Jesam ja zaludna, nema reči o tome. Stoji i tako je, ali nisam bre toliko da po ceo dan visim na Tviteru, Fejsu, blogu i još koje kakvim mrežama. Ima me svuda, pratim svašta nešto, čitam, komentarišem, ali ne mogu da razumem da ima ljudi koji nemaju preča posla u životu nego da po ceo dan pišu šta rade, šta slušaju, šta gledaju, gde idu… i da o tome obaveštavaju druge.  Spavate li, jedete li, jebete li, živite li ili samo mislite šta ćete da napišete na nekoj od čuvenih “mreža”?  Živi bili vi meni, ali ne razumem.

Čast izuzecima, treba da kažem. Ima ljudi koji znaju i šta i što pričaju i pišu, ali jebote… većina kenja do te mere, da mi se prisere od muke.

Sad će neko pametan da se nađe da mi kaže, pa što ti to čitaš i pratiš ako ti se sere od toga? Jednostavan odgovor sam dala odmah na početku, zaludna sam. Šta mogu u 2, 3, 4 ujutru da radim nego da svratim do Tvitera, Fejsa i koje gde još, ali ne bre po ceo božiji dan.  Ovde odmah da se ogradim. Blogove koje čitam, čitam i pratim sa velikim zadovoljstvom.

Mislim stvarno. Pitam se, jesam li zaista i ja postala deo ove i ovakve, nazovi zajednice, blogera, tviteraša, fejsbukaša i ostalih aša i era… Šta joj bi? Možda se pitate? Pa eto gadi mi se od ulizivanja jednih drugima, od dupeuvlakača i koje kakvih sranja. I stvarno mi mnogo toga što čitam i gledam bude sve, samo ne vesela zajednica, dobrih, pozitivnih ljudi, kakvim se mnogi trude da se predstave. Koga vi lažete? Sebe, druge, ceo svet ili ste zaista toliko usamljeni i jadni da morate da se predstavljate kao izuzetno zanimljivi i neodoljivi.

Pozitivna stvar u svemu jeste druženje. Ljudi treba da se druže i upoznaju. I sama sam na svoje veliko zadovoljstvo upoznala nekoliko dobrih i dragih ljudi, za koje nikada ne bih ni čula da nije Interneta i iskreno se radujem novim druženjima. Ali jebote, daj, mislim stvarno. Nemoguće je da vam baš svi odgovaraju. Zar je moguće da toliko ima iskompleksiranih ljudi, koji će da prihvate nečije uvlačenje u guzicu, samo zato što taj neko ima posećen blog ili 106 000 tvitova ili neku samozvanu “titulu”, a da pri tom ne podnosi tu osobu.

Znam par slučajeva gde se stvarno ne podnose i gde pljuju jedni druge na razne načine, a onda zbog Bog te pita čega, jedni druge bezgranično zavole. Bljak bre. Terajte se zato svi foliranti. Terajte se u kurac. E tako. Naravno da foliranata ima i u običnom svakodnevnom životu, ali mi se čini da je na Internetu sve to očiglednije.

Što se mene tiče, ako ste čitali moj blog, a onda me i lično upoznali, znate da sam to ja i da se ne foliram ni u čemu. Ako ste čitali, a niste me upoznali onda se nadam da ćemo se upoznati i ima još jedna varijanta, ako ste čitali i ne želite da me upoznate, neću vam zameriti, jer nemoguće je da sam super svima.

E sad, ko će se sve prepoznati u ovim mojim rečenicama, pa kako će ko da oplete, baš me zabole dupe. Znam one koji se neće prepoznati i to mi je jedino važno. 😉 Uglavnom baš me briga ko se kako predstavlja, a šta stvarno jeste, sve dok mene niko ne dira i ne ugrožava ljude koji su meni dragi, ali želela sam ovo da vam kažem, pa razmislite. Foliranje nikome dobro nije donelo u životu, a kada Internet postane deo vašeg života onda vam ni foliranje na Internetu dobro ne može doneti.

slika preuzeta odavde 

0
Internetsko licemerjehttp://www.charolija.com/wp-content/uploads/licemer.jpghttp://www.charolija.com/wp-content/uploads/licemer-200x200.jpgCharolijaSvašta neštoblogeri,druženje,fejsbuk,foliranti,licemerje,tviter,tviteraši,zaludnaJesam ja zaludna, nema reči o tome. Stoji i tako je, ali nisam bre toliko da po ceo dan visim na Tviteru, Fejsu, blogu i još koje kakvim mrežama. Ima me svuda, pratim svašta nešto, čitam, komentarišem, ali ne mogu da razumem da ima ljudi koji nemaju preča posla...Don't give up!

Comments

comments