Comments on: Mali ljudi – veliki koraci

By: Vrednosti života - Jovana Maletić | Charolija

Vrednosti života - Jovana Maletić | Charolija — Sun, 05 Dec 2010 22:28:27 +0000

[...] su 32 devojčice i na prvi pogled sam se i sama prepala. Moju malu sitnu curicu su u samom startu te visoke otpisale u fazonu “ona je mala, lako ćemo sa njom”, čak [...]

By: Duda

Duda — Wed, 22 Oct 2008 18:58:33 +0000

Naravno da je na mamu, nece valda biti na onog krelca sto je ostavio. Preslatka, kao grancica.

By: Charolija

Charolija — Tue, 21 Oct 2008 22:05:16 +0000

Dragi Ivane u suštini ja volim svu decu, tako da kada pišem o svojoj ta ljubav prema njima se jednostavno sama od sebe iskaže kroz rečenice, bez namere da to učinim.
Ana manekenka … nešto razmišljam gledajući tu malu iz dana u dan, da će ona biti prava opasnica, a kako i kroz šta će to da iskaže pokazaće vreme. Ma sva je na mamu.

By: Duda

Duda — Tue, 21 Oct 2008 20:52:44 +0000

Jovana ti je jako slatka. Bas divno sto se bavi atletikom., za razliku od danasnje mode da se bave tenisom, dzez baletom i sl. Super je devojcica, a Marko ce biti padobranac, sto posto. Za Anu je jos rano.

By: IvanB.

IvanB. — Sun, 19 Oct 2008 20:27:40 +0000

Ivana, tvoja deca su tvoje najvece blago i zauvek ce tako ostati. Bas mi je drago sto Jovana trenira atletiku jer kada je vec sa prvim godima pokazala svoj talenat steta bi bilo ne iskoristiti ga. Marko, ne sumnjam da nece pored vas dvoje (tebe i muza) zavoleti padobranstvo, a Ana,… nekako mi se cini da ce ona biti manekenka – poznati top model :))))
Bas mi je milo kad procitam tekst pun tople majcine ljubavi prema svojoj deci.

By: Duda

Duda — Sat, 18 Oct 2008 15:23:03 +0000

I ja sam bila dobra devojcica, za razliku od moje mladje sestre. Ona je bila stodjavo. Ja jedino nisam podnosila zabrane. Sve sam radila za inat, ako bi bilo nesto uslovljeno ili zabranjeno. To nisam radila ni svojoj deci. Nikada zabrane. Sve smo se dogovarale. Jedino sto sam trazila od njih je to da ne lazu za lose ocene, ako ih bude, i kada su krenule u izlaske, da one odrede kada ce se vratiti, ali bez kasnjenja. Objasnila sam i zasto. Uspelo mi je, hvala bogu. Dobre su, zaista.

By: Charolija

Charolija — Fri, 17 Oct 2008 22:58:54 +0000

Ne znam Dudo, pametna nisam. Ja sam u suštini bila jako dobro dete, tako da nisu imali puno posla sa mnom. Međutim kasnije se ispostavilo da je velika greška bila što mi nisu jasno postavili granice, ali stvarno nisu ni imali za šta. Verovatno bih bila sasvim drugačija danas da je bilo drugačije. Na kraju, ja sam zadovoljna sobom, tako da su sve odradili kako treba. Po meni su to igre bez granica. Ovo može, ovo ne može, a sve ostalo ćemo lako.

By: Duda

Duda — Fri, 17 Oct 2008 21:55:56 +0000

E, draga moja Ivana. Dugo mi je trebalo dok nisam ukapirala kako je, u stvari, uzasno zajebano vaspitavati decu. Nikada ne mozes znati, da li ce tvoj stav prema njima, doneti dobro ili lose. U cemu ces preterati a u cemu podbaciti. Jedan banalan primer: Kada su cerke pocele da se feniraju i namestaju frizure onim okruglim cetkama, svaki put, posle toga, udjem ja u kupatilo, ocistim cetku i ostavim je na mesto. Posle par meseci, ja otkacim, napravim frku: Pa dobro, dokle cu ja da cistim cetku od dlaka za vama? Starija se okrete prema meni: Otkud znamo da se ta cetka cisti, NISI NAM NIKADA REKLA! U pravu je, nisam rekla, samo sam uradila. Eto, tvoj strah je opravdan, kao i svakog roditelja. Imas primer svojih roditelja, da ne radis ono sto nisi sama volela a radis ono sto ti se svidjalo kod njih. Poljubac celoj familiji! Nisam zvucala kao neka keva, vec iz sopstvenog iskustva sam ti rekla to sto sam!

By: Charolija

Charolija — Thu, 16 Oct 2008 23:09:01 +0000

Valjda ne grešim Afroditta. Često se zapitam da ne promašim nešto. Valjda svi roditelji imaju tu brigu.

By: Charolija

Charolija — Thu, 16 Oct 2008 23:07:29 +0000

Sandra moj Marko više sada voli dubak nego kad nije znao da hoda. Sada mu je zanimljivije.

By: Charolija

Charolija — Thu, 16 Oct 2008 23:04:21 +0000

Naivna nekako sam navikla na svu tu charolilju oko sebe, da je meni sve to postalo uobičajeno i svakodnevno.

By: afroditta

afroditta — Wed, 15 Oct 2008 21:07:57 +0000

Ljubav bez granica i svijesnost svojih poteza pri vaspitavanju djece.
Nisi im mogla podariti ljepsi poklon.
Bravo Charolijo.

By: Sandra

Sandra — Wed, 15 Oct 2008 13:35:00 +0000

Mislila sam da su najtezi ti prvi koraci,a sad kad vidim koliko brzo rastu prosto mi dodje da ih nabijem opet u dubak i nigde ne pustam…Ali moraju da hodaju…I nas su pustili da hodamo…

By: Naivna

Naivna — Wed, 15 Oct 2008 11:49:30 +0000

Kao i obicno, ma dodje mi da placem.. tako je sve lepo i carobno…
koraci prvi i ostali i sva ta ljubav na ovom blogu…
uzivajte, draga Charolijo….

By: Maladict

Maladict — Wed, 15 Oct 2008 07:41:23 +0000

Što su slatki, pu-pu-pu da ih ne ureknem. Pravi mali ljudi.

By: Charolija

Charolija — Tue, 14 Oct 2008 13:57:57 +0000

Elektra verovatno sam brzo shvatila, zato što sam imala dobar primer svoje starije sestre i njene dece. A te “Amerike”, moj sestrić došao kod mene i ja krenula da ga stavim u krilo. Viši je za glavu od mene, a ja i dalje imam naviku da ga uhvatim za ruku kad prelazimo ulicu. Planira koji će auto da kupi kad postane punoletan. Ima 15 godina, a čini mi se da se juče rodio.

By: Charolija

Charolija — Tue, 14 Oct 2008 13:50:46 +0000

Dudo neka deca, kao recimo moja Jovana, bolje podnose polazak u obdanište i sl. razdvajanja nego roditelji. Ona je već sa tri godine išla na zimovanja sa drugarima iz obdaništa. Jako smo vezani jedni za druge, ali kada nismo zajedno učimo se da uživamo tamo gde jesmo, bez brige o onima koji nisu tu. Kako ja, tako i deca.

By: Charolija

Charolija — Tue, 14 Oct 2008 13:39:00 +0000

Šaputava grlim te jako.

By: electrasdreams

electrasdreams — Mon, 13 Oct 2008 19:56:34 +0000

Bravo mama, odmah si shvatila. A da znas kako brzo pozele sve “Amerike” ovog sveta?! Naravno, ako, to je jedino normalno i to jedino ispunjava.

By: Duda

Duda — Mon, 13 Oct 2008 16:21:56 +0000

Jao, secam se svega! Sve smo prosle kroz isto. Moja Neda je krenula u jaslice kada je imala 7 meseci, kao tvoja Ana, cini mi se sada. Preplakala je dane a i ja sa njom. Marina je krenula od 14 meseci. I ona bese mala. Starija je plakala svaki dan u obdanistu, svako jutro kada sam je ostavljala, pa sve do skole. Jadna. Samo je rastanak bio tuzan. Tako je tesko podnosila i rastanke i kada je odlazila na izlete, exkurzije. Mima je bila uvek snaznija. Jos uvek sam pre za obdaniste, jer se druze, nego za baka servis. Ne volim starmalu decu. I meni svaki rastanak od dece pada tesko, ali sam, isto kao ti, da svako ima svoj put. Deca su smisao zivota. Tvoja su predivna.

By: shaputalica

shaputalica — Mon, 13 Oct 2008 15:59:14 +0000

divni su ti andjeli…oprosti mi što ne mogu da komentarišem mnogo na tvom blogu….poslala sam ti mail.