nebeski-dijamantwww.nebeskidijamant.com je dobio svoj osnovni oblik. Oduzeo mi je dosta vremena, a sa druge strane i nije. Sama sebi sam oduzela vreme. Počnem jedno, pa skrenem na drugo, pa opet na prvo, a onda na treće i pogubim se skroz. Sitnica kao što je redosled kategorija… „kad pre svanu?“ Izaberem temu, kažem sebi „to je ta“, pa čačkam, čačkam i onda shvatim da mi se u stvari uopšte ne sviđa. Onda u pokušaju da nađem drugu neku, opet izgubim vreme i tako bi išlo u nedogled, da nisam sela i smirila se.

Prvi i najveći problem mi je napravio računar. Usporio je, da je to bilo neverovatno. Pričala sam vam skoro da sam ga sređivala i kada je opet počeo da se gasi, nervni slom sam dobila. Drugo mi nije preostalo nego da uzmem šrafciger u ruke. Ljudi moji! Ako i malo volite svoj računar, otvorite ga ili ako se plašite da nešto ne pokvarite, dajte nekome ko se razume, da ga otvori i uradi najnormaniju stvar. Očistite ga! Koliko prašine, ma pravog đubreta je bilo unutra. Jedan poveliki miš bi imao za bundu, od one crne masne prašinčine… i kafa i sok i pivo i ko zna šta sve ne. Dobro je da nije crkao. Posle toga za divno čudo, radi kao da je nov. Očistila sam ga do visokog sjaja.

Drugi problem je kao što rekoh moje gubljenje u gomili stvari koje sam sebi zadala za zadatak. Hoću ovo, ovako i nikako drugačije. Za par tema sam postala ekspert, da bih na kraju shvatila da ipak to nije ono što hoću. Logo ovakav, onakav…ova plava, ne, ne, bolja je ona, ova slova, ona slova, ma baš sam budala. Sada ako hoćete možete i da ga pogledate, ali opet ću reći da nije gotovo i da nije ono što hoću, ali može se pustiti u rad. Dobrodošli ste naravno.

Sa druge strane ne osećam nikakvo zadovoljstvo što je gotovo. Prazna sam i ja bih sada dalje nešto, drugačije, lepše, bolje. Povremeno sam i neki post pročitala, ali sam ispala iz toka dešavanja. Sinoć sam se jako potresla kada sam čula šta se desilo malom Lavu, a sa druge strane sam se i obradovala što će sve na kraju biti u redu. Ako išta može da znači, a možda i može, šaljemo im svu pozitivnu energiju i svu našu snagu.  Život je totalno sranje i trebao bi da poštedi decu, ali na žalost nije tako. Samo Gospod Bog decu da nam čuva, svega ostalog će biti. Zdravlje i život samo.

Sada ću početi da pišem na svom blogu. Srediću ga malo, da mi bude lepo kad dođem na njega. Ovako mi je isuviše hladan, prazan. Nisam to ja. Eto samo da se javim. Ne osećam zadovoljstvo zbog završenog posla. Tako to obično biva. Uložimo sebe, a rezultat na kraju nas ne usreći, ma koliko da je dobar.  :?