Pre neki dan počnem da pišem, pa ‘ajde da nastavim.

26. april, 2011.

Nema me neko vreme, nemam vremena da napišem koju reč,. Prvo smo se “bacili” na veeliko spremanje stana i još nismo završili, jer su nas pretekli praznici, a znate da ne valja da se radi za praznik. :lol: Izbacili smo sve što se izbaciti dalo, a ima još toga i još puno posla nas čeka, jer došlo je vreme za krečenje. Radujem se ko malo dete.

Došao nam je Nikola, moje drugo dete, rodila mi sestra. Ne retko kada nas vide sve zajednom oni koji nas ne poznaju pomisle da je i on moj sin. Ne poričemo. “Je l’ su to sve tvoja deca?!”, “Jesu.”, a to i jeste istina. :)

 

Deca i Edi

 

Jocka i mama

"Možda možemo i na krovu da se vozimo?"... :)

Farbali smo jaja i dobrooo se umackali, ali su nam jaja baš lepa. Subotu smo proveli na Jarku i jurcali do iznemoglosti. Nedelju smo proveli kući, razbijali jaja, igrali se, pakovali padobran i ceo dan skakali “iz aviona”. :lol:

Naša lepa jaja

Jocka opremljena za skok

Nikola

Marko...samo što nije spavao sa kacigom i brilama... :)

Malo mu je veliki padobran...samo jooš koju godinu :)

05. maj, 2011.

Tek sada vidim da je već 5. maj. Prođe nedelja o čas posla, a koji je dan pojma nemam. Raspala sam se načisto. Sledeće što ću da kupim čim budem imala para je onaj zvrndavac, kompresor, što sipaš lepo farbu unutra, stisneš dugme i on pršti gde ti hoćeš. Kupim kantu Jupola, par tonera, stavim na terasu, pa kad god mi padne na pamet ima da krečim.

Veliki, mali valjak, četka, šmirgle, gletovanje, toneri, čuda kojekakva. Umorna sam, sačuvaj Bože, ali sam jako srećna, zadovoljna i ponosna moram reći. Što se tiče čišćenja posle krečenja…e da mi je neki majstor, ne daj Bože ostavio takav posao za sobom, bacila bih ga sa terase. Ovako, sve što sam umackala, sa zadovoljstvom sam i očistila.

S obzirom da nam tokom cele godine nedostaje sunce, nacrtali smo i sunce i oblačiće i tako svako jutro kad otvorim oči, prvo vidim sunce i dan odmah bude vedriji i lepši. Imam još milion i jednu ideju, ali sada laganica. Moram prvo da odmorim dobro, jer kažem vam da se raspadoh.

Čeka me još posla, jer sam uspela samo jedan deo stana da okrečim. Dnevna soba, trpezarija, kuhinja, predsoblje i kupatilo. Mala i velika soba će da sačekaju do polovine maja, a do tada ću možda i da kupim onu zvrndalicu, koju pomenuh malopre.

 

Odlično smo se zabavili. Ana je okrečila jedan monitor, udarila dve štrafte viška u kupatilu i još ponešto, Jovana je okrečila jedan stubić, Marko je pomagao u svemu i svuda, Nikola je ošmirglao naše žvrljotine po zidovima i pomogao mi u svakom trenutku u svemu, ljubi ga tetka divnog, dobrog i pametnog. Da mi nije bilo dece, ništa ne bih mogla sama, jer neko je trebao i da ide u prodavnicu, šeta Edija, gura ormane sa mnom i svašta još. Super smo se zabavili u svakom slučaju. Čak sam i od starih stolica napravila nove, a imam još puno ideja.

Među svom tom gungulom stigli smo i da se provozamo do aerodroma na Surčinu. Tata nam je poslao rođendanski poklon za Marka, po jednom drugaru. Sada imamo i helikopter na daljinski. Maaalo smo ga sjebali, ali leti i dalje. Naručili smo da nam tata donese još koji komad, pa da se jurimo po livadi. Ana hoće crveni. :)

Stigli smo i da se malo družimo. Dolazili su nam drugari iz Zagreba, pa smo jedno poslepodne proveli sa njima i super se proveli.

Gde god pogledam vidim da još nešto treba da odradim, samo što je sada sve to pičkin dim naspram posla kakav smo do sada obavili.  Opet se smejem ko nekad, napokon je stvarno stiglo proleće, bez obzira što ujutru uz kafu i vitamine, obavezno popijem i Nimulid.

Sinoć sam se prevrnula od smeha. Mala deca zaspala, a Nidžo i ja gledamo TeVe i čekamo da budimo tatu. Mene nešto boli desna noga, dole u zglobu, onako malo bolucka. Pogledam ja, kad ono otekao mi zglob kao kad ga uganeš i kaže Nikola: “Eto ti, pij ti samo Nimulid, mogla si i kičmu da slomiš ne bi ništa osetila.” :D :D I tako otekla mi noga i dalje, ne sećam se gde sam je sjebala, ali radi što je najvažnije.

Sad lagano udaramo glanc na gajbi i spremamo se za svadbu. U nedelju mi se udaje sestra od ujaka. Učila sam je da hoda, a došlo vreme da joj idem na svadbu. :) Srećna sam zbog njih dvoje. Svaki put kada sa decom šljapkam po baricama setim se moje Maje, kišice na moru i naše pesmice koju smo tada smislile: “Šljap, šljap po baricama…šljap, šljap, šljap…!” i tako u nedogled i tako u svako u baru. Ide život, mamicu mu njegovu. :D

Gletovanje plafona...uf :)

Brile upotrebljene za majstorisanje ... :)

Trljam, trljam sve se puši ... :)

Naše lepo sunce i oblačići :)

Drugari i mi

 

Kiša nam nije smetala...

Šljap, šljap po baricama...šljap, šljap, šljap...

 

I Edi je čistio... :)

Nikola i tetka

Satić

Zemanta

Comments

comments