Plavo nebo prijatelju :(

sale1

Besmrtna pesma – Miroslav Mika Antić

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

saleZabolela duša, srce da prepukne, suze ne donose olakšanje…

Neverica, ali istina je tu, nebo je dobilo još jednu sjajnu zvezdu.

Srećan put prijatelju. Slobodno leti. Gde god da si odleteo, ostaćeš u našim srcima zauvek.

Plavo nebo.

0

Comments

comments

Comments

  1. By LaBiLnA

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *