Skokovi u vodu = strast

Od mnogih stvari koje volim na nekoj mojoj nepisanoj listi, skakanje u vodu zauzima vrlo visoko mesto. Ako može sa neke visine, odlično, ako ne može nema ni veze. Skakanje u bazen, reku, more, ma može i po barama da se skače. Važno je da se dobro zabavljamo i da pršti voda na sve strane.

Sećam se kako sam kao klinka u Kraljevu, ceo letnji raspust, sve petama u dupe trčala na bazen u 11h i ceo bogovetni dan skakala dok me ne isteraju uveče. Ako pre mene stigne više od deset kupača, to bi za mene bio poraz. 😀 Na glavu, na noge, kojekakve bombe, prelomi, salto napred, nazad, daske… kako god. Važno je samo skočiti i što pre izaći iz vode i skočiti ponovo.

Jednom sam zamalo poginula na kraju dana kada su me izbacivali. Ide spasilac i tera zaluđenike napolje i tako kažem mu: “Može samo još jedan skok?”, a on kaže: “Ako ti nije bilo dosta, ‘ajde još jednom.” 🙂 Tako u priči smo već stigli do plitkog dela bazena i ja se ko ludak zaletim i skočim prelom na glavu skoro pod uglom od 90 stepeni na dubini od samo metar i puknem glavudžom o dno da mi ni danas nije jasno kako mi ništa nije bilo, sem što sam videla sve zvezde ovoga sveta. Izašla sam iz vode u fazonu: “Nije mi ništa.”, a hvala Bogu ništa mi nije ni bilo. Ni danas mi nije jasno kako? 🙄

Zadnji prelom je bio skok koji nikako nisam mogla da savladam. U stvari naučila sam da se dobro odrazim, ali mi je bio problem da iskontrolišem noge. To je lako kada skačete sa neke visine i imate mesta da se zaletite dobro, ali izvesti to na bazenu, na ravnom je bila umetnost.

To vam je skok kada se odrazite sa nogama unapred i upadnete u vodu na glavu, sa ispravljenim telom i nogama. Fenomenalno. Sve dok se jednom nisam okliznula i upale mi noge u one rupice za filtriranje vode na ivici bazena. Taj pad je trebalo snimiti. I tu sam za malo izgubila glavu, ali nisam odustala, dok zadnji prelom nije postao savršeno, “umetnički” izveden. 😀 Sad se čudim što me ponekad leđa toliko bole? 🙄

Za skok sa visećeg mosta u Moravu sam mislila da nemam hrabrosti. Trebalo je “ubosti” tačno mesto gde je voda dovoljno duboka i gde u vodi nema nekih delova starog mosta. Potpuna ludost. To je bilo rezervisano za momke sa velikim mudima.

Sedim i gledam i onda kažem sebi: “Jebem mu mater, ako mogu oni, sigurno mogu i ja.” Prebacim jednu nogu preko ograde mosta, drugu, pogledam dole, pogledam gore i hopaaaa. Da vas lažem koja je visina u pitanju, nema smisla, ali možete sami da procenite kolika može da bude visina jednog visećeg mosta na Moravi. Posle tog prvog skoka, jedva su me naterali da odem kući. Znam da neko od te tadašnje ekipe ima i par mojih fotografija od tada, ali ja ih nažalost nemam. Nije bilo digitalnih foto aparata. Jebi ga. Osećaj je svakako neponovljiv i za pamćenje.

Volela sam kada se zateknem u nekom drugom gradu na bazenu. Onda dođem tamo gde je deo predviđen za skakanje, gde momci skaču “prave skokove”, a devojčice na noge sa zapušenim nosićima ili eventualno na glavu, jedva i dođu na red da skoče, pa svi kao nešto prevrću oči. Ja ko miš. Dođe red na mene, a onda izvedem neki od svojih “umetničkih” skokova i svi ostanu zabezeknuti. Izađem iz vode skroz kuuul, a u stvari blistam. Volela sam bez reči da se pravim važna. :mrgreen:

Bila sam već mama jednog deteta i nisam više imala potrebu da se pravim važna, kada sam u Kragujevcu na bazenu dobila “napad skakanja” i kada sam se gurala sa decom da skočim preko reda. To vam je baš “napad”. Uzavri mi krv i onda ne mogu da stanem. Skočim, izađem, skočim, izađem, skočim, izađem… u beskonačnost, dok sunce ne zađe. 😀 Ljudi gledaju i čude se, a mene baš briga, važno je da je meni lepo i dobro, da sam srećna.

Dok su moje drugarice brinule o faktoru za sunčanje, frizuri, “bazenskoj” šminki, minimalnim kupaćim kostimima, moj stomak godinama sunca nije video, jer za skakanje u vodu vam treba određena “oprema”, jednodelni kupaći. Prilikom skakanja u dvodelnom, gornji i donji deo odu svaki na svoju stranu, pa mi je bilo gubljenje vremena dok sve to ne vratim na svoje mesto.

Sada me već baš briga za te sitnice. Ispadne ovde, vidi se onde, ali važno je skočiti i osetiti tu sreću. 😀 Jedna od fotografija koje slede je morala biti sređena u fotošopu, nema smisla da mi vidite gole sise. :mrgreen: Mada i dalje leti uvek sa sobom nosim i odličan jednodelni kupaći, nikad se ne zna kada može da zatreba.

Pokušala sam našim devojkama da objasnim kako da skoče na glavu, ali nisam uspela u tome, jer pravi recept je u beskonačnom ponavljanju. Ako nema strasti, onda nema ni uspeha. Ima vremena za naše devojčice. Možda će pre postati ronioci nego “skakačice” u vodu. 😉

Žao mi je što u vreme kada sam odrastala, u Kraljevu nije postojalo uslova da bih se bavila ovim divnim sportom, a drugi izbor sem kraljevačkog bazena nisam imala. Sigruna sam da bih do sada skočila i sa mostarskog mosta, van konkurencije. Nikad se ne zna kada je strast u pitanju, ma kad vam kažem. 😉

Jovana

Jovana - bomba

 

Jana

 

Jovana

 

tata

 

mama

mama

mama - fotošopirana 🙂


Jovana - pokušaj na glavu 🙂

Nikola

Nikola - tetkina škola 🙂

Jana - pokušaj na glavu

Jovana - pokušaj - važno je biti uporan

mama - i kada te gurnu u vodu treba da izgleda kao lep skok 🙂

0

Comments

comments

Comments

  1. By zelena

  2. By Exxx

  3. By Deda

  4. By Tash

Leave a Reply