Don't give up
Tetkin padobranac
Najmlađi član Padobranskog kluba Nebeski Dijamant je Nikola Vučković. On je već sa 11 godina odlučio da oseti lepotu padobranstva. Reći da je neko sa 11 godina sposoban za takvu odluku, možda zvuči čudno, ali upravo je tako. Kada neko sa tako malo godina, na +40C umesto na kupanje, svojom voljom ide na aerodrom da prati obuku drugih padobranaca i da gleda skakanje, šta onda drugo reći, nego da je rođeni padobranac.
Za početak Nikola je skočio, tandem skok sa 3000m. Najveća brzina ostvarena prilikom tog skoka je bila 266km/h, a 41 sekunda provedena u slobodnom padu, šta reći…jedino slike i snimak donekle mogu da vam približe kako se osećao i kako je reagovao naš Nikola.
Pre skoka:
…
- Nikola jesi li siguran da hoćeš da skočiš?
- Jesam!
- Jesi li 100% siguran?
- 100%
…
Posle skoka:
…
- Da li bi još skakao?
- Da!
- Koliko puta još?
- Pa bar još 1000 puta!!!
…
Nikoli preostaje da do svoje 16 godine čeka svoju obuku i svoj prvi samostalni skok. Do tada će verovatno već naučiti da sam spakuje padobran, a posmatrajući druge padobrance verovatno će naučiti i sve ostalo. U međuvremenu će verovatno skočiti još koji tandem skok, ako uštedi neke pare, jer u ovom sportu svi sve plaćaju!
Marko
Verovatno se nigde u svetu prenatalni skokovi ne računaju u skokove, ali ako ih ipak računamo, onda je naš najmlađi padobranac Marko. Pre svoga rođenja, dok je još bio samo mala mrvica u stomaku, kroz telo svoje majke je osetio lepotu potpune slobode. Neke mame svojoj deci dok su u stomaku puštaju muziku, Mocarta, Baha, RNR ili šta već, idu na aroma terapije, šetnje, vožnje brodićima… Marko je slušao brujanje aviona i skakao iz istog. Padobranac u najavi! Videćemo kad bude dovoljno porastao da ima svoju knjižicu skokova, hoće li mu negde tih 5 skokova biti upisano, ali je sigurno da je negde u njegovom genetskom kodu upisan taj osećaj totalne slobode i navale pozitivnog adrenalina.
-
#6 written by arsa 3 years ago
cao!
mozes li me kontaktrati mail-om, imam jedno pitanje.
ivan.arsic@gmail.comHVALA!!!
arsa (droljizam)
-
#9 written by Duda 3 years ago
-
#10 written by IvanB. 3 years ago
Secam se da sam vec negde procitao tekst,… i ono citam i kontam gde sam ja isto to procita… tek kada sam kliknuo na link gore setih se da sam na zvanicnom sajtu…
sta reci… Nikoli svaka cast na hrabrosti i velikoj ljubavi i zelji za padobranstvom.Marko… ma rekoh i u prethodnom postu – siguran sam da ce pored vas da zavoli taj sport jer ipak osetio je adrenalin jos dok je bio deo tebe.
-
#15 written by Charolija 3 years ago
Ivane to na zvaničnom sajtu sam ja nešto piskarala po zadatku, pa je tako šturo, kao mala informacija, a nikako da napišem svoje viđenje svega toga. Bilo mi je teže i gore da gledam Nikolu i njegov skok nego bilo šta pre toga u životu. Kad je dodirnuo zemlju laknulo mi je. Bila sam odgovorna za njega, jer mu roditelji nisu bili tu i nisam imala pojma kako će dete stvarno da reaguje. Bio je oduševljen, na moju veliku radost! Nije se pokajao što je odlučio da skoči. To mu je bio rođendanski poklon od nas.
-
#21 written by Duda 3 years ago
Ja bih podrzala zelje svoje dece, bez obzira koliko se ja bojala. To je, po meni, moj problem, a ne detetov. Izvini Sanja, ali vidim da si i ti samokriticna. Bolje da ti dete samo kaze, nego da uradi tajno, a saznaces kad-tad. Moj brat je tako skakao godinama a nije rekao mami, koja je uzas od panicarke, a ona saznala iz nevezuse, tj. videla ga na tv, na nekom takmicenju. Eto!
-
Negde sam već rekla da sam odličan uzor, u vaspitanju dece imala u svojoj starijoj sestri. Ona tog dana nije bila na aerodromu, nije čak bila u Bgdu, ali kada je Nikola sa mnom onda sam mu ja i otac i majka i sve što se nas dvoje dogovorimo je u redu. Njena deca su i moja, odrasli su sa mnom i presrećna sam što ih imam. Ponosna sam na njih kao što bih bila i da sam ih ja rodila.
Gledajući Nikolu kako ulazi u avion osećala sam sreću, ponos, strah… verovatno ću se isto tako osećati kada budem gledala Marka, ako bude želeo da skače. Kada ovako pišem sada, mogu samo da zaključim da mi užasno nedostaju Dušan i Nikola. Uh… -
-
#27 written by Duda 3 years ago
Sanja, znam sta mi roditelji prezivljavamo, dokle god smo zivi. Mozda sam ja malo cudna, ali to je sigurno posledica mojih strogih roditelja. Ja sam kontras, uvek bila i radila sve njima u inat. Zato sam se postavila prema mojoj deci tako, ta im ne branim nista, a za uzvrat dobijem istinu, ma kako mi bilo. Doduse, nista extremno nisu ni trazile. Ja sam se nalagala roditelja i kada za to stvarno nije bila nuzda. Onako, za inat, nisam htela da im kazem istinu, koju ce saznati za sat vremena.
-
#33 written by Duda 3 years ago
Carolijo, opet tajac. Morala sam da se oglasim. Imam i razlog, znas i sama. Mozda bi mogla da mi objasnis, ko slaze padobrane pocetnicima, padobrancima? Zao mi ovog momka sto pogibe na Ceneju. Cujem razne prozivke po novinama, pa me kopka, ako nije bez veze. Mislim, da li oni uce i sami odmah sklapaju svoje padobrane? Cula sam od svog brata, koji se bavi padobranstvom, da svako sebi slaze padobran. Jel to jos uvek vazi? Sta je s vama? Kako je rekonvalescent? Decica?
-
Draga Dudo, svi smo dobro bez brige, samo se bavim nekim drugim stvarima, pa sam malo zanemarila blog i sve što se njega tiče. Vratiću se uskoro. Hvala ti na ponuđenoj pomoći, ali hvala Bogu dobro smo i ne treba ništa.
Što se tiče udesa, ne bih se izjašnjavala dok se ne utvrde sve činjenice. Nije na meni da pričam o tome.
Pozdrav i poljubac -
#37 written by Charolija 3 years ago
Dudo tvoje pitanje je bilo na mestu i mene lično mnogo toga zanima u vezi tog udesa, jer na žalost takve stvari se dešavaju.
Sastavlja se posebna komisija koja ispituje svaki takav slučaj do detalja, tako da ne treba pričati priče tipa “rekla kazala”, a ima onih koji to pričaju, pa se svašta može pročitati. Kada dobijemo obaveštenje zašto, kada, gde i kako se sve izdešavalo moći ću sve da ti kažem. -
- Comment Feed for this Post
Stvarno sam uzzasno stvorenje, ispada da sam sebicna, al taj strah… 
On je već skočio…blago njemu….zavidim mu!