Šta vi mislite o ovom mom komentaru, na post “Šta to beše ljubav?” na Alex Schuster Blog-u gde možete naći veliki broj dobrih tekstova? Za svaku preporuku. Malo sam se raspisala, pa da podelim i sa vama ovo svoje razmišljanje.

“Čovek je po prirodi egoistično biće, okrenuto sebi pre svega i daje sve od sebe da sebi ugodi. Kada neko kaže: “Ne mogu da živim bez tvoje ljubavi.”, “Ako me ostaviš, ubiću se.”. “Toliko te volim, da ne mogu da zamislim život bez tebe.”…sve je to samo sebičnost. Znači MENI neće biti dobro bez nekoga, bez onoga što mi taj neko pruža. Po meni to nikako nije ljubav.

Ljubav je bezuslovno davanje. Kada je čovek spreman da daje, a da ne uslovljava drugu stranu, da mu uzvrati nečim. Roditelj voli svoje dete bezuslovno, ako ne očekuje da će sutra to dete da ga čuva i gleda kad ostari.

Dete voli svog roditelja ako je sutra spremno da pomogne svom roditelju, bez obzira što on to ne traži od njega. Muž voli svoju ženu ako je spreman da pazi i brine o njoj i njihovoj deci, bez obzira da li ima spremljen ručak kada dođe kući.

Žena voli svog muža kada pazi i brine o njemu, bez obzira što on nigde ne radi. Volimo svoju zemlju ako smo spremni da joj dajemo i ako nam ona ništa ne uzvraća. (možda su primeri glupi, ali suština onoga što govorim je u davanju).

Ako nam je ono što dajemo uzvraćeno, bez da smo tražili, onda je to sreća i velika prava ljubav. Na to se samo od sebe nadovezuje poštovanje.

Znači ja svog muža ne volim zato što on brine o meni i našoj deci, već zato što mogu da ga učinim srećnim sa svim onim što mogu da mu dam. Ja ga volim zato što mu se sviđa moja čorba. :) I obrnuto, on mene voli i srećan je kada mene sa nečim može učiniti srećnom.

Nesrećna ljubav je kada je neko spreman da daje i da pored toga što ništa ne traži, ništa ni ne dobija. Najlepše ljubavne pesme su napisali ljudi u takvim situacijama.

Ljubav prema zemlji, mislim da je na ovim našim prostorima prosto neuzvraćena ljubav. Volim svoju zemlju, puno toga sam joj dala od sebe, a za uzvrat nisam dobila ništa. Neću da joj pišem pesme, ali zato ću bez griže savesti moći da odem iz nje. To se zove mudar postupak. Kao kada posle jedne žene koju čovek voli i bude spreman sve da joj da, a ona njemu ništa, on napiše pesmu, prežali je i nađe neku drugu spremnu da daje sebe. ;) “

Da mi je bila ideja da napišem post verovatno bih dodala još neki primer, ali ovo je ipak bio samo jedan moj komentar i tema koja me je zainteresovala. Šta vi mislite?