” Ljubav se ne desi. Mi zelimo ili ne zelimo da volimo. Tu je veliki mrak kroz koji treba proci ali se mnogi boje onog sto ce u tom mraku saznati o sebi.” …onda kažeš da si puno čitao. To je lepo, ali džaba im sve napisane knjige o ljubavi i partnerskim odnosima, ako ne mogu u njima da nađem sebe. :whistle:

I dalje stojim iza toga da se ljubav desi. Zaljubljenost je jedno, ljubav je drugo, to se slažem, ali kada iz zaljubljenosti čovek zakorači u ljubav to nikako ne može da bude nešto što je isplanirao.

Ako budeš imao vremena pročitaj šta se meni desilo Kad sam se jednog dana zaljubila …

Svi smo satkani drugačije, to je činjenica, tako da i svi drugačije gledamo na ljubav, a samim tim i na ceo život.

Razočarenje? Nema mesta za strah. Jednom prilikom bivši dečko moje sestre je sat vremena sedeo sa mnom u parku i plakao. Nije mogao da podnese da više nisu zajedno. Oboje su 5-6 godina stariji od mene, ali značilo mu je da ga baš ja slušam, jer sam joj jako bliska, pa i ako sam bila derle na neki način.

I tako ga slušam i slušam i tešim i setim se. Kada ljubav prođe, nema mesta za tugovanje, treba čovek da se raduje zbog prilike koju je imao da bude srećan, pa makar i samo neko vreme. Iskreno da se raduje. Taj događaj je ostavio trag na mene i kasnije kada sam se god našla u situaciji da pomislim da nije pošteno što je neka ljubav prošla, nađem snage da se suprostavim glupim mislima i da se radujem što sam volela i što sam bila voljena. Pa šta ako je prošlo, da je trebalo da traje, trajalo bi. Tako da mesta za strah ne treba da bude.

Ljubav ne može da se naruči, ona se desi, e sad… ako u startu imamo neke predrasude i očekivanja, pa se sklanjamo i imamo neki odbrambeni stav to nije dobar početak ni za šta.

Da je lako nije, ali živimo da bi tražili i bili nađeni, da živimo ovde i sada. Opušteno samo i sigurna sam da će ta jedna, jedina, jedinstvena da se pojavi.

Slicno razmisljamo..

Hvala na lepim željama i ja se nadam da će ova naša ljubav večno trajati. Što se tiče dece, mislim da u nekim vezama deca više pate kada roditelji žive u braku koji ne funkcioniše kako treba, nego kada se roditelji razvedu. Mada je sve to relativno. Deca vole oba roditelja, pa ma kakvi da su i uvek ostanu povređena ili pate za jednim.

Zelim vam svako drobro ovog sveta i da vam ljubav ipak vecno traje. Mene u svemu tome jos malo muce deca. Trajanje ljubavi je manje vazno dok dece nema, ali bi joj trebalo nekako produziti rok kad dodju ti novi ljudi

Sto se tice prduzetka veze posle prevara, Ivane, tvoja teorija je cist alibizam. A prevara je prevara i znak nekog problema, nedostatka postovanja, emocija, zrelosti …… Neko s tim moze dalje da zivi, neko ne.

Sa druge strane razumevanje poštovanje i medjusobna harmonija se ne mora pokazati rečima, poklonima ili svakodnevnom pažnjom. Naučite da se volite i poštujete – pogledom ili ćutanjem u mraku i bićete veoma blizu uživanja u zajedničkom životu.

Naravno da nikada nije kasno za prave i vredne stvari u životu, a naročito kada je ljubav u pitanju.

To što kažeš je upravo jedna od najvažnijih stvari, razdvojiti bitno od nebitnog. Ostalo je uživanje.

Divno je što je priča sa svakom novom osobom potpuno drugačija, inače nikada ne bih postala ribolovac ili šta već.

Ali u svakoj novoj vezi je on on, a ja ja. On dolazi u moj život takav kakav je, tako i ja u njegov. Pitanje je samo koliko će se sve što je neophodno za pravu ljubav poklopiti.