Živim u ubeđenju da jedan život ne može biti dovoljno dugačak da bismo uspeli da vidimo sve lepote ovog sveta, pa ma koliko bili svestrani svetski putnici. Neću ja još uvek daleko da idem, jer sam ubeđena da sve lepote Srbije vrlo mali broj ljudi koji živi u Srbiji i poznaje.

Silom prilika živimo u Padinskoj Skeli, aerodrom nam je ispred nosa i potpuno nam odgovara lokacija. Izuzeti smo i pošteđeni mnogo toga što gradska vreva oduzima i daje ljudima.

 

Najradije bismo živeli u Kraljevu, Kraljevo je naš centar sveta, fenomenlano mesto za porodični život. Sve vam bude na dohvat ruke, a živite u samom centru svih zbivanja. Gradski prevoz nije potreban, bar mi se sada tako čini kada sam potpuno svesna koliko može da traje obična vožnjica kroz Beograd. Nije isto doći u provod u Beograd i živeti u bilo kojoj Beogradskoj opštini.

Tako da mi sada šetnja od centra Kraljeva do Jarčujka izgleda kao mala šetnjica. Sad mi se čini da je Sirča na dohvat ruke, a nekada sam mislila da je daleko. Zabluda. Morava, Ibar, Ribnica, Žiča, Goč, Stolovi, okolna sela…o čas posla se čovek nađe na mestu izvorne prirode i lepote. Čačak, Kruševac, Kragujevac…manastiri, reke, lepota od života. Nema čega nema. Banje. Vrnjačka, Mataruška, Bogutovačka, Atomska ili kakva god…ima ih stvarno mnogo. Šumadija na dlanu. O čas posla. A sada mi se nekako čini da je sve to smešteno na ne većem prostoru od onoga koji pripada Beogradskoj opštini, da je nazovemo tako.

Znači Padinska Skela. Kada nekom kažemo gde živimo, ko da smo rekli da smo u zatvoru ili u ludnici, jer su to dve najpoznatije ustanove ovog naselja. Retko ko može da razume da nama sama blizina aerodroma “Lisičji Jarak” znači mnogo u životu ovde i u izboru mesta življenja. To što možemo sa terase da vidimo da li neko leti i da o čas posla budemo na mestu dešavanja, mnogima zvuči ludo. U Skeli nema ničega, sem par prodavnica, dom zdravlja, mesara, kineska radnja komada jedan, zdrava hrana, škola, zatvor i ludnica…i gomila nezadovoljnog sveta.

 

Klasično radničko naselje, meni liči na Kragujevac, tj. život ovde me podseća na Kragujevac. Hiljade ljudi okupljenih oko jednog ili dva, tri mesta rada. PKB, IMLEK, FRIKOM. Zgrade napravljene za radnike tih preduzeća. Pola Kragujevca je radilo u Zastavi, zato ih upoređujem. Svako naselje u Beogradu je jedan grad Srbije. Padinska Skela je po meni Kragujevac. Samo što je u Skeli redovniji prevoz nego nekada u Kragujevcu dok sam živela, naravno na Aerodromu. :) Gde bih drugo ja mogla da živim.

 

I šta sad? Danas je ponedeljak nema dešavanja na Jarku, čak ni kafana ne radi i ja se bacim na Google Earth. Srbija nije samo moja Šumadija. Ubeđena sam da i ovde blizu nas ima toliko toga lepog da se vidi i oseti. Prvo što mi je upalo u oko je Opovo. Na samo 15 tak kilometara od našeg stana, volimo reku, Tamiš na dohvat ruke. Još bliže od Opova nam je Sefkerin. Vrlo lepo zvuči.

Gotova klopa. E sad još da jedemo malo ovih vitamina i idemo u osvajanje Banata, malo po malo. Kad već imamo priliku da živimo ovde, mislim da je neophodno i da upoznamo kraj u kom živimo. Nama više nije zanimljiv zoološki vrt, Knez Mihajlova nam je najobičnije fensi mesto gde dobre ribe šetaju dobre frajere, Ada nam je za one što beže, a ne znaju gde bi. Mi idemo u potragu za novim lepotama Srbije, koja nam je na dohvat ruke. Slika će biti možda malo, ali utisci i pisana reč sigurno sleduju.

Vršimo istraživanja za 13. maj i naših “365 dana” :) Žurimo direkt u Sefkerin.