Danas na petak 13. sam i ja pisala za #365lepihdana. Posle optimizam VS pesimizam, baš moj tekst da bude sledeći. Žao mi je što sam tekst već poslala, pa onda videla da se nešto zakuvalo, jer bih u tom slučaju tekst malo drugačije napisala, hmm…, a možda i ne bih?

Niko nije lud, pa da ne vidi da u ovoj našoj Srbiji ima toliko toga što je loše i što ne valja. Gde god se okrenemo i pogledamo možemo da vidimo jad, bedu i sirotinju. Umetnost je pronaći nadu i lepotu, pa su samim tim i svi tekstovi na 365LepihDana vredniji.

Muka mi je od politike, političara, stanja u zemlji, krize, laži i prevara, korupcije, lažnih obećanja, nemaštine… Muka mi je od ubistava, samoubistava, pljački, beznađa… Muka mi je od štrajkova, mitinga, zdravstva, sudstva, školstva, svih mogućih ministara i ministarstava.

Velika seoba Srba je u toku još odavno i već sam rekla da je Dosta više. Zvala sam Srbiju da ustane i rekla da Neću da ćutim. Da Pacovi beže sa broda koji tone, ali da je Srbija brod koji je odavno potonuo. Rekla sam mnogo toga, ali oni koji su to trebali da čuju, nisu čuli. Gluvi su za nas, obične “elitne” blogere.

A šta je moja Srbija?

Moja Srbija je ono što ja imam u njoj, a ne ono što nemam. Šta će meni nekog 6. maja, brazilske plaže, ako ne mogu da prošetam kroz šumu u selu, kada sve ozeleni, Đurđevdan kad se slavi. Kada se cela familija okupi, opusti, smeje i uživa…

…Moja Srbija nije politika ove zemlje. Moja Srbija je, moje Kraljevo, moj Beograd, moj Ibar, Morava i Sava. Moja Srbija je moj Jarak i moj prvi skok. Moja Srbija je moje plavo nebo, zemlja ispod mene. Sitni puteljci, njive, šume, reke, koje vidim kad odem gore. Mir i tišina i šuštanje padobrana. Srbija sa visine je idealna zemlja…

…Srećna sam što imam priliku da gledam ovu zemlju iz neke druge perspektive, nesvakidašnje, ali sam sa tim zadovoljstvom i tužnija, jer kako stvari drugačije vidim odozgo tako ih drugačije vidim i kada sam dole. Teško mi je, ali neću se predati. Ne smem se predati, zbog svog života, zbog svojih uspomena, svoje dece, zbog moje Srbije…

Svako svoj krst nosi, a naš je jako težak, ne smemo odustati od sebe i naše Srbije, jer drugu zemlju, našu zemlju, nemamo.

…A lepo u Srbiji vam je baš sve. Isto kao što vam je sve lepo u Švedskoj, Brazilu, Avganistanu, Francuskoj, Madagaskaru, Jordanu, Kubi, Libiji, Novom Zelandu, Boliviji ili bilo gde na ovom lepom svetu. Svejedno je gde ste, svejedno je kako živite, svejedno je šta vas okružuje, kakve sve probleme imate, sve dok to nešto lepo umete da nađete i među svim ružnim stvarima i događajima koji nas sve ponekad zadese i okružuju, pa ma gde se nalazili. Znam! …

Zemanta

Comments

comments