Smrt kao deo života

ljubav26To je deo života, ali muka mi je više od odlaska dragih ljudi, a izgleda da smo s godinama tek krenuli u taj deo, da ispraćamo, plačemo i tugujemo za onima koji odu zauvek. Ne može se čovek na to navići. Kad smo klinci tek tu i tamo čujemo da je neki deda umro, da je neka naša baba umrla, da je umro neki komšija ili prijatelj, prijatelja naših roditelja. Smrt nam bude daleka, ako imamo sreće i ne rodimo se u nekoj od ratnih zona Balkana, pa se još u detinjstvu ne naviknemo na smrt.

Muka mi je više od smrti, a tek je zagrebala. Iako neke od tih ljudi nisam svakodnevno viđala, volela sam ih i pri tom mi je i teže da shvatim da ih više nema. Ostanem tako zatečena, otvorenih usta u neverici. Ako mi jave telefonom obično kažem krajnje bezazleno i u šoku: “Zezaš, je l’ skroz umro?”, valjda u nadi da nije i da ima nade.

Tako i dalje čekam da mi Darko iz Zagreba pošalje onu ponudu za rakiju, da Zmaj ostavi komentar na neki od mojih postova, da mi Dragan pošalje slike sa Stare Planine, da mi Neša javi da je stigla pomoć za Kraljevo, da Sale dođe na Jarak na obećanu “partiju” fudbala, da Miladinče bude deo ekipe za skok na cilj, da me Žare opet provoza zmajem, da Nemanja najavi dolazak ekipe iz Banja Luke na Jarak, da će Turčin iznenada da se javi na Skajp odnegde, da Nikola okreči kafanu do kraja, da je Krdža stigao na našu svadbu, da je Peca opet digao motor na točak pred pandurima, da je mali Gogo renovirao stan… da je sve dobra zajebancija i da se vidimo u subotu koja dolazi. Na moju veliku žalost nekog sam zaboravila.

I nepravda je. Kažu da treba ići po redu. Red valjda neki treba da se zna, ali red se ne zna i nikad se ne zna kome je kada vreme. Zato nemojte da čekate da se vidite sa dragim ljudima, da popijete kafu, da se ispričate, pojedete neke kolače zajedno, zaroštiljate, odete u šetnju, pozovete telefonom, ispričate vic, zagrlite ga jako… tu smo, ali ne zauvek. I odlaze mladi, vredni, dobri, plemeniti ljudi… kojima je život tek počeo, a već su ga završili. I nepravda.

Baš mi je teško. Nekako je Neša udario tačku na i, i razbio me totalno. Vidimo se u neku subotu drugari, laka vam zemlja i plavo vam nebo bilo.

 

0

Comments

comments

Leave a Reply