Kako muževi osvajaju pehare

Moram da priznam da vam nije lako brisati prašinu sa tolikih pehara, mada šta vas briga ima ko i to da odradi za vas. Bez obzira što je toliko teško biti muško ja jedva čekam.

Psujem i ja Sanja, ali niko me ne jebe 2%… svi su u fazonu “šta ti je, što si nervozna?”, pa se i sama pitam dal sam stvarno poludela kad mi smeta lom i razbacane stvari po kući. Danas mi kaže “šta je ušlo u tebe”, kažem “đavo verovatno”, a on mrtav ladan kaže, “pa prošetaj malo do crkve”. Ne reče “idi u provod malo”, nego u crkvu… Bože me oprosti. Popizdim tako, pa se posle sama sebi smejem.

Opleti Saro slobodno, sve što ti na srcu leži. Najmešnije ili najtužnije ili nejluđe ili kako god mi je kada reši nešto da uradi, a onda prvo što kaže “e dodaj mi …”, šta god. Grrrr….

Fly baš zato što i gledam i sa vaše muške strane, jedva čekam da se reinkarniram u muškarca. A to da nije tako, eno ga primer u sobi…igra 148 partiju preferansa.

Suske moja…ja sam evo upravo završila jedan deo posla, a sada krećem sa spremanjem za školu i još malo kupanje i ostalo. On je upravo otišao da odveze Janu i to mu je najvažnije što je danas uradio, sem onog usranog dupeta od jutros.

Možeš onda Deda da zamisliš koliko vredi jedna žena, kada sve to postigne. Od kada sam postavila ovaj post, pa do sada kuća već izgleda kao da nije po njoj akalo, bukalo, skakalo, jelo, spavalo, plakalo petoro dece. I njega računam u decu. On je još i bio dobar, nije se pomerio od kompijutera. Još samo kupatilo da sredim i sve je OK.

Suzana verovatno bi on to i spomenuo da ja ne bljujem vatru. Oči bi mu iskopala, ako bi tako nešto rekao.

Ja Zihi ne mogu da slušam da plaču. Između svega što stignem da uradim ja se i igram sa njima i ako ih je recimo danas bilo puna kuća. Kad deca polegaju, ja tada kuliram, recimo sada. Kuća ko bombona, deca okupana, sita, sređena, ne spavaju svi, ali me više i ne diraju, pušim pljugu, pijem pivce i slušam muzikicu. Dragi je malopre na sve ovo moje rečeno, zamolio da uđe u zapisnik da je po najvećem pljusku išao po pivo. Šta će mučenik, znam da ni njemu nije lako, preferans je umna igra.

Znam ja Dudo da ima mnogo težih “slučajeva” od mog muža, ali isto i mislim da svaka od nas treba da se bori za sebe, sa mužem onakav kakav je. Sve zavisi od temperamenta. Ja ništa ne mogu da trpim i sve što mi smeta kažem. Ne mogu da grešim dušu, on sve uradi što ja zatražim od njega, pa na kraju ispada da je moj problem što nisam zahtevnija. Najviše mi smeta, što njemu ne smeta i što moram da kažem, osećam se ko neki zapovednik. Kako mu samo ne padne na pamet, da nešto uradi sam od sebe?

Znam dragi Deda, takav je i moj muž, nisi preterao. A što se vojske tiče, izgleda da si i ti zabrinut za oči, pa bolje da ćutiš po pitanju vojske. Opasna Baba, nema šale.

Ide on Zihi tako kad treba, gde god da treba. Ušlo je u zapisnik sve. Što se tiče pomoći sa strane, uvek je dobrodošla. Jedva čekam da mi dođe mama. Ne da mi radi ovde nešto, koliko da mogu bar da izađem na miru da prošetam. I ako njegova bukvalno živi u ulazu pored našeg, nisam je videla 5-6 dana, od pre neko veče kad ih je pričuvala dok smo išli na slavu. Za dve godine ostala je sa njima 4-5 puta. Ima žena obaveze oko pomaganja svojoj ćerki. To je drugi par opanaka, što kaže moj dragi.

Hahahaha….Sanja….zato ću ja da kupim mašinu za sudove, da ne mora da se muči gledajući. Ne smem i neću da grešim dušu, što se sudova tiče, ume on da pere i te kako.

Drvena da znaš da si u pravu. Evo već danas počinjem da planiram gde ću da im pobegnem.

Hahahaha…bre Mahlat…divna si, uvek me nasmejes.

E zato si ti i najpametnija…

Punky…evo i ja se slatko sada smejem. Da ne kuva kafu ujutru i da mi ne pomaže toliko koliko mi pomaže, odavno bih ga za glavu skratila. hahahaha Stvarno šta će mi tri kurca?

Orpheus izgleda da to oko ustajanja noću zavisi od toga ko ima čvršći san. Ko čuje decu taj mora i da ustaje. Kad bih i ja imala san ko moj muž, deca bi popadala u nesvest dok bi nas probudila. On ne čuje apsolutno ništa, ali zato ja čujem i kada se promeškolje. Ne stignu deca ni da zaplaču ja sam već uradila šta je trebalo.

Baš tako Drvena. Razrešili smo, čemu tri.

Gago juče sam pukla, ali eto već danas, što ti kažeš i dupe da mu ljubim. Sve mi nešto žao što sam se iznervirala. Nije on kriv što ne vidi ono što ja vidim. To što kažeš kakvih sve ima… Ne znam samo kako to žene trpe u kući. Ne da ne pomažu svojim ženama, nego još i zanovetaju. Još ću i da se rasplačem iz pokajanja. Treba stvarno da mu uručim medalju za sve što čini za mene i sve nas.

Lost…malo malo, pa se setim te kafane i kako nisam došla. Baš mi je žao. Ne umem ja da kuliram, moraću samo malo da spustim loptu i da priznam sebi da je dan prekratak za sve što bih ja volela da postignem da uradim, pa da ponešto ostavim i za sutra.

Miff…neke stvari vi nikada ne ukapirate, a drugo nešto nikako ženama ne stiže do mozga, zato nam i jeste zanimljivo u međusobnim odnosima.

Sandra…imala si ovde baš svašta da vidiš.

Gago…ne rasplakah se, al` za dlaku. Nije loše ni ovakvo izduvavanje, ali ja bih se radije izduvala na neki drugi način. Ovo mu dođe ko neki pomoćan ventil.

Vidiš Sanja kako se sve brzo menja. Ni sama se čudom ne mogu načuditi. Kaže “došla mi žuta minuta, pa sam morao malo da se sredim.” Sredio se uz gomilu partija preferansa i evo ga sad ko nov čovek. Sad što ta žuta minuta dolazi malo češće… šta reći.

Deda pesma odmah ide u prilog ovog posta. Da bude potpun.

Magi ne samo da se ne sruši, nego posle malo kuliranja postane još lepši.

Elektra ja čekam proleće, ne ide mi se nigde po ovoj vetrušini.