Don't give up
Molba
Nemojte tući svoju decu. Deca rade samo ono čemu ih naučite. Vaša deca su sve ono što ste vi. Kada vam dođe da dignete ruku na svoje dete, a vi je usmerite u svom pravcu, pa raspalite sami sebe iz sve snage. Možda ćete se tada opametiti.
Da li bi vam prijalo da vas neko opali šamarom zato što ste uradili nešto glupo? Nemojte mi reći da vi nikada ništa glupo ne uradite. Napravite sigurno mnogo veće gluposti, nego što deca mogu. Ako ništa drugo veći ste, pa samim tim srazmerno svojoj veličini i grešite.
Nemojte tući svoju decu. Ona su vaš plod. Vi ste za njih najbolji, najlepši, najdivniji, nemojte im rušiti snove o tome koliko zaista vredite. Deca su da se vole, da se maze, ljube, da se razgovara sa njima, igra, da im se pričaju priče i pevaju pesme. Prevaspitajte sebe da biste njih mogli da vaspitavate.
Jednom je jedna mama u napadu besa gađala svoje dete metalnim ofingerom. Nije htela, ali mu je isterala oko, a bila je nekada dobra mama. Ne gubite živce, nikada ne znate kako i koliko možete povrediti svoje dete. Oni su mali i krhki. Oni vas nisu terali da ih pravite i rađate. Vi ste njih želeli, ne oni vas.
Molim vas ne tucite svoju decu. Oni ne znaju da se brane, a i da znaju oni se vas plaše kada ste takvi. Kako ćete ih zaštiti od sveta, ako ste vi ti koji su ih prvi napali u životu. Čuvajte ih. Život je surov, svašta ih tek čeka. Nemojte ih tući, molim vas.
Linkovi:
Zlostavljano dete podizaće hranitelji
Zlostavljano dete nije imao ko da brani
-
#3 written by Dudaelixir 2 years ago
Postoje situacije kada je potrebno malo ih ćušnuti, tek toliko da obrate pažnju na to što im se priča! Da se obrati pažnja Rumenka!
Nisam za povredjivanje dece, ali jednostavno, po nekada mi je dolazilo da sebe izubijam zbog nemoći i dečijeg bezobrazluka i nerazumnosti. Pa, odrasle su u normalnu decu i pored ćuški koje su dobijale, naročito mladja. Ona se toga ni ne seća! Iskreno sam rekla, mada mislim, da puno njih to neće priznati. -
E pa Čarolijo, lep ti je ovo post, iz duše. Čitam Dudu, svaka čast na iskrenosti. Ja sam imala nekoliko svojih ispada, davno…guza je bila u pitanju. To je već kada dodjem do vrha tolerancije. Sada samo vičem kada poludim. Krenem lepo, krenem tiho, molba, jedna, dve, tri, četiri e vala…peti put već viknem. Obožavam svoju decu, nikada ih, kao niko od nas ne bih želela povrediti. Ali, makar ton ponekada mora da se povisi
Od toga, mislim da sam dobra mama, bez nekog naglašavanja, jednostavno,…tu sam i prvi su za mene. Mazimo se, grlimo se, ljubimo se….ne do mera slinjenja ali mislim da su sretni sa nama -
-
Kokice mora nekad da se podvikne ako ništa drugo. Samo ne treba često povisivati ton, jer onda deca naviknu, pa i ne fermlaju 2%, teraju po svom.
Imam običaj kada učim sa Jovanom da je lupnem olovkom po glavi, da uključi mozak.
Nisam stroga mama, sa mnom mogu kako god hoće, ali do određene granice koja mora da postoji. Koliko oni mene slušaju, toliko slušam i ja njih, pa se nađemo na pola i bude nam dobro.
-
Dobro, ponekad po turu, premda su nas naši roditelji lemali i preživeli smo; lemali su i njih njihovi roditelji pa preživeli! Gledam ove današnje klince, čast izuzecima, no neke bi vazda trebali šamarati i naravski i njihove roditelje! Na kraju krajeva, naša deca su kao i mi, zavisi kako smo ih vaspitavali! Pozzzz!
-
Koliko slušaju oni mene, toliko slušam i ja njih! To je tačno. Samo što sve polazi od nas.
Koliko slušamo mi njih, toliko slušaju i oni nas!!!
Naravno da sam ih potkačila po guzi, naročito kada se svađaju ili tuku. I vičem ponekad, naročito kada me izvedu iz takta kada rade gore pomenuto i ne regauju na moje molbe da prekinu.
Do sada mogu da potrvrdim – što ja više poštujem, uvažavam, slušam njih – to oni više poštuju, uvažavaju, slušaju mene.
Mama na pola puta (nisu još odrasli i postali svoji ljudi)! -
izvinte, al nije nikakva usporedba ”i mene su tukli”. još manje opravdanje. možda se deca kad porastu ne sećaju na svesnom nivou, al na nesvesnom se sve pamti, obaška bolovi i poniženje. super temelj… za ruševinu.
podržavam čar 100%.
ne zaboravite da su ovo ”nova deca”, nisu kao što smo mi bili. razbiće vas, to nisu bića koja trpe restrikcije i sistem. zato su tu, btw, da rasture figure.
nikad nisam udarila dete, ni svoje ni nedajbože tuđe. bila sam iznervirana i dovedena do usijanja, al to je moja, ne njihova slabost, isto kao u odnosu sa odraslima. al sa odraslima bih se bez frke potuka.
si, čar. totalno si u pravu. prvo moliš, a onda u aps. :))
-
Dubravka u životu sam samo jednom dobila batine, ali baš za nigde ništa i uvek kada imam priliku zamerim to svojim roditeljima. Tada kao mala sam mislila da je za ništa, a sada kao velika znam da je za ništa. Tačno se sećam situacije u detalje.
Verovano su i te jedne batine uticale na mnogo toga u daljem mom životu. Skroz sam ozbiljna. Pomislim onda koliko tek roditelji koji redovno lemaju svoju decu utiču na njihov život i kakve ljude prave.
Znam za mamu koja je umela da izudara svoje dete koje je bilo stidljivo i kada dođu kod nas sakrije se u njenu suknju i neće da kaže dobar dan. To nije šljaga po guzi, već baš jako udaranje. Užas. I sama sam bila dete, ništa nisam mogla protiv toga.
Dok je bio tako mali, bezpogovrno je slušao i bio vaspitano dete. Čim je porastao do nivoa da može da ode, otišao je. Sada kada uđe u kuću u kojoj živi njegova majka, skoro nikada joj ne kaže dobar dan.
-
#22 written by Dudaelixir 2 years ago
Moram da nastavim. Ja sam čantrala kada je starija bila mala (4 – 5 godina): skloni igračke, skloni odeću, da li si oprala ruke, itd, itd, i jednog dana joj je prepizdilo i rekla mi: MOLIM TE, ISTUCI ME, SAMO PRESTANI DA STALNO NEŠTO GUNDJAŠ! Ja se uozbiljila pa krenula da se smejem! Eto, po nekada nije loše KAO VASPITNA mera. Moja sestra je dobijala varjačom skoro svaki dan, jer je bila strašno bezobrazna. Izludjivala je mamu, premda je mama pokušavala i lepim i kaznama. Jedino je varjača “iz raja izašla”. I eno je, ziva, zdrava, ništa joj ne fali! Ne kažem da je obavezna!
-
Ne podrzavam batine kao vaspitnu meru,pogotovo ne batine kada su ljudi u afektu i kada ne znaju sta rade ni gde udaraju.Ipak takve batine ne mogu da poredim sa sljepkanjem po guzi-to su razliciti pojmovi.
Nekoj deci treba ponekad cuskica,nekome je dovoljno reci…nekada ne vredi ni vikati…ja primenjujem raznorazne kaznice koje imaju efekta samo kada ste dosledni i kada ne popustate.Dete ko dete,obavezno pokusa da “probije” na sve moguce nacine -
Batina iz raja izašla zbog lepe reči, pa kad neće lepa reč onda ide ona stvar koja dva kraja ima! Jedna je stvar zlostavljati dete, a sasvim nešto drugo ako je zaslužilo batine! Dakle, draga moja, ili ćemo govoriti o zlostavljanju deteta, ili o demonstriranju onoga što se u nekim slučajevima ne može izbeći, a zove se zaslužena kazna, i veoma veoma ne valja pomešati ove dve stvari!
-
#26 written by dollybel 2 years ago
dok su bili manji ja sam koristila vaspitnu palicu. Umjereno. Nikada ih nisam povrijedila, niti tukla svaki čas. Ali kada bi zaslužili dobijali su batine i to da znaju zbog čega ih bijem.
A pričamo, pričamo, pričamo do besvjesti.Volim ih najviše na svijetu i oni su moj život, ali kad dara prevrši mjeru proradi vaspitna palica. Prut, varjača il kaiš.
-
Danijela doslednost je najvažnija. Ja nisam dosledna, tako da i ne upotrebljavam kazne, jer u tom slučaju samo rušim svoj autoritet. Shvataš me.
Gledam ih kao sebi ravnima, tj. kao da sam ja na njihovom uzrastu i onda kada preteraju dovoljno je da se naljutim, kao što bih se naljutila na nekog odraslog kada me povredi nešto.
Ne umem da kaznim dete ni na koji način, sem svojom pričom.
-
Stevo batina da valja u raju bi ostala.
Pročitala sam sinoć tvoj komentar i sa njim u glavi u otišla u krevet. Zlostavljanje jeste verovatno pojam za sebe, ali ko određuje šta je i na kom osnovu dete zaslužilo? Roditelj je’l tako. Ko kaže i gde piše da je roditelj u pravu?
Ako majka tuče svoje dete zato što neće da kaže dobar dan, je’l po tebi to vaspitavanje ili zlostavljanje?
Ako otac istuče svoje dete zato što je dobilo jedinicu u školu? Ako dete bude kažnjeno zato što je razbilo nešto? Ako dobije šljagu ili šamar zato što je reklo neku ružnu reč? Ako je slagalo? Ako plače i viče jako na sred ulice i ko zna zbog čega sve još? Ko tu zaslužuje batine roditelj ili dete?
Sve su to razlozi zbog kojih deca dobijaju batine, a ima ih još puno sigurno i po meni su to batine do kojih ne sme da dođe, jer mislim da roditelj sve te situacije može da reši na drugi način.
Stvarno ne mogu da se setim nijednog razloga zbog koga nekog treba istući, a samim tim što nekome na silu namećemo svoju volju je jedan vid zlostavljanja.
-
Draga Čarobna, nismo na istoj talasnoj dužini! Zlostavljanje je jedno, a dati detetu po turu kategorija bez koje danas ne bi bilo ni tebe ni mene. Adam i Eva, je li, da su bili dobri ostali bi u raju, medjutim greh je ona strana medalje koja se i vidi i ne vidi se, jer čovekova vekovna težnja za srećom zaseniće sve nepravde učinjene batinom! A ona ima dva kraja, jedan udara tu drugi tamo; što se dece tiče i prava roditelja da zna… izvini draga odakle ti znaš šta je dobro tvom detetu? Naravno da znaš šta je dobro a šta loše! Dakle, pogrešno postavljeno pitanje za pravo roditelja! Kažem, nemojmo brkati ZLOSTAVLJANJE dece sa vaspitavanjem, a pod ovim potonjim ne mislim na “šamarčine”! Uostalom, ako još nisi, pročitaj Orvelovu ’84! Na kraju veoma lako može da ispadne da će naši unuci da tuže svoje roditelje, ne samo za lemanje po dupetu… Draga moja, sve u svoje vreme, odmereno i pošteno prema vlastitom detetu, jer ti si roditelj svome detetu a ne oni koji donose zakone!
-
Stevo škola za roditelje ne postoji, svako radi onako kako je naučen u svojoj primarnoj porodici i kasnije iz iskustva koja stekne tokom života. U zavisnosti u kakvog čoveka roditelj poraste, tako i smatra da zna šta je najbolje za njegovo dete.
Ako su nekoga tukli dok je bio dete i sada kaže “šta mi fali?”, on će takav stav i da ima prema svojoj deci u većini slučajeva, a koliko je to zaista ispravno, pitanje je.
Recimo primera radi, ja mislim da je deci mesto u krevetu u 9 sati i tačka. Stavim decu da spavaju, oni plaču, tokom dana su odspavali popodnevni san, odmorni su i žele još da se igraju. Ja teram po svome, ne smem da rušim sopstveni autoritet, oni po svome i onda uhvatim jedno po jedno izudaram po dupetu, oni se jadni smire i u suzama ćute dok ne zaspu. Ako ništa drugo, jača sam.
Njima loše, ja se loše osećam i šta smo postigli. Ništa. Loše nam je svima. A zašto? Zato što sam ja roditelj i što znam šta je najbolje za moju decu. Ma jes’ malo sutra. To je čisto maltretiranje.
Ako mene niko ne može da natera da spavam kad mi se ne spava, zašto bih sopstvenu decu terala da rade nešto što im se ne radi.
Igraju se dok se ne umore, a onda laganica jedno po jedno ležu da spavaju. Dobro njima, dobro meni. Izljubimo se i laku noć.
Po meni je zlostavljanje i kada roditelj kaže detetu: “nemoj da se penješ tu, ti si smotana”, “kako si tako glup, ne možeš to da zapamtiš”, “pičko jedna nemoj da plačeš, ti si muško”… tako se detetu daje do znanja da je nikakvo, ruši mu se samopouzdanje i postavlja se pitanje u kakvu će osobu porasti sa takvim stavom koji stekne o sebi.
“Bravo kako si spretna”, “znam da ti to možeš, ajde polako”, “nemoj da plačeš, sad će mama/tata to da reši”, “nemoj to da radiš to je opasno, dođi da ti pokažem i ispričam šta može da se desi”, za staklene čaše nema mesta u dečijim rukama, za štekere postoje one plastične zaštite, hemikalije se mogu dići na police van dohvata dečijih ruku, sve može lepo da se organizuje da bi se deca zaštitila. Skakanje po krevetu je odlična zabava, trčanje po kući i lupanje igračkama je jako zanimljivo, gledanje crtaća, ma hiljadu načina da se dete zabavi, a da ne napravi štetu, a za nekoga su svi ovi primeri razlog da izudara dete.
Linkovi koje sam postavila i koji se tiču zlostavljanja, su samo primeri dokle može da dođe to što roditelj najbolje zna šta je dobro za njegovo dete. Raznog bolesnog sveta ima.
Verovatno ipak jesmo na istim talasnim dužinama.
-
#39 written by electrasdreams 2 years ago
Onemela sam pricajuci. Pretim /i dan danas/. Vicem. Sve je to bezopasno. Ali kada spustim ton??? Naucio je da slusa i da prepozna intonaciju. Tacno zna po tonu kada je kraj i kada ne sme vise da izgovori ni slovce.
Najvaznija stvar koju sam postigla jeste postovanje. On mene i ja njega. To je recept koji ne omanjuje. I mnogo, uzasno mnogo ljubavi. Pokazem i kazem, ucinim. I suprotno, bez stida. I onda je sve ok. -
Mama Gago, sva sam se naježila na ovu tvoju izjavu “…jer nas nema mnogo istomišljenika, ni virtuelnih ni realnih.” Gospode Bože da li je stvarno tako? Sve nekako živim u nadi da su roditelji bolji prema svojoj deci i da nas ima puno koji mislimo da decu ne treba tući. Ne znam, ovaj svet je lud totalno.
-
- Comment Feed for this Post
raspekmezila si me sa ovim..svaka čast na tekstu
“Decu tucite samo ako primetite da počinju da liče na vas” čika Duško Radović