Don't give up
Ostavka – novi blog koji će možda postati veliki
Meni se opasno sve smučilo. Verujem da je i mnogima od vas, pa sam s toga na Šaputalicinu ideju i napravila ovaj blog. Glas jednog prosečnog blogera je možda mali, ali ako se udružimo, pa onako k’o što umemo počnemo da lajemo i režimo, valjda će nas neko i čuti. Nikada se ne zna šta može da pokrene lavinu, a kada se pokrene nema šanse da je bilo šta zaustavi. Piči do svog cilja, dok sve ispred sebe ne raznese.
Blog se zove Ostavka, a trenutni podnaslov je Zahtev za ostavku ministra Tomice Milosavljevića, namerno sam to uradila, jer smatram da posle ovog imamo još dosta posla. Jedan po jedan, pa redom. Samo ćemo naslov da menjamo, da dodajemo sadržaj i da uredimo blog onako kako valja. Čuće se.
Za sada sam poziv na saradnju poslala nekim našim poznatim lajavim blogerima u nadi da će se odazvati, a svi oni koji imaju šta da kažu i koji su spremni da prestanu da trpe i ćute će svakako naći mesto na ovom blogu. Otvoren je za sve one kojima se smučilo. Pokrenimo više tu lavinu.
Peticiju za smenu ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomice Milosavljevića možete potpisati ovde.
-
-
Smrdibube ili Srbija
Kada smo početkom 2006. na konferenciji za novinare u Medija centru pokušali da otvorimo oči srbijanskoj javnosti šta se krije iza šifre „G-17 +“ nismo sumnjali u moć protivnika. Za sobom smo imali pune tri godine protraćenog vremena u naporima da pokrenemo fabriku lekova zasnovanu na znanju i inovativnosti kao kapitalnim resursima, a od trenutka zakazivanja konferencije do njenog održavanja kaznena ekspedicija Ministarstva zdravlja prognala je (na Božić, grešna im duša!) naše proizvode, najpre iz Kliničkog centra Srbije, a zatim iz svih veledrogerija. Da se uvozni ne postide zbog cena (po pravilu tri-četiri puta većih), a – što da ne – i zbog kvaliteta (na primer, prognan je naš lokalni anestetik u spreju sa propelentom u korist tehnološki jednostavnijeg sa mikropumpom – naravno, iz uvoza).
Nisu nas uplašili („do not be afraid“ je srušilo totalitarizam u Istočnoj Evropi), pa smo bili u prilici (bez obzira što je Medija centar našu konferenciju „poklopio“ znatno većom, o gej i lezbejskim pravima u Srbiji, a sve u ime „slobode“ informisanja) da pokažemo kako je jedini politički proces koji se odvijao paralelno sa pripremama za ubistvo Zorana Đinđića bilo prerastanje nevladine organizacije sa šifrovanim imenom u istoimenu političku stranku. I da tokom te metamorfoze iz gusenice nije nastala leptirica već smrdibuba. A smrdibube – kao što je poznato – ne samo da smrde već i zuje. To čine i sada, valjda da se sa smrada skrene pažnja. Da se ne vidi kako njihovom zaslugom na političkoj klackalici preovladava razbojnički interes za koji u javnosti postoje eufemizmi „tajkunski“ i „oligarhijski“. Da zujanjem prikriju smrad nedostojne manjine koja bi da vlada i otima, baš kao u zdravstvu. Tada smo predložili novinarima da se raspitaju zašto je Direktorka fonda zdravstvenog osiguranja dobila nagradu Privredne komore Beograda kada – po definiciji – nema nikakve veze sa privredom. I da se raspitaju zašto je, sa Ministrom zdravlja, to proslavila u tajkunskom brlogu u Šekspirovoj. Sukob interesa dr Borojevića i mnogih drugih koji ga naplaćuju, a još nisu uhapšeni, periferna je posledica institucionalizovanog razbojništva. Ili, ako hoćete drugačije, unutrašnje okupacije Srbije.
Kakve ostavke! Zatvor i oduzimanje imovine! Zdravstvom upravlja organizovana kriminalna grupa! Ako nas nije izludeo njihov smrad, izludeće nas njihovo zujanje – lastavica (poput gospođa Jovanović, Barać i sličnih) još uvek ima malo, a smrdibube se spremaju na novu prevaru – u interesu kriminalizovane manjine žrtva će, ovoga puta, biti i ideja decentralizacije. Zato, štipaljke na nos, vatu u uši, mlatilice u ruke!
Smrdibube ili Srbija!U Leskovcu, jula 2010.
Ivica Savić
DCA-laboratorije -
Smrdibube i dalje zuje
Lepo sam vam svima rekao da nije samo problem što smrde! Problem je i što mnogo zuje! Eto, pre neki dan se TM izvinjavao javnosti, a sve radi prevare tipa “pa i ministar je čovek, može i da upotrebi prejaku reč”. O prejakim (ne)delima ni “z”.
Recimo, zašto nije pozvao ljude iz Instituta “Torlak” kada je u Agenciji za lekove instalirana nova, poklonjena oprema za kontrolu i skrenuo im pažnju da će vakcine biti kontrolisane rigoroznije, te da im on obezbeđuje iz budžeta sredstva da proizvodnju saobraze novim zahtevima (zaboravne da podsetim da je te godine druga smrdibuba na funkciji ministra zujala kako je ostvarila suficit u budžetu – čuvaj Bože i brani!). O tome kako se od nikakve veledrogerije pravi nekakva, koja u perspektivi mora da bude najveća (baš kao što je to devedesetih rađeno od nikakve banke), da i ne govorimo.
Dan kasnije TM je posetio decu koja su podvrgnuta hemioterapiji. Pa, građani Srbije, nećete valjda na ministra koji obilazi bolesnu decu?! I nije lepo da mislite da on samo kontroliše nije li došlo do zastoja u poslovima koje je posredovao direktor Instituta za onkologiju. Pa sam TM je istom prilikom istakao da je on jedini ministar koji je sam sebe razvlastio i da direktore biraju tamo neki…
Ne verujete mu!? Kako molim, da pogledamo po Srbiji da li direktori zdravstvenih ustanova koji kontrolišu investicije u “zdravstveni sistem” obavezno zidaju ili renoviraju svoje kuće, kupuju ili renoviraju svoje stanove, voze skupe automobile, odmaraju se na skupim destinacijama!?
E, tu vas čekam. Pokažite mi doktora iz redova smrdibuba koji je platio svoje letovanje. Čak i iz one koverte koju mu predstavnik uvoznika stavi sa smeškom na sto, ovaj (sa smeškom) sa stola u džep, a posle slede obračuni “po učinku”. Dakle, ako ste pogrešili sa ovim zadnjim, sve prednje je pogrešno.
To je način na koji smrdibube zuje.
-
Zuji li, zuji!
Kao što je u ranijim tekstovima nagovešteno, zujanje se nastavlja ne bi li se pažnja skrenula sa smrada. Danas, u jutarnjem programu „nacionalnog servisa“, Tomica je opet naša izdvajanja za zdravstvo stavio sebi u zaslugu. Usput je iskritikovao poslovodstvo Instituta Torlak jer, avaj, još nisu u stanju da proizvedu bezbednu vakcinu protiv gripa. Opet će on morati da se muči da namoli „Tajkuna“ da nam je uveze iz Zagreba. A ako mu to ne pođe za rukom ili mu – kao prošle godine – pođe za rukom kada je kasno, opet će da mu se omakne da će „građani morati da se potpišu ako žele da je prime“, pa će ova civilizacijska tekovina biti ponovo bojkotovana. Niko normalan u Srbiji ne veruje Ministru „zdravlja“.
A on moli Boga da sezona godišnjih odmora požuri i da blogeri nemaju kome da pišu. U rukavu već ima džokera: nesrećnu presudu Međunarodnog suda pravde u vezi južne nam pokrajine. Dirne li neko u Tomicu posle godišnjih odmora sledi pitanje: „Zar da mene smenjujete kada nam se otima Kosovo?!“
Taman posla! Čekaće se da Srbija sa takvim ostane i bez severne nam pokrajine i tako redom, dok mu se nadležnost ne svede na kancelariju u Nemanjinoj. Mada, i to je prevelika nadležnost. Zato, daće Bog da neka čistačica zaboravi prozor. Kada se prostor za smrad i zujanje svede na kancelariju smrdibuba će morati da leti. -
Počelo je, počelo!
Razbojnici koji bi da ih nazivamo oligarsima (ili makar tajkunima) morali su da “puste niz vodu” direktorku RZZO, koju je za tu funkciju svojevremeno predložio lično ministar zdravlja, ne bi li ovome još malo produžili mandat. Tek da se vidi da se oni pitaju, a ne tamo neka javnost. Da podsetim, to je ona “dama” koja je nagradu Privredne komore Beograda (ostalo je nejasno da li je istovremeno tajno rukovodila nekim privrdnim društvom ili je samo vodila brigu o interesima onih koji su je nagradili) proslavila (zajedno sa ministrom) u tajkunskom brlogu u Šekspirovoj, o čemu se ministar hvalio pred novinarima (kojima nije bilo dozvoljeno da prisustvuju).
Prosto im bilo, samo neka idu!
U skladu sa monstruoznom prevarom na javnoj sceni, oglasio se i ministar sa namerom da i lekarima u privatnoj praksi omogući neka prava koja je do tada čuvao samo za one u javnom sektoru koji moraju da glasaju za njegovu “stranku” (što znači da su njegovi pokrovitelji počeli uveliko da investiraju razbojničke pare u privatno zdravstvo, a ne da je promenio politiku). Istovremeno nam je vlasnik Srbije u pokušaju obznanio kako će oteto investirati u srpsku poljoprivredu (baš da vidimo kako će tajkunska poljoprivreda naplaćivati od tajkunske trgovine za dvesta i kusur dana!) i u te svrhe postrojio predsednike pokrajinske vlade, privredne komore…
Lista kandidata za ostavke se širi. -
- Comment Feed for this Post
Odoh da pravim blog podrške ministru