Moj prijatelj Arsa…

Mislim da moj drug Arsa nije ni svestan da je on moj najbolji prijatelj na celom svetu. U stvari pre njega ide jedan Ivan, a onda drugi Ivan, Arsa kao Ivan. Ono što sam podelila sa njim nisam ni sa jednim drugim prijateljem. Jesam jedan deo, ali moj dobri Arsa je nešto potpuno posebno za mene, a kad kažem ja mislim mi, a mi smo zna se koji, tako da smo sa našim Arsom sve podelili.

Neću da vas davim sa tim ko je moj Arsa, ali ću vam reći da je on neko ko me nije tešio ni onda kad je trebalo, jer je surovo realan. Kad sam očekivala da će reći: “Ne brini nije ta veštačka koma opasna.” Arsa je rekao: “Uuuu znam slučajeve kada je čovek ostao….”, pa je počeo da nabraja. “Nemoj Arso, svega ti, neću sad da znam.” Arsa je znao da sa mnom treba biti realan, pa ma koliko bežala od nečega.

Arsa je neko ko je doputovao čak iz Slovenije do Beograda da bismo Ana i ja izašle bezbedno iz porodilišta, jer svi ostali su bili pijani. Čak nam je i muziku u autu pripremio. Ne zaboravljam sitnice koje život znače. Meni znače i treba da znače svakom normalnom čoveku.

Kada je ta ista Ana, Mamicu joj malu blesavu, otišla u avanturu, da kupi dete sladoled, Arsa me je probudio sa preporukom jedne knjige. Ni to ne zaboravljam. I ako i bez te knjige decu vaspitam tj. nevaspitavam, knjiga i ono što tamo piše, mi je pomoglo da se uverim da ne grešim nigde. Slobodna deca Samerhila. Dao mi je dokaz da sam na pravom putu.

Ako ste skenjani iz bilo kakvog razloga on će vam sigurno ponuditi pravu pesmu, stih, reč.  I imam još toliko toga da kažem, ali ne umem. Nepismena sam za prave reči, kao i uvek.

Svaki čovek koji uspe da pobedi sebe je za mene više od čoveka. Moj Arsa je pobedio sebe i jako sam ponosna na njega iz mnogo razloga i ako on to možda ne zna. Nemam sliku sa Arsom, a i da imam…šta vas briga ko je moj Arsa, on je samo moj. 🙂

I treba da znaš prijatelju, mada se iskreno nadam da ti već to znaš, uvek sam tu za tebe, za sve i svašta, za dobro i loše. Za sve, baš sve što može da nas zadesi u životu. Juče, danas, sutra, zauvek. I klasika…kad kažem ja mislim mi.

Hvala ti na svemu i ako sam sigunra da misliš da nemam na čemu da ti zahvalim, a ima toga još mnogo, mnogo, a rekoh već da ne umem da napišem, da sam nepismena i mozak mi je na leru. Hvala ti što si mi prijatelj, a znam da jesi. Dobri moj Arsa.

 

 

 

0

Comments

comments

Comments

  1. By nenad77

  2. By Em

  3. By Iva

Leave a Reply