Nezvani gost

Jednostavno se pojavio. Uvukao se neprimetno pod kožu, u srce, u sve delove tela. Daje sve od sebe da me razori, da me savlada. Tera me da se neprestano krećem, da stalno nešto radim, budi me noću po nekoliko puta i diže ujutru iz kreveta nešto posle šest. Manijakalno me primorava da perem, čistim, peglam, sređujem i uređujem. Da imam baštu, sigurno bih je do sada prekopala 15 puta.

Ne da mi da plačem, a znam da bi mi lakše bilo, ne da mi ni da se smejem. Smeta mi dok pišem, jer je svestan da ću ga se tako najpre rešiti.  Kao da on umesto mene pripaljuje cigaretu za cigaretom. Kada li samo stignem toliko da popušim, kada se ne smirujem?

Nije pubertet, nije PMS, nisam trudna, nisam u klimasku, ne pijem AB pilule, ne pijem lekove, nisu neki hormoni u pitanju… Provalila sam ga, moj trenutni neprijatelj ima prosto ime, zove se NEMIR. Sigurno i vas često posećuje, sa razlogom ili bez, ali kod mene kao da se uselio na neodređeno vreme.

Svojom ludom hiperaktivnošću pokušavam da ga se otarasim, da se izmorim, pa da stanem, da se suočim, razmislim, ali bezuspešno. Nikako se ne mogu umoriti. Grozan jedan gost.

E nećemo tako prijatelju. Sada kada ti znam ime, rešiću te se. Slušaj me ovamo. Ne možeš ti mene pokoriti i pobediti, pa nisu uspeli ni jači od tebe. Šta si ti naspram tuge, depresije, krivice…? Pih, mačji kašalj. Ma šta si ti u stvari i šta hoćeš od mene? Jesi li ti lud?

Ti si jednostavan, bezrazložan Nemir, koji misli da je našao pogodno tlo za svoj rast i napredak. JOK!!! Ne dam! Neću te hraniti, neću te zalivati, neću ti dozvoliti da pobediš. Ti Nemiru jedan. Misliš da me možeš lako savladati, da ti se predam, da zavladaš? E moj ti, pa i mnogo jači od tebe nisu uspeli.

Gledaj samo kako ću se sada isplakati ko zna zašto, a onda ću ti se smejati u lice  dok ne pukneš od muke. Ti glupi dosadni Nemiru. Gledaj samo kako ću pustiti Kalte do daske, pa Panteru i igrati i skakati po kući dok se komšije ne pobune. Znači do sutra, ako izdržim. Ma svašta ću da pustim do daske. A onda…puna kada penušave, tople, skoro vruće vode, uz sveće i Fejte, malo samoće i rezime. Glupi, glupavi Nemiru, na pogrešnu zverčicu si se nameračio, ali znaj da te poštujem.

Znam ja, nisi se ti tek tako pojavio. Ma znam i da nisi ti kriv. Izvini ako sam te nešto uvredila Nemiru moj, ali smetaš mi. Vreme koje dolazi će biti teško, ali samim tim tvoje društvo mi je suvišno. Izvini druže, ali ‘ajde ti sad svojim putem.

Ma, molim te. Hajde polako, prijateljski da se pozdravimo. Ostavi me, snaćiću se i bez tebe, budi siguran. Treba mi malo sna, pusti me da se saberem. Pusti me da nastavim dalje. Hvala ti što si mi za naš rastanak dozvolio da napišem ovo, drugačije te se nikako ne bih od tebe oprostila. Ne pravi od tuge nauku, znam da ti je ona sestra. Zbogom Nemiru, mislim da je pošteno ovako, da ti u oči kažem sve što želim. Vidimo se nekom drugom primerenijom prilikom, a do tada svako svojim putem. Hvala ti za sve.

0

Comments

comments

Comments

  1. By Sanja

  2. By stevo

  3. By shunjalica

  4. By Marouk

  5. By Exxx

  6. By electrasdreams

  7. By dollybel

  8. By Dudaelixir

  9. By Sasa

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *