Comments on: Samopsihoanaliziranje jedne umorne ženetine

By: Charolija

Charolija — Mon, 14 Sep 2009 14:36:53 +0000

Kokice mora da su neki gen i od mene pokupili.

By: Charolija

Charolija — Mon, 14 Sep 2009 14:33:01 +0000

Baklavice tako na kraju i uradim. Izvrnu igračke i kuću na glavu, a ja im se pridružim, pa “divljamo” do besvesti.

Ako me isključe iz igre, zatvorim se u sobu, pa i na pola sata. Kad uveče uspem da ih savladam da polegaju, onda ostanem u miru i tišini bar još par sati.

Do Pariza nam je daleko , ali zato uvek možemo da sednemo u auto i da se bezciljno vozikamo, pa dokle stignemo. Radujem im se svakog jutra kao da ih prvi put vidim i u tome nalazim najveću snagu.

Moraću da obnovim vitamisku apoteku pod hitno.

By: Plava Baklava

Plava Baklava — Mon, 14 Sep 2009 10:57:28 +0000

Kako te samo razumem, iako jos nisam “ukacila” celu pricu. U radosti i blagostanju su oko nas milioni, u problemu smo sami. Nemas gde da ostavis decu i da se izduvas? Nema veze – izduvajte se zajedno. Na mestima gde te nece mamakati zato sto ces ih uposliti necim sto im odvlaci paznju s tebe a ti ces naci svojih 15 minuta ili 1/2 sata mira.

Ja sam se tako odmarala ne uz moje jedno, hiperaktivno koje vredi za troje, nego jos uzmem dvoje, da lakse stvorim sebi prostor za regeneraciju. A sada, sa 6 on je vec moj veliki coveculjak, s kojim je meni sve lako. Odemo na kolektivno udaranje u bubjnjeve ili masazu i oboje smo kao novi. Jos dobro “radi” radnju bioskop: oni gledaju film a ja sam u nekom svom filmu citavih 90 minuta.

Nekad odemo na pusto mesto i nadmecemo se ko ce glasnije da vice, jace da lupa nogama, naopakije da peva. A sve cesce se desava i da ima svoja interesovanja i sasvim spontano me ostavi da radim sta mi je volja

Inace, svakako preporucujem kod takvog iscrpljivanja podrzati organizam: omega 3, B kompleks, zen-sen , gvozdje ako utvrdis malokrvnost i puno, puno tecnosti, najbolje vode. Ja sam se tako par puta iz puzeceg polozaja digla na noge

PS: Kod nas jos pali i fora: sesti u bus i voziti se 15 sati recimo do Pariza :-)))))))

By: SanjaKokica

SanjaKokica — Mon, 14 Sep 2009 07:39:07 +0000

Sreća je onda što imaš potomaka, pa vrsta neće izumreti Šalu na stranu, to je odlično, izduvaš se i vozi dalje!!!

By: Charolija

Charolija — Mon, 14 Sep 2009 02:08:00 +0000

Kokice ma prođe mene brzo muka kao i što me stigne. Čudna sam ja neka živuljka.

By: SanjaKokica

SanjaKokica — Sun, 13 Sep 2009 21:13:34 +0000

uticaj vremena je čudo…naročito jesensko – prolećni prelazi Sad…neki manje osetljivi to ni ne primećuju, a izem li ga kada upadoh-smo u one na koje to ostavlja sitan trag. Sad će sneg … sankanje i tako to pa da vidiš sreće. Što se tiče lekića, izem li ga, ponekada dobro dodju, mada nisam baš neki zagovornik istih, ali ima kada je bolje pomoći sebi, nego se izludeti. Ali to je naravno lični izbor. U svakom slučaju, najbolje je kada smo zdravi i nasmejani bez ikakvih dodataka. Vreme će i to doneti

By: Charolija

Charolija — Sun, 13 Sep 2009 11:25:35 +0000

Saro razumemo se. Znaš i sama da tako ponekad svašta nešto napiskaram, ponavljam se.

By: Charolija

Charolija — Sun, 13 Sep 2009 11:24:56 +0000

Dudo naravno da ću da izdržim uz puno ljubavi sve se može, a bar ljubavi imam na pretek.

By: Charolija

Charolija — Sun, 13 Sep 2009 11:23:30 +0000

Kokice dobar savet para vredi. Još uvek nisam u tako lošoj fazi kao što si ti bila, što ne znači da ako se malo ne trgnem, ne mogu da budem.

Na vitaminima sam odavno, protivnik sam bilo kakvih lekova za smirenje, jer mislim da sve što nije fizičke prirode, možemo da rešimo, a sa psihologom sam udarila dobar temelj još u dvadesetim, tako da ti verujem da nisi luda.

Kako u proleće počnem da cvetam, tako u jesen počnem pomalo da venem, dok se ne priviknem. Najradije bih sa pticama odletela na jug.

Hvala na savetu, puno mi znači.

By: sara

sara — Sun, 13 Sep 2009 10:43:18 +0000

Samo zdravlja, sve ces ti vec organizovati i uraditi
Znam ja da ti mozes.
Pozz i veliki zagrljaj

By: Dudaelixir

Dudaelixir — Sun, 13 Sep 2009 09:05:22 +0000

U stvari, nista ti mi nismo ovde rekli sto vec nisi znala, samo ti je bilo potrebno da se malo IZDUVAS! Decu, naravno, radjamo sebi, ali nam je SVAKAKO potrebno vreme da provedemo malo i sami sa sobom ili sami sa bracnim partnerom! Troje i ponekad cetvoro dece, iziskuju mnogo angazovanja a bogami i ISISAVAJU iz tebe svu energiju! Nema tu mudrovanja, nema ni resenja, sem po nekad da ti dodje majka i da je iskoristis za svoje slobodno vreme! Secam se svog umora sa samo dvoje dece, ali, to bio moj izbor! Zelim ti da izdrzis!

By: SanjaKokica

SanjaKokica — Sun, 13 Sep 2009 07:43:10 +0000

Drago mi je da se razumemo. Dakle, upravo tako…u tvom postu izmišljena ili ne…činjenica je da takve osobe postoje (dobre ili loše…ko ih kako vidi) pa se samim time nameće i mišljenje o njima. Sada…svako to doživljava na svoj način, što je i normalno, jer da smo svi jednaki, kako kažu, ne bi valjalo. Ja sam ti moje iskustvo (bez detaljnog prepričavanja istog) prenela jer, sada ću biti iskrena totalno…moja je iscrpljenost dovela do toga da nisam sama mogla doći sa posla, nego su morali doći po mene. Nisam mogla sedeti, tresla sam se…nisam mogla gledati filmove, nisam mogla podneti zujanje televizora, imala sam strah od svega, smrti, bolesti, ostajanja same u kući, da ne idem u morbidne detalje. Odlazila sam na posao (prekovremeno, jel…) i primala infuziju 10 dana…OHB (ili već tako nešto) tablete, vitamine b….pila redovito lekove za smirenje (da bi se organizam doveo u red) i čak išla na razgovor kod psihijatra (nisam luda, časna reč). Postepeno, sve je to prošlo, postepeno, sve to više nije trebalo. Sada sam zmaj i sada sam ok. To je najveći razlog zašto ti želim dati savet, jer…mnogo je nas verovatno to prošlo, pitanje je samo ko se stidi to reći a ko ne. Ali dok ne izgovoriš nešto na glas i dok ne pokažeš, ljudi i ne znaju da ti je potrebna pomoć i podrška. E sad, verovatno ti nisi baš tako opičena kao ja što sam bila, ali ne znam…moraš pomoći sebi, to je trenutno jedini savet koji mislim da ti mogu dati.

By: Charolija

Charolija — Sat, 12 Sep 2009 21:37:11 +0000

Borsky okačiću tablu, kao Elektra “NA PAUZI SAM” i ima da se resetujem samo tako.

Komentari su tu da bismo razmenili mišljenja, da bismo se složili sa nečim, kritikovali ili dali neki savet. Volim komentare, bez njih ne bi imalo smisla piskarati.

By: Charolija

Charolija — Sat, 12 Sep 2009 21:34:03 +0000

Elektra okačiću i ja tablu čim pre, samo da se ovaj moj još malo oporavi.

By: Charolija

Charolija — Sat, 12 Sep 2009 21:33:22 +0000

Kokice nisam se uvredila, naprotiv, volim da čujem dobar savet od onih koji su prošli kroz sve to.

Slažem se sa tobom i u vezi iskrenosti, a i komentari koji su tamo napisani su svi “na mestu”, da li je osoba izmišljena to nema nikakve veze sa stavom prema takvim likovima. Ne verujem da će ko zameriti, a i zašto bi, a i ako zameri nema veze. Ovde smo da razmenjujemo mišljenja.

By: Charolija

Charolija — Sat, 12 Sep 2009 21:27:45 +0000

Dudo ma šalim se ja za plašenje.

By: Charolija

Charolija — Sat, 12 Sep 2009 21:26:55 +0000

Zelena ja da sam znala što sam je izmislila ne bih ni napisala ovaj post sada. Rekoh, baš mi legla. Ne sumnjam u iskrenost i drugih koji su komentarisali.

Sumnjam da iko rađa decu babi, dedi, tetkama i ujacima, ali je dobro kada su tu da pripomognu kad mogu.

By: Borsky

Borsky — Sat, 12 Sep 2009 21:14:31 +0000

Komentari su za davanje i primanje i ti to znaš, ali komentari su ipak samo to – komentari.

Radujem se svakom tvom komentaru na svom blogu jer je svaki čist k’o suza … a to je nešto što se ne uči a još manje se može simulirati.

Potreban ti je jedan dobar, pravi reset sistena ili možda novi operativni program, ha ha ha …. Naravno Jabučilo će to razumeti i podržati te.

Tempo kojim ti živiš je stravičan i ponekad treba pomisliti i na opuštanje i na sebe. Valja se- veruj mi.

By: electrasdreams

electrasdreams — Sat, 12 Sep 2009 20:58:57 +0000

Secas se kada ja okacih tablu: -otisla na pauzu-?
Mora to svako sebi da priusti ponekad. Vredi, videces. I niko nece umreti zbog toga.

By: SanjaKokica

SanjaKokica — Sat, 12 Sep 2009 20:09:06 +0000

Moram se još nadovezati na jedan od gornjih komentara…iskreni smo i mi koji ne predjemo četrs banke, iskrenost je stvar čoveka, ne godina. Ne bi sada trebalo da ispadne zato što su ti pojedini komentari otvorili oči, da sve što su drugi rekli, a nije se slagalo sa time, nema smisla. Naravno da svako ima svoje mišljenje i iza njega stoji. Tako i ja, o prethodnom postu i dalje mislim isto što sam i tada kada sam prokomentarisala. Eto, ja tako, imala sam potrebu da ovo kažem…pa ako će neko zameriti, žao mi je.

By: SanjaKokica

SanjaKokica — Sat, 12 Sep 2009 19:58:04 +0000

Charolija, nisam te želela uvrediti, želela sam ti samo dati savet iz svog iskustva. Nije sramota to priznati, naprotiv, poželjno je. Prvo sebi a onda i drugima. To što trenutno nemaš kome decu da ostaviš, nije mi bilo poznato. Da tata ne može sam sa njima, to … naravno, tek se oporavlja. Sve što onda mogu da ti poželim je da se izduvaš makar na ovaj način ili u tvojoj bašti, pa doćiće i lakša vremena. Samo čuvaj sebe, jer jedino tako možeš pomoći svom dragom i svojoj deci. Samo toliko.