Deca su sama po sebi nestašna. Svašta im padne na pamet, pa samim tim u svojoj bezgraničnoj radoznalosti naprave i po neku glupost. Napisala sam skoro u nekom komentaru kako su naša deca sve u svemu dobra i poslušna, da ne prave gluposti, tipa prst u struju, ruku u wc šolju i tome slično.

Ne, nisu napravili nijednu glupost. Nisu sami. :) Juče na aerodromu, dolazi Marko do mene i kaže “voje, voje”…što bi značilo da je dete žedno i da mu se pije voda. S obzirom da ne pijemo vodu sa česme, u našim prostorijima gde nam stoji oprema  između ostalog ima i flašica sa vodom.

Odlazi i vraća se sa jednom od flašica da mu otvorim, jer ne može sam. Otvaram mu i dajem mu da pije. Nategne on onako žedan i odjednom počne da kašlje. Lupkamo ga po leđima Mića i ja, mislimo zagrcnuo se, a on kašlje li kašlje. Uzimam flašicu, nategnem i ja onako dobro žedna i šokiram se. BENZIN!!! Avio benzin.

Ljudi moji nemate pojma koja je to grozota. Trčim u kupatilo sa Markom u rukama. Kašlje on, kašljem ja, voda, ispiranje usta, mleko, pivo, sok, grgotanje. Kad sam videla da nije opasno i da smo dobro prošli, smejali smo se ko blesavi.

Prvu flašicu koju je video on je doneo. Avio benzin je inače plavkast, ali ovo je bilo samo dva prsta u flašici tako da je izgubio boju, pa nisam mogla ni da vidim razliku. Inače nam služi za punjenje zipo upaljača i paljenje vatre na brzinu.

I tako juče i danas ceo dan brekćemo i prkćemo kao dva aviona. “Voja bljak.” Sreća naša, pa nije bilo nešto opasnije u flašici. Osećam se kao devedesetih kada se benzin isključivo sipao iz kanti i na crevo, pa povučeš da bi krenulo. :) Ko je kriv? Mama.

benzin

Random Posts