sad, pa gde su svi ostali?” Pomislim, možda nije loše da pogledam sa kim ona to razmenjuje razmišljanja. Klik na following, kad tamo cela lista nekih ljudi, što meni poznatih, što nekih za koje prvi put čujem. I tako ja klik na jednog, drugog, trećeg, četvrtog,  pa pogledam koga treći following-uje, kad tamo evo ga ovaj i onaj i onda klik na home, a ono tamo otvara se neki novi mali twit svet. Vremenom počinju ljudi da prate i ono što vi pišete i tako vam vremenom sve postaje jasnije i zanimljivije.

E tada opušteno, twit ovo twit ono, pitaj ovde, traži onde, smej se ovome, plači sa onim, sve vrste vesti, novih informacija, sve ono što vas zanima i ono što vas uopšte ne zanima, svega ima i sve zavisi od onoga koji ljudi “prate” vas i koje vi “pratite”.  Sve što vam nije jasno pitate, jer uvek ima nekog ko vam može i hoće pomoći.

Sada uvek kada sam za računarom Twitter je uključen, ne pamtim kada sam poslednji put zatvorila taj “prozor”.  Ono na šta sam se jedva navikla je da u 140 kucanih karakera možete da kažete ono što želite, ali vremenom se čovek izvešti.

Ne pišem vam ovo, jer promovišem Twitter, već zato što mi neki od vas tamo nedostajete, u smislu da na brzinu razmenimo razmišljanja i slično. Probajte nećete se pokajati. Dala sam vam najprostiji način da pokušate, a ništa vas ne košta da probate.

twitter_bird_follow_me__Small__bigger

Random Posts