Don't give up
Smrt je samo jedan trenutak
Naređujem vam da čuvate svoje zdravlje, da idete kod lekara na redovne preglede. Naređujem vam da se svaki dan smejete i radujete sebi i svojim bližnjima. Svojoj deci i roditeljima. Ne nisam ja neko ko uopšte ume da naređuje, niti neko ko ima to pravo, samo sam uplašena, užasnuta, skamenjena.
Rećiću vam nešto u šta je teško poverovati, u šta još uvek ni sama ne verujem. Ispred naših ulaznih vrata leži mrtav čovek.
Dragi je spremio svoj specijalitet, deca su zadremala, napravili smo po hladan špricer i uživali u mirisima koji se šire iz kuhinje. Šetkam se u novom brusu po kući i super mi je. Klopa je gotova, pozvao me je da se poslužim, pa da ručamo. Neko zvoni na vrata, on kaže „otvori“, ja kažem „ne znam gde mi je majica, otvori ti“, on otvara. Čujem iz kuhinje šta pričaju. Uzima priznanicu, čujem komšiju kako kaže „samo ovo odnesite u poštu i ovde upišite iznos.“ To su bile poslednje reči mrtvog čoveka koji sada leži ispred naših vrata.
Tada se zateturao, pao. Ja u svom novom brusu istrčavam na vrata. Ivan viče „zovi hitnu pomoć“. Zovem 94 „molim vas hitno dođite“, diktiram adresu, pitaju me da li je svestan, kažem da nije, kažem da izgleda da je srce, „molim vas požurite, umreće nam pred vratima.“
Izlazim ispred, on diše, ropće, ja mu kažem „…nemoj čiko, drži se, ne daj se…možeš ti to, ajde čiko!!!“. On je komšija iz susedne zgrade, dolaze njegova supruga i sin. Čiko više ne reaguje. Žena kuka, držim je, sedim sa njom na stepenicama, dolazi hitna…reanimiraju ga, daju mu neke inekcije, infuziju… Ne…nije čika izdržao.
Pokrili su ga belim pokrivačem, hitna je otišla, došao je grobar. Čekamo policiju.
Verujem u Boga, upalila sam kandilo i sveću. Deca nikada ne spavaju u ovo vreme. Sada su spavali. Ana se evo probudila, Marko još uvek spava, Ivan čeka policiju, ja sam … ja sam dobila želju da vam naredim da brinete o sebi.
Sve ovo što sam vam ispričala se desilo i dalje se dešava ispred naših ulaznih vrata. Hvala Bogu da je Ivan bio kod kuće, da nisam bila sama. Niko nikada ne zna kada i gde će doći čas da odemo. Nekako ne ide uz mene da naređujem. Molim vas brinite o sebi i svom zdravlju.
Random Posts
-
Kako je to strašno moja Ivana . . . : ((((
onda kada mi je pukao kapilar u oku me je doktorica hitno poslala na klinuku za očne bolesti. i da ne dužim, izlasim sa poliklinike i na 20 metara stoji grupa ljudi oko čoveka koji leži. instinktivno vičem da zovu hitnu, kažu da su zvali, čekaju vozilo. koje vozilo, na 20m smo od bolnice, hitna je na 100m . . . umreće čovek . . . jedan dečko je rekao da je izgleda već umro . . . a da lekari ne smeju da izađu već moraju vozilo da šalju . . .
hitna stiže u tom momentu, ja se okrećem i odlazim . . . nisam imala snage da ostanem. to je nečiji tata, deda i najgore – suprug.
danima sam mislila o tome. ako se ikad udam, volela bih da ja umrem prva.
ne daj se.
grlim i ljubim. -
U jebemti! Grozno je kada si svedok necije smrti. Ali i ona je deo zivota, jebes ga. Da mogu da biram, odabrala bih smrt kao taj cika, gotovo u roku od odmah, niti se mucio, niti je koga mucio. Boli njega sada, lepo mu. Mozda sam luda, ali zaista tako mislim, ako je sudjeno, neka je otisao bar lepo, a ne kao mnogi koje sam znala…verujem da si potresena, ali si dozivela nesto lepo, prelazak u drugi svet na brz nacin.
A za moje zdravlje, kao brinem se… -
Ejjj, kod mene je sve sredjeno, ja odlučio da živim još sto god’na, dva meseca, tri nedelje, dva dana, pedeset sedam ‘iljada sahati, par minuta i ko zna koliko sekundi; mislim da je život zajebana stvar ali lepo ga je upražnjavati
e sad, ako sam se malčice zahebnuo i onda je život lep ma koliko bio gadan 
-
Uh bre.. Ima tu deo iz Biblije koji parafraziran otprilike glasi “Živite svaki trenutak kao poslednji jer kako vas u poslednjem času zateknem – tako ću vam suditi”
a tu ima dosta da se pročita.. treba podjednako paziti i na sebe i na druge, biti dobar, pomagati, živeti.. a jedino je to u našim rukama a Taj čas nije do nas
-
#13 written by sara 2 years ago
O Boze dragi, pred vasim vratima…tuzno
Znam da si hrabra Ivana,i znam da ti nije lako…
Zaboravljamo cesto na nase zdravlje i na paznju i na sve oko nas, a kao sto vidis zivot je samo tren
Znas da sam godinama radila u bolnici, ali se nikada nisam “navikla”, svaki put mi je uzasno tesko kada prisustvujem jednom takvom odlasku. Zato znam kako se osecas… I znam da ste dali sve od sebe da ga spasite…
Hvala Ivana na brizi. -
#14 written by Charolija 2 years ago
-
#20 written by Charolija 2 years ago
Saro dok sam posmatrala medicinske sestre, razmišljala sam kako li je njima, kada se tako često susreću sa smrću? Na to čovek ne može da se navikne. Pokušali smo da ga spasimo, ali valjda je došao njegov trenutak i mi tu ništa nismo mogli. Moramo da se čuvamo, prvo sebe radi, a onda i zarad onih koji nas vole. To nam je dužnost.
-
#29 written by Charolija 2 years ago
Ti Dudo nemoj da se zezaš sa zdravljem. Ništa nije važnije, nemoj da čekaš da zaboli. Zadnji put sam bila kod lekara kada sam uzimala lekarsko za padobranstvo. Na VMA su me ispitali od glave do peta, mada je od tada prošlo skoro godinu dana. Idem za neki dan bar da uradim krvnu sliku, što i tebi preporučujem.
-
-
#34 written by Duda 2 years ago
Bas me nesto steze grlo, uvo, glava me boli već četvrti dan, jos samo da pocnem da grokćem (malo šale akonto svinjskog gripa) i znaću sta mi je: podilkanila sam totalno, to je a ne svinjski grip!
Hvala ti na podsecanju, MRZIM da idem da se pregledam, ali, izgleda da cu uskoro morati, bar ono osnovno! -
Uf, ja sam tek sada našla ovaj post…verovatno se već sve smirilo polako, sećam se da si mi pisala, onda je MJ umro i sve se dizala prašina, dok je ovaj jadan čovek umro u tišini na tudjem pragu. Možda je makar imao sreću da umre pored nekog (kada već nije pored svog) ko ima dušu i ko mu je hteo barem pokušati pomoći. Ima raznih ljudi…ko zna, šta to nosi sa sobom, opomenu svima?
-
#40 written by Charolija 2 years ago
Kokice sve se smirilo idemo dalje, ali ovo je svakako bilo iskustvo koje tera na razmišljanje. Zadnje reči koje su mu bile upućene su bile od mene. Razmišljam o njemu ponekad, tako uveče kad legnem. Kažu da smrt može biti lepa, ako je na brzinu. Nije se mučio, nije stigao ni da se uplaši, kažu sada da je ipak imao lepu smrt. Bog zna.
-
- Comment Feed for this Post
Primila k znanju i znam ali ne umem da primenim…