I šta se dešava u poslednje vreme? Šta je to na mene ostavilo utisak u novembru i ovih dana? Zdravi smo, što je i najvažnije. Duguju nam gomilu para, pa samim tim i mi dugujemo nekom drugom. Jebem li ga za šta? Uzeće vam država i crno ispod nokta, a ako ste uredni i nemate takvog crnila, uzeće vam mogućnost da zaradite i toliko. I sve u svemu za pare me zabole dupe.

Jedan lik je uspeo da me sa svojom nindžicom obori s nogu. Nisam pisala ništa o tome, jer kad svi pišu i svima je zanimljivo ja samo posmatram sa strane i  dajem podršku ako mi se sviđa. Blogovao čovek 24 sata bez prekida. Napisao 50 postova, ispušio 16 pakovanja duvana, pojeo dva sendviča i sve to iz čiste zajebancije. Neki kažu “lud”, neki kažu “bravo care”, a ja kažem, obožavam ljude sa idejom, ma neka je i lud, ma neka je i sam car, meni je super.

Sledeće… jako volim i poštujem to, što mi je jedan čovek, čiji rad i znanje jako poštujem, jako kratkim postom, za tako jako opširnu temu, pokazao da sam u svojim ranijim postovima, jako puno puta, upotrebila reč “jako” bez ikakve potrebe. Mislim da sada svaki put kada krenem da napišem “jako” ima 18 i po puta jako da razmislim.

Sledeće…Pročitala sam sve o jednom čoveku, što može da se nađe na internetu. Tražite sami. Biografije ovakve i onakve, o samo jednom čoveku. E sad ima zlobnog sveta, pa o nekome mogu da pišu svašta i iz čiste mržnje ili zbog neslaganja stavova, ali toliko gadosti o jednom predsedniku nisam nikad pročitala. Nekako bi me i za to bolelo dupe, da nije u pitanju predsednik ove naše države Srbije. Još više mi se zgadila srpska politika, političari, ministri, vlada, vladajući i ovi i oni, sve bre to bolesno. Kažu gde ima dima ima i vatre, e u tom slučaju  u svemu tome sigurno ima bar delić istine. Bljaaaaaaaaak!!! PUČ!!!

Ukinuli nam vize. Ovi naši prodali celu zemlju, sve što je moglo da se proda, pa nema smisla da za svoju zemlju tzv. Evropa, traži vize.  Mislim stvarno nema smisla. Ako se nešto ne preduzme dogodine ćemo biti i članovi NATO-a. To što u sred Beograda u Generalštabu i u zgradi Saveznog MUP-a čame dve neaktivirane pametne rakete Tomahavk još iz ‘99.-te nema nikakve veze. Kakve veze ima, to je bilo jedno vreme, ovo je sad neko drugo.

U ovom vremenu se Srbi izvinjavaju i za ono za šta su krivi i za ono za šta nisu. Što dublje ući u dupe Evrope je cilj. Cilj je da granice ne postoje i to ćemo postići, ma to smo postigli. Koji će nam krasni privreda, poljoprivreda, industrija, metalurgija i koje kakve industrijske grane, važno je da možemo da putujemo.

Koji će mi kurac posao i plata, kad mi ne treba viza, pa mogu da putujem u Evropu? Iz sveg srca navijam za srpske lopove. Znate one naše ljude koji su odlazili u Italiju i Nemačku samo da bi krali bogataše. Ne da diluju drogu i te zajebancije, nego lepo, kulturno, na tip, uđu u kuću i pokupe šta im treba.  E ovo ne traženje viza će njima dobro doći. Živeli pošteni srpski lopovi! Taj ti u Srbiji ne bi ni šljivu iz voćnjaka ukrao, ali ume čovek da uđe u kuću nekog italijanskog “boss-a” i uzme 30 000 evrića da čak ni opljačkani ne primeti.

Nego, šta je još dobro u tom ukidanju viza? Sem lopova moći će da putuju i snalažljivi ljudi i oni spremni na avanturu.  Tako da je i ovaj post ostavio poseban utisak na mene. Izvinjavam se poštenim srpskim radnicima, zbog ove priče o lopovima, koji će od svoje plate moći da odvoje određenu sumu i da otputuju negde… nekad. Nadam se da ću i ja biti tu negde među njima ili u onim snalažljivima ili u ovim poštenima, nekako mu to na isto dođe,  jer inače da sam htela da kradem, odavno bih bila u Evropi.

Imaginarni likovi? Dodo je postao moj prijatelj. Bez po’ šale.  Živi “čovek” svoj život kako se njemu hoće. Moraću i sama da izmislim nekog takvog, pa makar samo i u glavi, ne mora na papiru, da mi bude lakše da preživim i pregrmim.

Volela bih da umem da napravim ovakav kolač. Nisam nikad probala, možda i umem, ali Domaći Munchmallow se izgleda sam od sebe  jede. Mljaaac.

Volela bih i da ovako umno i mirno umem da pišem o veri i da izrazim svoje mišljenje o jednoj smrti. Ne umem i mislim da na ovakvom blogu kao što je moj, gde se i po koja psovka, onako od srca omakne, za takvo pisanje nema mesta. Hvala Dragane.

Krugovi? Krug? Odlično viđenje, sa moje tačke gledišta,  života i ljudi u ovom našem okruženju. Ne želim da pripadam ni jednom, a sa druge strane pripadam mnogim krugovima.

Znači li to da nemam svoj stav, svoje mišljenje, gledište, svoj način oblačenja, svoju muziku, svoje filmove, svoje omiljene blogove koje čitam…? Jok!!! To samo znači da sve tuđe stavove poštujem i da nemam nameru da se bilo kome ikada uvlačim u guzicu, a sa druge strane što bih im se i suprostavljala? To samo vodi u raspravku i svađu, a nemam ni jedan jedini živac za to. Ti mene unfollow, ja tebe unfollow, “mirna Bačka” ko te jebe, a ko mene jebe, šta te briga.

Neki ljudi toliko vole sebe da u očima drugih izgledaju narcisoidno. Svako ko ima hrabrosti da javno kaže da sebe voli, poštuje i  ceni svoje mišljenje, rad i dela, meni nikako ne liči na narcisa, već na čoveka vrednog pažnje. Ko nije za sebe, sigurno nije ni za druge. Još više mi je ulepšao novembar svojim postom.

Decembar je počeo. Sigurna sam samo da je poslednji mesec u ovoj godini, a šta će doneti, videćemo. Ko preživi, neka priča.