Nešto mi se ove nedelje čini da je svaki dan subota. Verovatno zato što mi je mama došla u utorak, pa baš uživamo. Petak je, a meni kao da je subota. Četvrta ove nedelje. :) Baš se dobro osećam ovih dana. (Evo već je i ponedeljak. Imala sam mali zastoj sa blogom.)

Zimus mi je opalo toliko kose, da smo sigurno mogli da napravimo jednu dobru periku da smo je skupljali. Prestala je više da opada, obnavlja se sada lagano, pa me i to čini srećnom. Dugačka je baš, baš…onako kako ja volim, samo malo sada da se oporavi od ove zimčuge i biće super. Ako imate neki dobar savet za neko “prehranjivanje” kose rado ću poslušati. :) Sinoć sam gledajući film isplela oko 30 kikica, kao Pipi Duga Čarapa sam.

Pokvarila mi se jedinica. Moram kod zubara čim pre. Ne volim zubare, ali volim lepe zube. Jebi ga moram da se žrtvujem. Kud baš jedinica? Uh nervira me opasno. Volim i svoje zube i čim pre ću da rešim taj problem.

Koža mi je više nego lepa. Zadovoljna sam. Leti brzo i puno pocrnim tako da mi se još uvek poznaje linija kupaćeg kostima. Nikada nisam totalno bela. Ne idem u solarijum, ali eto tamna sam. Meni je sunce izvor života i energije i ljubavi i lepote i svega lepog. Mene sunce nikada ne peče, miluje me i uživam na suncu. Volim sunce na svojoj koži. Znam da nije zdravo, ali volim.

Nokti. Hm… Oblik mojih noktiju je kockast. Ako bi pogledali prste na ruci mog tate i moje, bili biste sigurni da smo u nekom veeelikom srodstvu. :)   Volim da vidim lepe, negovane nokte kod žena, ali nisam taj tip. Nikada nisam imala duge nokte i neću ih imati. Na rukama nikada ne lakiram nokte, ali zato su mi na nogama uvek namackani nekom svetlom, belom, roskastom bojom ili su “nafrenčovani”. :)  Važno je da su čisti i uredni, a protiv gena i prirode ne mogu, tako da volim i svoje nokte.

Volite li vi vaša leđa? Ja prosto obožavam svoja leđa. Nekako su pozadi, čudo jedno, pa su i zanemarena samim svojim mestom koje zauzimaju na telu. Sve mi ih nešto žao. :) Volim da im s vremena na vreme priuštim zadovoljstvo masaže. Ponekad me jako bole. Rešenje je u vežbama, tako da u što skorije vreme moram da počnem da vežbam, da ih ojačam.

Kad smo već tu pozadi da ne zanemarimo guzu. Dupe ko dupe, ali ne mogu da se žalim ni na njega. Šta će ono mučeniče? :) Dok sedim trpi težinu celog mog tela i ne buni se. Dobro bi mu došlo malo vežbe kao i leđima. Tu su blizu, pa ću zajedno da ih tretiram i maltretiram vežbama. :)

Grudi mi još uvek stoje gde im je mesto, tako da tu ne treba da preduzimam ništa posebno. Možda ih u skorije vreme obradujem nekim lepim čipkastim brusom. Volim lep veš. I ako se ne vidi, volim kada znam da je na meni nešto lepo što mi se sviđa.

Zadovoljna sam i svojom kilažom. Ako i imam koje kilo više, nikada mi nije bio problem da se čas posla toga rešim i nikada nisam imala potrebu da se smaram svojom kilažom. Od 53 – 56 varira i za moju visinu to je super.

Šta sam u stvari htela da vam kažem? Važno je biti zadovoljan sobom. Daleko od toga da sam savršena, ali ako se osećamo lepo i volimo svoje telo, onda budemo i lepi i zadovoljni. Srećna sam u svojoj koži i onim što mi je dato. Ovaj tekst je mogao da bude napisan i u fazonu šta ne volim kod sebe, ali bi bio mnogo kraći i ne bi bio ja.

Imam 35 godina, a osećam se isto kao i sa 25 ili 15, u smislu da i dalje sve mogu i želim. Volim tu mladost u sebi koju nosim. Strašno mi je kada čujem neke svoje vršnjakinje koje kažu da su matore, da se osećaju starim, da je njihovo vreme prošlo… Pa kako će da se osećaju sa 50 godina živo me zanima. Raspašće se od nezadovoljstva.

Smešno mi je kada mi kažu: “Ma lako je tebi.” Što je to meni lako, a njima toliko teško? “Ti sve shvataš olako i svemu se smeješ, a ja toliko brinem zbog….”, pa ovoga, onoga, ko zna čega sve ne. Na to mogu samo da kažem, “E svašta.” Kao da ja ne brinem? Sve zavisi od toga kako na nešto gledamo. Kao na blagoslov ili kao na kaznu.

Biram da budem srećna i da sve ono što me snađe u životu budu stvari koje me jačaju i čine mudrijom i još lepšom i boljom. Ono što njima stvara bore na licu, višak kilograma, nezadovoljstvo sobom, mužem, decom, mene čini srećnom, jer problemi postoje da bi se rešavali i nečemu nas naučili. Optimizam je način života. Sve je to rock & roll. :)

Zemanta

Comments

comments