Tetkin padobranac

Punky zavidim mu i ja. Sa tako malo godina, a već je osetio lepotu neba.

Deda pitam se ponekad kako izgleda odrasti na aerodromu. Sve ono što sam ja u tridesetoj videla i osetila, oni imaju priliku, mnogo pre. Do tridesete će već moći i knjige da pišu o svemu tome.

Zelena još samo da skoči Nikolin brat i majku da im bacimo i definitivno ćemo biti leteći!

Nikola sada već ima 13 godina, ostalo mu je još malo da čeka. Ljubi ga tetka.

Dudo ovo su samo naređane slike, a od filma zastaje dah, bukvalno. Pokušaću da ga smanjim, pa da ga postavim. Nidžo zaslužuje svaku pažnju, a ti samo odluči i dođi.

Ivane to na zvaničnom sajtu sam ja nešto piskarala po zadatku, pa je tako šturo, kao mala informacija, a nikako da napišem svoje viđenje svega toga. Bilo mi je teže i gore da gledam Nikolu i njegov skok nego bilo šta pre toga u životu. Kad je dodirnuo zemlju laknulo mi je. Bila sam odgovorna za njega, jer mu roditelji nisu bili tu i nisam imala pojma kako će dete stvarno da reaguje. Bio je oduševljen, na moju veliku radost! Nije se pokajao što je odlučio da skoči. To mu je bio rođendanski poklon od nas.

Nikola je moj idol!

Baš bravo i za tetku, jer je jedva preživela.

Negde sam već rekla da sam odličan uzor, u vaspitanju dece imala u svojoj starijoj sestri. Ona tog dana nije bila na aerodromu, nije čak bila u Bgdu, ali kada je Nikola sa mnom onda sam mu ja i otac i majka i sve što se nas dvoje dogovorimo je u redu. Njena deca su i moja, odrasli su sa mnom i presrećna sam što ih imam. Ponosna sam na njih kao što bih bila i da sam ih ja rodila.
Gledajući Nikolu kako ulazi u avion osećala sam sreću, ponos, strah… verovatno ću se isto tako osećati kada budem gledala Marka, ako bude želeo da skače. Kada ovako pišem sada, mogu samo da zaključim da mi užasno nedostaju Dušan i Nikola. Uh…

Dudo mnogo stvari sam u životu uradila, a da to nisam podelila sa roditeljima. Drago mi je što sam ih bar malo poštedela brige. … ali sa druge strane mi bude i žao, jer u nekim važnim trenucima nisu bili uz mene da mi pruže podršku iz razloga što nisu znali. Baš sam bila mali đavo.

Nije nista crklo Dudo, hvala Bogu, Bili smo u velikoj jurnjavi, slavili smo Jovani rodjendan, pa nam je sutradan bila slava i tako nisam imala vremena. Sada sam u fazi oporavljanja i sredjivanja. Svi smo dobro.

Draga Dudo, svi smo dobro bez brige, samo se bavim nekim drugim stvarima, pa sam malo zanemarila blog i sve što se njega tiče. Vratiću se uskoro. Hvala ti na ponuđenoj pomoći, ali hvala Bogu dobro smo i ne treba ništa.
Što se tiče udesa, ne bih se izjašnjavala dok se ne utvrde sve činjenice. Nije na meni da pričam o tome.
Pozdrav i poljubac

Dudo tvoje pitanje je bilo na mestu i mene lično mnogo toga zanima u vezi tog udesa, jer na žalost takve stvari se dešavaju.
Sastavlja se posebna komisija koja ispituje svaki takav slučaj do detalja, tako da ne treba pričati priče tipa “rekla kazala”, a ima onih koji to pričaju, pa se svašta može pročitati. Kada dobijemo obaveštenje zašto, kada, gde i kako se sve izdešavalo moći ću sve da ti kažem.

NeMresBilivit … sve je lako kad si mlad!