Slika na zidu jedne daleke sobe…

Krajnje je vreme došlo, kada umesto da pišem na blogu, pišem u svesku. Odavno to nisam radila i izgleda da je moj blog samim tim izgubio svoj smisao. Pre svega takvim svojim postupkom želim da ispoštujem ljude koje volim i koji vole mene i koji mi pre svega žele dobro, najbolje. “Nemoj Ivana, nemoj sada. Pusti to.” Tako da se tekstovi u mojoj svesci lagano, gomilaju. Pišem novi blog.

Nisu to tekstovi koji nisu za svet, već su tekstovi koje ne mogu svi da shvate, pa s toga bolje da ih zadržim za sebe još neko vreme, tj. za neki drugi domen koji planiram da kupim. Naravno ne da bih se sakrila od nekog, već jednostavno što na ovom blogu nema mesta za takve priče. Svi tekstovi će biti potpisani imenom, prezimenom i slikom, kao i do sada. Ivana zna šta priča i piše, Ivana ne laže i nema razloga da se krije od bilo koga i bilo čega. Toliko o tome.

Ovaj blog uz pomoć Google Translate-a, pa ma kako prevod bio loš i smešan, čitaju i mnogi stranci. Da se ne lažemo, drago mi je zbog toga, ali još draže od toga mi je što i u tom lošem prevodu, ti tamo neki jako deleki ljudi, razumeju poentu svega onoga što pišem, što živimo, što prenosim na ovakav način.

Zar stvarno može neki Amerikanac, Englez, Španac, Libijac, Afrikanac…uz loš prevod, da razume sve ono što je napisano, na vama maternjem jeziku, a da neki od vas to ne razumete? Zar neki Slovenac, Hrvat, Makedonac, Bosanac…može da shvati moj bes, a da vi koji živite ovde, ne shvatate šta sam htela da vam kažem? Neke stvari svi drugi oko nas bolje vide i shvataju nego mi ovde. Tuga.

I tako, tamo daleko, čak 12000 kilometara od kuće, priđe vam momak koji živi još 12000 kilometara dalje odatle, ali na drugu stranu sveta od vaše i kaže vam da ima mali poklon za vas, a onda vam da veliku odštampanu fotografiju sa bloga vaše žene. Shvatio je pouku, poruku i poentu svega ovoga i želeo je da nam to na neki način da do znanja. Hvala mu.

Eto čak tamo negde daleko, u Avganistanu, u Kabulu, na zidu jedne sobe stajaće ovaj poklon zalepljen na zidu, kao simbol ljubavi, razumevanja, poštovanja i pre svega prijateljstva. Ko razume shvatiće. Prijateljima hvala na svemu. Svaki, pa i najmanji znak pažnje je neizmerno veliki. Hvala i neprijateljima. Sve ima svoje.

 

0

Comments

comments

Comments

  1. By Verkić

  2. By zelena

  3. By stevo

  4. By Branko

  5. By Iva

  6. By magi

  7. By sara

  8. By Lugar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *