Don't give up
Rastroj
Već duže vreme nemam želju da napišem ni jednu, jedinu reč. Možda ne bih trebala ni sada. Sve u svemu život protiče uobičajeno. Izdešavalo se puno lepih stvari, ali nemam volje da pišem o njima. Nervno sam rastrojena. Stroj – rastroj. Ubija mene ovo vreme, a nemam ni jedan razlog da se isplačem, rasteretim. Pročitam, tu i tamo ponešto, ali ne vidim vrednim svoje komentarisanje bilo čega. Pročitam tako malopre priču kod Električnih Snova i zasuze mi oči. I sada samo mogu da joj se zahvalim što je izazvala ovu buru emocija u meni, koje su me naterale da se bez i jednog razloga isplačem ko čovek.
-
-
#11 written by Duda 3 years ago
Sve je to ljudski i blizanacki, znam po sebi. Vazno je da ste svi zdravi. Ja ispunila uslov za penziju 20 XI. U ponedeljak podnosim sve sto treba u Socijalnom. Sve mi nesto smesno. Bicu samo fiktivni penzos, ali, raditi se mora. Razloge ne treba da navodim. Srecno i vrati se uskoro sa necim vecelim!
-
Zamisli,za manje od mjesec dana je 21.decembar,dan sa najduzom noci.Poslije toga krecemo ponovo putem svijetlosti.dani se produzavaju.A kada dodemo do 1. januara,kao da se desi neki psiholoski preokret u organizmu i tada osjecamo da je proljece na pragu.Izdrzi jos malo.Znam,novembar zna da bude izuzetno tezak mjesec,ali srecom,nazire mu se kraj.
-
I to je neka vrsta terapije. Neki psihoterapeuti kazu: zena kad je nezadovoljna, najpre strada kosa. Promenis ono sto mozes,pa makar to bila i blog-pozadina. Ja sam nekad puno plakala, onda je doslo vreme da naprosto ne mogu da zaplacem ili da te suze jednostavno ne donose olaksanje. Znam taj osecaj – sve je u redu,a NESTO mi je. Ti si jaka zena,pa ces taj melanholicni period lakse pregurati. Ponekad je dovoljno da malo usporimo i damo sebi samo malo vise prostora. Ponekad je potrebno malo vise. Nadji svoju meru.
-
#36 written by Duda 3 years ago
A da li te je sneg malo oraspolozio? Kod nas nije pao, ali, znam da se uvek obradujem ako recimo padne nocu, pa ujutro, kada podignem roletnu, ono sve belo, tiho, a on veje li veje. I to je sve od radosti. Kada se naviknem na takvo stanje, onda pocinje da me hvata strah od nevremena, pogotovo, ako mi deca nisu na okupu ili odlaze na neka zimovanja. Uh, jako se bojim zavejanih deonica i smrzavanja. Najvise volim toplu sobu i uzivancija u njoj!
-
#37 written by Duda 3 years ago
A jedan vic, crnjak: Lezi deda, na umoru, kad zamirisi strudla. Prijela mu se, pa pokusa da dozove babu. Ali, glas ne izlazi. Poslednjim atomima snage, dovuce se do kuhinje, pruzi ruku ka istoj, a baba vikne: Ne drpaj, to je sutra za tvoju sahranu!
Izvini, mozda je trebalo nesto veselije, ali meni je ovaj upiš! -
- Comment Feed for this Post
Bice da je ova zima zacrnila raspolozenje svima. 
Evo danas sunca i malo snega kod nas, opet osmeh na lice i idemo dalje! 
i ja gledala muzički tobogan…i mogu ti reći da mi nije ništa manje zabavan nego onda…nekad….
Ako si se isplakala, dodje coveku…
Verovatno ce ti sada biti lakse.
Ajd vracaj se iz bedaka, glavu gore, zivot je prelep da bi ga trosili na suze i letargiju !!!
Optimizam , osmeh…
Evo poklanjam ti jedan iskren osmeh, tek da ti na odredjeni nacin pomognem sa iskrenom zeljom !!!