Comments on: Roboti

By: maca

maca — Thu, 22 Jul 2010 13:14:17 +0000

sjajna tema. bas tako, vecita borba izmedju dobra u zla….nadamo se da ce dobro ipak pobediti danas pogotovo ima dosta zlih ljudi…

meni licno se nikada nije preterano svidjao bonton, kurtoazija tj.lazna kultura. ne zato sto sam nekulturna vec zato sto smatram da covek treba biti iskren i imati svoje JA! to sad ne znaci da treba svakome da saspemo u lice sta mislimo o njemu, ali ne treba ni glumiti nesto sto nismo.

upravo zbog tog ponasanja koje se smatra drustveno prihvatljivim, ja sam zamalo izgubila sebe i bila nesto sto nisam. a ljudi te tada najlakse gaze! i tako resih da budem ono sto jesam. neki kazu da sam ostra i previse direktna, da cu tako izgubiti prijatelje itd. a kad malo bolje razmislim, pa koje sam ja tako dobre prijatelje imala dok sam se uglavnom smeskala i svima povladjivala, pomagala?? lazne prijatelje, naravno.

ako ti je neko pravi prijatelj, partner, onda ce on uvek biti uz tebe i prihvatice te sa svim manama i vrlinama.

istina jeste bolna, ali je ipak istina!

By: SanjaKokica

SanjaKokica — Mon, 07 Jun 2010 06:21:10 +0000

Alaj si se ti bacila u razmišljanje Vidi…ja nekad ćutim, puno puta kažem, puno puta me mama šutne da ćutim, pogleda mrko i tako to. Uglavnom – to pomaže, jer ponekada je besmisleno izneti svoje mišljenje u stvarima koje nisu od nekog “životnog značaja”. Ali – u stvarima koje me se direktno dotiču ili moje dece, moje porodice, reći ću svakome ko nas dira šta mislim i ako me zbog toga prati epitet zolje, ose kako god. Ja sam od onih što bodu istinom i često sam zbog toga imala problema. Vredi li je baš uvek reći – vredi kada je važno. Inače – kakve koristi od života u laganju, zamazivanju očiju, varanju i sebe i drugih?

By: Marouk

Marouk — Tue, 01 Jun 2010 06:15:28 +0000

Maltretiranje sebe nije opcija i ne sme nikad biti, ali je nažalost to najšire rasprostranjena boljka.

Aj da okrenemo..ima u NLP deo koji se bavi radom sa simptomima. Radi se na razumevanju i eliminaciji uzroka simptoma koji dolaze od ravni vezane za ponašanje.
Često se ljudi razbole ili dođu u situaciju opasnu po život zato što ne mogu više!

Skoro sam srela ženu koja 3. put lomi repni deo kičme. Postavile smo paralelu prema njenim tadašnjim životnim situacijama, mislim da je za nju to bio šok.

Previše fin ne treba biti, to pre svega nije realno. Ali isto tako ne prihvatam loše ponašanje sa izgovorom da nam se desilo ovo ili ono. Ne ide baš ni da čovek poludi i postane zao zbog neke svoje nesreće. Najveći deo tih nesreća možemo staviti pod svoju odgovornost i korišćenje istih kao izgovor nam daje mogućnost da budemo zli JER SMO TAKO IZABRALI.
To je druga krajnost i ni tamo nismo srećni.

Treba svako za sebe dooobro da razmisli šta je on i šta želi.
Inače naletela sam na knjigu “Četiri sporazuma”…lako se čita, lako se shvata, to bi bilo dovoljno za početak promene.

Tamo piše da vaspitanje potiskuje našu pravu prirodu koja je često mnogo bolja od onoga što nas uče.
Dodaću i da kad neko nađe sebe jednostavno NE MOŽE BITI loš! Ako smo loši prema nekome uradili smo nešto pogrešno.

E da, javljanje komšijama… činila sam to kao dete iz straha da neko ne kaže mojima kako sam nekulturna i kod kuće ne dobijem grdnju. Sada to činim jer i najnadrndanijem čoveku koga sretnem stvarno želim da mu bude lepši dan, da se nasmeje, da kad me sledeći put sretne i on meni to kaže uz iskren osmeh.
Upoznah tako par veoma interesantnih ljudi koji su svoje namrgođeno lice bar za jedno vreme ostavili po strani.

Neko reče, sve je akupunktura, kakav impuls pošalješ takvu ćeš reakciju dobiti
udavih! XD

By: shunjalica

shunjalica — Fri, 21 May 2010 10:39:45 +0000

Da bi postojalo ‘dobro’ mora da postoji i ‘loše’. ‘Zlo’ definišem kao najviši oblik ‘lošeg’. ‘Iskonsko dobro’ kao najviši oblik dobra. Postoje ljudi koji teže najvišim oblicima, ja uglavnom težim sredini, na onoj dobroj strani (bar, mislim da je tako). Neko to već definiše kao loše, nedostatak želje i truda za napredovanjem na tom putu.
Iskreno, ne mislim da je potrebno izvređati nekog da bih iskazala svoje dobro – ”mislim da si ružan, smešan, bezvredan” (mada, učinila sam to par puta, osećala sam se dobro u tom trenu, ali ne verujem da me to čini dobrom osobom :))
Što se tiče ‘komšije’, neću mu se javiti, al mu neću ni reći zašto mu se ne javljam (to je moj način).
Postoji problem, a to je kako uravnotežiti dobro prema sebi i dobro prema drugima. Ti tasovi nikad nisu u istoj liniji, na nama je da odlučimo na koju stranu ćemo da pretegnemo. Poželjno je da se strane menjaju da bi ‘dobro’ imalo smisla.
I da, zlo jeste u ljudima, ipak smo mi specijalna vrsta živuljki.

By: electrasdreams

electrasdreams — Thu, 20 May 2010 20:23:58 +0000

Sve se iz kuce nosi.

By: Džiadžojka

Džiadžojka — Thu, 20 May 2010 14:13:10 +0000

Meni se ipak čini da je veliki deo svega toga i urođen. Kasnije se odrastanjem i vaspitanjem samo oblikuje – suzbije ili podstakne, dobro ili loše.

By: zelenavrata

zelenavrata — Wed, 19 May 2010 12:57:40 +0000

Da ne postoji dobro i zlo ne bi umeli da ih razlikujemo. Mora zivot da upozna i jedno i drugo.
Necu se javiti komsiji a ni sebi ako sam kreten, ako je to zlo, nanosim ga prvenstveno sebi.
Ne mislim da se ljudi radjaju zli, ali postoje emotivne rakcije, koje nemaju veze sa mozgom u kojima, posebno ako je afekt u pitanju, svako izgovori bujicu reci ili uradil ili ne uradi nesto, i ne bih se zaklela u sebe po tom pitanju, a vali ni u koga.
Idem da vidim sta je Als pisao

By: sopran87

sopran87 — Wed, 19 May 2010 11:49:33 +0000

Aha, videh da je Alex pokrenuo tu temu, i vrlo mi je interesantna Na kraju krajeva, svi smo mi zivotinje i ponekad funkcionisemo po instiktima, a da li ce to da ispadne dobro ili lose stvar je trenutka…

By: Dudaelixir

Dudaelixir — Wed, 19 May 2010 10:47:15 +0000

Dobrim delom si u pravu, mada za neke postupke ipak mora da prodje dosta godina da bismo shvatili da NIŠTA NE MORA i da mnoge stvari i činjenja uradimo po sopstvenoj želji.

Ja sam u godinama kada zaista ne želim da trpim mnoge stvari, mada ima situacija koje su neizbežne (kučići moje starije i naše, kada počnu da naskaču jedan na drugog, moram da ih trpim jer drugačije ne može, ne bi mi dolazila deca).

By: Exxx

Exxx — Wed, 19 May 2010 07:52:24 +0000

ja svoj alter ego ispoljavam na blogu i konstantno pokušavam da se rasprogramiram

By: Ivana

Ivana — Wed, 19 May 2010 06:25:13 +0000

Veeeelikaaa, ozbiljna tema.

Ne mislim da su ljudi po prirodi niti dobri niti zli. Mislim da je život konstantna borba čoveka između dobra i zla. Ali je lakše prevagnuti na ”zlu” stranu. Lakše je prodati dušu ”na sitno”. Ispasti pička, malo po malo, dok ne zglajzneš u propast skroz.

Tvoje ”robote” smtram onim ljudima koji samo MISLE da su dobri, ali nemaju snage niti mogućnosti da shvate da samo žive bez svojih principa.

Ne javljam se ljudima uz osmeh koje ne volim, teram u pizdu materinu, psujem na veliko, činim najbolje što mogu za one koje besim u glavi jer su se ogrešili o mene ili nekog drugog, još trista svašta nešto i mislim da sam VEOMA DOBRA osoba, ali baš zbog toga i jedna TEŠKA BUDALA!

By: Charolija

Charolija — Tue, 18 May 2010 20:29:19 +0000

Alex inspirišeš ti mene i češće, nego se suzdržavam. Ja častim za treći put.

By: Retka Zverka

Retka Zverka — Tue, 18 May 2010 20:04:29 +0000

Zanimljiva tema, a i prilično “široka”. Ne mislim da je ispoljavanje uljudnosti pitanje dobra ili zla. To je stvar vaspitanja. Nisi ništa bolji/a, niti lošiji/a, ako se npr. ne javljaš komšijama (banalan primer), jer te živo zabole za njih, samo mogu da ti prilepe etiketu da si nevaspitan/a. Npr. ja odavno nisam “vaspitana” u mali milion situacija. Iz prostog razloga što mislim na svoje dobro. Postoji značajan rizik da ljudima izneseš svoje mišljenje (ako ima potrebe za tim i ako te pitaju), jer im se uglavnom neće dopasti. Ljudi ne žele da čuju nešto što im se ne sviđa i na žalost, svaku kritiku shvataju lično, čak iako nema potrebe za tim, odnosno ako kritika “napada” postupke, a ne ličnost, što i treba da bude poenta kvalitetne rasprave. Ako u našoj svesnosti caruje naša dobrota, šta je onda sa onima koji su “ružni, prljavi i zli”, a svesni su toga? Ili je naša svest samo perfidna maska koja zamagljuje podsvest, odnosno možda smo mi naša podsvest? Konfuzan je komentar, znam.

By: Milko

Milko — Tue, 18 May 2010 19:28:16 +0000

Neko je dobar, neko loš, neko licemjeran.

Uglavnom je svako takav.

A možda i nije.

Treba se samoposmatrati.

A možda i ne treba

By: Charolija

Charolija — Tue, 18 May 2010 19:16:40 +0000

Soprane ovo i nije moja tema već Alexova, tamo je pokrenuo pitanje, kada ljudi više ne vladaju sobom, zbog bolesti, zašto ispliva to nešto zlo iz njih?

Primer komšije je najbanalniji, ali ne uopšte malo važan, ako uspevamo da budemo ono što jesmo, bez obzira na nešto što nam se nameće, onda to zlo ne ispliva u tim zadnjim trenucima.

By: Alex

Alex — Tue, 18 May 2010 18:53:06 +0000

He, he, Čarolijo, ovo je drugi put da te animiram da pokreneš neku temu na svom blogu
Treći put treba neko da časti

By: stevo

stevo — Tue, 18 May 2010 18:26:05 +0000

Čarobna, u poslednjih pedeset i kusur godina radim na sebi, katkad mi uspeva, katkad ne. Jednom govore usta, drugput dela. Jbg, mislim da čovek do smrti treba da radi na sebi, ne zbog sebe samog, već zbog onih do kojih mu je stalo za života!

By: Džejn

Džejn — Tue, 18 May 2010 18:11:14 +0000

Čaro moja, da znaš da si me bacila u razmišljanje. A kako nijedna iole “osetljiva” tema ne mož’ da prođe bez mog mišljenja, eto mene i ovde. Ja to kontam ovako…

Nije fora biti dobar prema onome ko je dobar prema tebi, a biti loš prema onome ko tebe loše tretira. U tom slučaju, to nije odnos između 2 ljudske osobe, već trgovina. Ja tebi učinim nešto dobro, ti meni učiniš nešto dobro. To je lako.

Ono čemu treba da težimo je da kada nam neko učini nešto loše, da mu vratimo dobrim, da se izdignemo. Ne radi našeg ega, da bi sebe smatrali velikima zbog tog čina, već iz prostog razloga što ne prođe dan da se mi ne ogrešimo o nekoga. Ni ja, ni ti. “Koji je među vama bez grijeha neka najprije baci kamen… ”

I nikako ne mislim da smo smrtni i prolazni. Možda naša tela propadaju, ali naša dela ostaju.

By: milja lukić

milja lukić — Tue, 18 May 2010 18:02:26 +0000

Hm… I večita i večna tema. Dobro i zlo…
Komšijama se uredno javljam iako o nekima od njih uopšte i ne razmišljam, ne znam ni kako se zovu ni gde žive ni šta rade, neke ne mogu očima da vidim, a ima i onih koji su mi dragi. Svima se isto javim, isti osmeh (model G 6), isti izraz lica, isti ton glasa… jer to radim po automatizmu. Tako mi je lakše, nemam vremena da se bavim njima. Licemerno? Verovatno jeste, ali ne osećam posebnu grižu savesti.
Međutim, u situacijama kad mi je do nečega stalo… nema pardona – ja sam Ja, iskrena, takva kakva jesam. Naravno, mislim da sam dobra, a ako nekad i pogrešim, onda se kajem i potrudim se da ispravim stvar. Čehov je u razgovoru sa Tolstojevim ćerkama rekao suštinu: “Život je trud da se bude dobar, i bolji, koliko god se može.”
Sigurna sam da se niko ne rodi zao, ali može da se prozli. Takav se ne trudi da bude dobar, i bolji.

By: sopran87

sopran87 — Tue, 18 May 2010 17:26:14 +0000

Uh, ovo je vrlo opsirna i osetljiva tema… Lepo razmisljas po meni, ali mislim da treba izrazavati svoje pravo lice kad god je to moguce (primer sa komsijom). Ja se ne javljam ljudima koji mi se ne svidjaju, jer nisam duzan to da uradim i zabole me da li je to kulturno. Jednostavno treba izbacivati to “ja” iz sebe kad god smo u prilici, malo po malo, jer ako se nakupi onda smo u problemu. Ali nisam jos naisao na ovu temu negde, vrlo zanimljivo! Svaka cast