blogovi

Kada sam počela da pišem ovaj blog, pitala sam se hoće li mi ikada iko ostaviti komentar ili će ovo biti mesto gde ću da pišem sama sa sobom? Sada ima nekoliko hiljada komentara. Stranice i stranice vaših ispisanih misli i utisaka. Trudila sam se da na svaki odgovorim. Ako neko ima volje da pročita moj post, a onda i da se potrudi da ostavi svoje mišljenje o pročitanom, pa zašto bi mene mrzelo da odgovorim. To je isto kao da mi neko nešto priča, a ja ćutim ili gledam u stranu. Ne mogu tako.

11. novembra, 2007. mi je Sara ostavila prvi komentar, na post “Veliki mali ljudi“, sigurno i ne sluteći koliko će me usrećiti. “Prica je luda, a tek slikice, ja ne znam to tako lepo da ubacim,hvala na komentaru koji si ostavila kod mene, i dala ,mi priliku da upoznam tvoj blog…
veliki pozdrav…”

Juhuuu… moj blog je dobio jedan komentar. Ako ne znate ko je Sara treba da je upoznate. Za sada samo preko njenog bloga, ali doćiće ona iz te Austrije i biće prilike. Među njenim komentarima, može se pročitati mnogo lepih reči podške, pohvale…Bilo je dana i kada smo plakali i slavili. Sara je nezamenljiv lik u blogosferi, a i u životu mnogih od nas.

Afroditta je daleko fizički, ali je sveprisutna.Jedna od prvih komentatora na mom blogu. Čitam sada njene komentare i ne mogu se oteti utisku da je u svakom pogledu izuzetna osoba. Ne znam koji bih izdvojila, jer u skoro svakom se očitava pozitivnost i dobrota. S obzirom da je daleko umela sam ponekad i da je rastužim, ali i nasmejem. Radujem se što i dalje dolazi ovde kod mene i nadam se da će tako i ostati. ” Uh Charolijo, udari mi u sentimentalni dio moga Ja. Uvijek sam cijenila tvoje umjece ulaska u srz.I sretno u Subotici ! :D ” na Samo za moju južnu prugu.

E ako niste dobili nijedan komentar od Ivana koji svet gleda iz nekog drugog ugla, onda kao da niste dobili nijedan. Kad on složi komentar, morate duboko da se zamislite. Nijedan deo vašeg posta ne ostane zapostavljen. Čovek baš čita ono što ste napisali i ne svraća na vaš blog samo da bi eto tek tako svratio. Nešto najkraće što vam može reći je ”cestitam“. :D Volim njegove komentare, jer vas uvek natera na dublje razmišljanje.

Onda je na moj blog kao komentator, došla neka Alea. ;) Kaže ovako: “Što bi rekli ljudi, trudna si, pa kad se ”raskrstiš”, što bi rekli ljudi (budibogsnama od izraza), srećno ti skakanje.” na Padobranac u drugom stanju. Liči li vam ovo na nekog? Ovako nešto može samo Zelena da sastavi, a i Mahlat ponekad, pa vi pogađajte koja je. ;)

Ako ste dobri sa Zelenom, a ne verujem da neko nije, onda možete dobiti i ovakav komentar: “Si se digla buljino, hahahahahahahahahahahahahahaha :lol: ” ili može da vas raspilavi sa ovakvom rođendanskom čestitkom. “Kazi toj Ivani da sreca prati lude :D  Kazi joj da je otkacena, divna majka, supruga, cerka, prijatelj, bloger, i da joj zelim da ostane takva i da bude zdrava i luda do kraja zivota.I srecan joj rodjendan! Ala sam se ras**njala :P ” Zelena je nezamenljiva u svakom pogledu, divno zeleno biće, šta drugo reći o njoj.

Ako imate čast da vaše postove komentariše Mahlat, onda budite sigurni da će vam uvek reći baš ono što misli. Što bi i trebao da bude slučaj sa komentarima. Ako se ne slaže sa vama, ako joj nešto baš “ubode oko”, ako ste nešto lupili, naravno i obrnuto, ako se slaže sa vašim mišljenjem ona će vam reći. Nema podilaženja, kog ne bi trebalo ni da bude. Rekla sam već mnogo puta, ali ću da ponovim opet, jedna je Mahlat. Nasmejaće vas do suza svojim komentarom, ali ume i da vas natera da dobro razmilite. “Kakve si srece rodices se ko ona indijska boginja sto joj izviru ruke gde god da pogledas. Bez kurca :mrgreen: ” Kako muževi osvajaju pehare

I tako rastao je blog, kao i broj komentara. Moj blogroll je postajao sve duži i duži. “@DedaBor @Charolija imas veci blogroll nego neki agregati, sad videh… :) ))” Reče mi Deda sinoć na Twitter-u. Deda ko Deda ima svojih bisera i prilikom komentarisanja ”,,Bolje da pusim, nego da abortiram,, Prelepe su vam fotografije…” na “Ja to ne radim, a ti?“. U međuvremenu je Deda prestao da puši, ali to nimalo nije uticalo na njegovu duhovitost. Dedu znate, je’l da?

Zihernadla trenutno pravi pauzu, odmara negde na nekom svetioniku, a kaže na Dovoljan je i pogled “Ponekad deluje čudno ili nerazumljivo vođenje ljubavi bez dodira, ali je vrlo moguće…možda i jedno od najlepših :) ” pa se na nju nadoveže Bubazlatica “Opet da kazem, eeee ljubav…ko carolija “, Šaputalica “Dovoljan je i pogled. I ćutanje. Čarobno, čarolijo :) “, onda Suske kaže “Pogled i ćutanje, što reče shaputalica. Reči su obično prazne bez njih. Odličan post :) “, i tako iz posta u post, komentari nadovezani jedan na drugi, pričaju sami za sebe neku novu priču.

Nezahvalan je ovo posao. Moraću priču o komentarima da napišem iz više delova, tako nikoga neću zaboraviti. Hiljade komentara i ljudi, ja samo jedna, a tek sam počela.