Da nastavim tamo gde sam stala u prvom delu ovog posta.

Kažem Probudi se, a moj drugar Fly “Ptici je i zlatan kavez, samo kavez. Rasiri krila i nastavi da letis. Blue Sky”. Dok Magi na isti post kaže: ”Ja cesto mumlam sebi kao podsticaj: “nemam rezervni zivot,nemam rezervni zivot…” ti si vrlo mudra zena. Zaista.”

Zmajče ko Zmajče, voli da se šali, ne retko i na svoj račun. Opletem tako po reklamama i još koje čemu, a on kaže: “Meni kad vide ovo dzinovsko (slonovo) dupe sve se tope oko mene od moje debele lepote a ja ti ich ne marim,samo im slatko namigujem i odem dalje do burekdzinice  :) “

Čitam sada komentare i uživam, ne znam koji bih pre postavila. Duda je neko vreme samo čitala i komentarisala. Prvi komentar je ostavila 25.05.2008., a kao da je juče bilo. Ako neko može da vam pruži reči utehe kada vam je teško onda je to ona. “Mama je mama, da pruži utehu, podršku, da savet i uvek, uvek, sve razume. Biće ti, sigurno lakse! Ne daj se, sve je to samo zivot! ;) ” Pa šta to je samo običan život.

Elektra kao i ja stalno negde jurca. Možda je to stvarno jedna od osnovnih osobina blizanaca. “Ni ja vala nista ne stizem, a stalno sam u galopu. fale mi sati u svakom danu.” Ode još jedan novembar

Kad mi se nekako sve smuči pa napišem nešto ovako, Lost kaže: “ne volim tu reč ali – iskuliraj, to je jedini način. Klincima ne vrede ni oprane guze ni skuvani ručkovi ni sređena kuća ako pukneš. i drugi put s nama u kafanu! :D ” Nikako da i ja odem u tu kafanu.

Sanja Kokica će se i više puta vratiti na isti post, da na komentar odgovori komentarom. Sa njom je lako započeti sasvim novu temu, a ume i da me iskreno nasmeje čak i kada mi nije do smeha. “Predivan pozdrav, Charolijo…jes da nije primereno, al moram ovo reći…čovek poželi da te angažuje kad krene na onaj put…Sretna si što imaš tako lepe uspomene, uživaj u sećanjima…”

I tako nam komšija umre pred vratima, zaključimo da je smrt samo još jedan trenutak i za kraj Breskvica napiše “Mogu zamisliti vaš šok. Šta da se tu kaže, svakom dodje crni petak, pa bilo pre ili kasnije. Mi se nikad nećemo naučiti da prihvatimo smrt i uvek će nam biti strašna i neshvatljiva. Ali neizbežna… “

Veshtichanstvena Veca me često ostavi bez teksta na svom blogu, a i često na njene komentare mogu samo da kažem, hvala. Sva srećna što sam uspela da sastavim tri godine braka, objavim na sva zvona i naravno dobijemo  puno čestitki i lepih želja “Ti si toliko svestrana osoba, da si sposobna od braka napraviti nesto uvek zanimljivo,a to je velika stvar…Dok se zajedno smejete….
Zelim vam da dugo dugo budete srecni zajedno)))))))))) “

Često dobijam komplimente, a najdraži su mi ovi ovakvog tipa: Borsky:”Vas dvoje ste nejnenormalniji normalni ljudi na svetu… i taksista” kaže na naše doživljaje sa taksistom :) . Na tom postu tj. VCastu ima još sličnih Aurora kaže: “Luuuuujkooo! Super! Kad “porastem” i budem imala cetvoro dece kao ti hocu da ostanem isto tako blesava! ))”

Mojoj sreći nije bilo kraja kada sam shvatila da umem da letim i to sam vrlo rado podelila sa vama i sigurna sam da ste se zajedno sa mnom radovali Ivančica: “Nikad nisam ni sumnjala da možeš da letiš!  ;) Drago mi je da si toliko srećna”, Sanja: “Fenomenalno!!!!!!!!! Kome se ovo ne bi svidelo? Slobodan, al opet blizu zemlje i potpuno siguran.” Aleksandar: “Imam utisak da te je adrenalin drmao i dok si pisala ovaj članak! Ovi tuneli su super za one koji imaju fobiju od visine a hteli bi da skaču. Pa da skočiš bez gurtne.”

Dolly ume kratko i jasno da me nasmeje do suza, obožavam njen govor, tekstove, komentare, ne retko  me i rasplače  ”Lud malkice? :D bona… :) ” je njeno mišljenje o ovom pilotu.

Verkić kaže “Ovo je strašnoooooooo! Ne pijem više vodu samo da znaš, ako postanem alkoholičar ti ćeš biti kriva :D “, valjda se neće propiti, ali verujem i da neće piti vodu sa česme.

I naravno Džejn :mrgreen: “Uvek sam se pitala zbog čega pouke izvlačimo samo kada se dogodi nešto ružno? Izgleda da mentalno odrastamo upravo zahvaljujući poteškoćama – one su te koje nas guraju napred. Odličan post, Čaro, svaka ti je na mestu.”, kaže na moje Papirče iz džepa.

Nesebično će vam Steva reći šta misli o vašem pisanju i rado će vam dati savet: “Čharobna, svaka priča temelj u detinjstvu ima; svaka knjiga, roman počinje od detinjstva…” kaže Steva kad ja počnem da se sećam.

Za kraj ću vam još reći da sam stekla jednog novog druga. Neki ga poznaju, neki ne. Moj drug se zove Dodo i ovih dana je otvorio svoj blog. Poznavajući njegove spisateljske sposobnosti sigurna sam da će imati šta da nam kaže.

Znam da nisam uspela sve da vas spomenem. To je prosto nemoguće, izvinite, verujem da ćete razumeti, ali se i nadam da ćete bar upola uživati u ovom postu, kao što sam ja uživala dok sam vas “pakovala”. Volim da vas “pakujem” ovako i da na kraju stavim mašnicu, jer ste svi vi meni jedan veliki lep poklon.Hvala vam svima.