Don't give up
Kako muževi osvajaju pehare
Ako neki divan muž, svako jutro ustane skuva ženi kafu, presvuče jedno usrano dečije dupe, ponekad i cela dva i onda je pozove da ustane, zaslužuje diplomu, može i medalja da mu se uruči, ako kada krene u prodavnicu povede i dete u šetnju na 10 minuta, a kada opere sudove i izbaci đubre odmah mora da mu se izlije jedan pehar sa posvetom.
U kući koja bukvalno stoji „naglavačke“, taj isti muž sedi za kompijuterom i igra 48 partiju preferansa, naravno apsolutno zasluženo, pa zar nije jutros presvukao decu? To što dan ima 24 sata, kome uopšte može i da bude važno. Ne bi tu bilo nikakvih problema kada taj isti muž ne bi svojoj čupavoj i ludoj ženi na njeno „ziveces najmanje 100 godina…samo je problem sto ces ziveti sam“… mrtav hladan rekao i to preko skype „e bre daj iskuliraj se“, dok ona jednom rukom pere sudove, drugom drži dete koje je tek prohodalo, trećom rukom podgreva čorbu, a četvrtom sipa mleko u flašicu, mora i da se iskulira.
Ako postoji ta reinkarnacija u sledećem životu ću da se rodim kao muško i to ne sa jednim, nego ima da imam tri kurca, da se zna da sam pravo muško. Onda ću moći mrtav ladan da spavam kao top celu noć, jer imam čvrst san i ne čujem decu kako plaču. Pa šta ću kad čvrsto spavam? Moći ću bez ikakvih problema da sednem u kola i odem čas do grada da završim neka posla, jer će žena da ostane kući sa decom, a to čas će da se pretvori u tri sata, jer je naravno gužva u gradu. Ja ću biti zadužen da zaradim pare, a sve ostalo ko da ima neke veze sa životom. To, ko će da kuva, rađa, pere, čisti, pegla, čuva i da mi puši, nema veze. Naći ću neku ženu i baš me briga. Voleću je ko Boga, ljubiću je i kuvaću joj kafu ujutru i sve će da bude u redu. Ređaću na policu diplome, medalje i pehare i milina jedna. Samo još da dočekam, pa da se rodim ko muško. Kakve sam sreće, ne da neću imati tri kurca, nego ću opet da se rodim ko kukavno žensko. Jebem ti život i reinkarnaciju.
Zahvaljujući Dedi i Drvenom advokatu ovaj post sada ima i prigodan prilog. Hvala.
-
Psujem i ja Sanja, ali niko me ne jebe 2%… svi su u fazonu “šta ti je, što si nervozna?”, pa se i sama pitam dal sam stvarno poludela kad mi smeta lom i razbacane stvari po kući. Danas mi kaže “šta je ušlo u tebe”, kažem “đavo verovatno”, a on mrtav ladan kaže, “pa prošetaj malo do crkve”. Ne reče “idi u provod malo”, nego u crkvu… Bože me oprosti. Popizdim tako, pa se posle sama sebi smejem.
-
-
Možeš onda Deda da zamisliš koliko vredi jedna žena, kada sve to postigne. Od kada sam postavila ovaj post, pa do sada kuća već izgleda kao da nije po njoj akalo, bukalo, skakalo, jelo, spavalo, plakalo petoro dece. I njega računam u decu. On je još i bio dobar, nije se pomerio od kompijutera. Još samo kupatilo da sredim i sve je OK.
-
#18 written by Duda 3 years ago
E, draga moja, ni nedna od nas, verujem, nije bolje prosla, od tebe. Ali, ne bih volela ni u reinkarnaciji da budem “to” ni sa tri kurca. Nema te sile. Kada vidim koliko su nesposobni (svaka cast svim muskima sa blogova, oni su pravi muski), ne bih volela da budem na njihovom mestu. Za ovih 14 godina, koliko sam razvedena i sama, naucila sam svasta, sto ne bih sigurno da je bio onaj “krele” sa mnom. Volim sto znam da popravim cvikere, da promenim gajtan na pegli, da promenim osigurace (tamo dole gde se ne sme), da premestam namestaj sa decom, da, dok sam imala kola, vodim racuna i o njima, i da se ne hvalim vise, tu cu da stanem. Pa zar to nije uzviseno. Znam da ti je tesko, ali proci ce i to. Zato ti sluzi blog, pa se istresi. ZIVELE ZENE!
-
Ja Zihi ne mogu da slušam da plaču. Između svega što stignem da uradim ja se i igram sa njima i ako ih je recimo danas bilo puna kuća. Kad deca polegaju, ja tada kuliram, recimo sada. Kuća ko bombona, deca okupana, sita, sređena, ne spavaju svi, ali me više i ne diraju, pušim pljugu, pijem pivce i slušam muzikicu. Dragi je malopre na sve ovo moje rečeno, zamolio da uđe u zapisnik da je po najvećem pljusku išao po pivo. Šta će mučenik, znam da ni njemu nije lako, preferans je umna igra.
-
Znam ja Dudo da ima mnogo težih “slučajeva” od mog muža, ali isto i mislim da svaka od nas treba da se bori za sebe, sa mužem onakav kakav je. Sve zavisi od temperamenta. Ja ništa ne mogu da trpim i sve što mi smeta kažem. Ne mogu da grešim dušu, on sve uradi što ja zatražim od njega, pa na kraju ispada da je moj problem što nisam zahtevnija. Najviše mi smeta, što njemu ne smeta i što moram da kažem, osećam se ko neki zapovednik. Kako mu samo ne padne na pamet, da nešto uradi sam od sebe?
-
ne znam, pukne čovek, treba mu pauza, i treba mi neko da priskoči…ako nema ko, ništa se strašno neće desiti za petnaestak minuta dok se ne prisaberem. Neka plaču, neka ruše, neka brljaju…čim napunim baterije, ko nova sam….ali samo petnaest minuta da ćutim i žmurim.
U zapisnik naravno da uđe to za pivo, to je doprinos, ali stvarno, bez zezanja jeste. -
Stvarno si me pronasla u onom tekstu – rece Deda i ostade ziv! Ne da sam te pronasla, nego ko po tebi da je krojen.
Divi se, al iz fotelje. To me podseti na onaj vic kad Crnogorac sedi ispred televizora, sa pivom u ruci i kaze zeni: “Mnogo mi zao kad te gledam kako se mucis sa tim sudovima” a ona sva radosna, sa ocima punim nade ostavi sudove i pogleda u njega, “zatvori vrata od kuhinje.” -
Ide on Zihi tako kad treba, gde god da treba. Ušlo je u zapisnik sve.
Što se tiče pomoći sa strane, uvek je dobrodošla. Jedva čekam da mi dođe mama. Ne da mi radi ovde nešto, koliko da mogu bar da izađem na miru da prošetam. I ako njegova bukvalno živi u ulazu pored našeg, nisam je videla 5-6 dana, od pre neko veče kad ih je pričuvala dok smo išli na slavu. Za dve godine ostala je sa njima 4-5 puta. Ima žena obaveze oko pomaganja svojoj ćerki. To je drugi par opanaka, što kaže moj dragi. -
Orpheus izgleda da to oko ustajanja noću zavisi od toga ko ima čvršći san. Ko čuje decu taj mora i da ustaje. Kad bih i ja imala san ko moj muž, deca bi popadala u nesvest dok bi nas probudila. On ne čuje apsolutno ništa, ali zato ja čujem i kada se promeškolje. Ne stignu deca ni da zaplaču ja sam već uradila šta je trebalo.
-
#39 written by porodistarije 3 years ago
haha, e jesam se dobro nasmejala…a znam da ti nije bilo lako.
al’ ovo ti je ključ svega, sama si rekla:
“Ne mogu da grešim dušu, on sve uradi što ja zatražim od njega, pa na kraju ispada da je moj problem što nisam zahtevnija. Najviše mi smeta, što njemu ne smeta i što moram da kažem, osećam se ko neki zapovednik. Kako mu samo ne padne na pamet, da nešto uradi sam od sebe?”
meni još nije poznat taj mehanizam u njihovom mozgu koji im omogućava spontano sagledavanje pojmova i pojava kao što su: nered u kući i svi prateći elementi istog, zato, inhibirani neuviđanjem, potpuno su bespomoćni u tome.
mada često se dešava isto i pošto im ukažeš na problem:
primer:
ja: ajde ljubim te da središ kupatilo danas.
s: što? je l’ ćemo imati goste?
ja: ne, i stalnom življu ove kuće treba čisto kupatilo.
s: pa čisto je.
ja: nije…
s: šta mu nije čisto?
onda ga samo zamolim da bez predrasuda pristupi opremi za ribanje i sigurno će napraviti neku promenu.
mada ja tek ne smem da se žalim ni da sanjam! jes da je uglavnom na gurku, ali sam to spremna da zanemarim.
a po pivo i cigare ide i sam, ne pita za vremenske uslove. ej, bre nek su nam živi i zdravi, kad zaređam malo tako po drugaricama i komšiluku, ma u dupe da ga ljubim, čega se nagledam i naslušam i “prinesi odnesi” sindroma…
MamaGaga -
Gago juče sam pukla, ali eto već danas, što ti kažeš i dupe da mu ljubim. Sve mi nešto žao što sam se iznervirala. Nije on kriv što ne vidi ono što ja vidim.
To što kažeš kakvih sve ima… Ne znam samo kako to žene trpe u kući. Ne da ne pomažu svojim ženama, nego još i zanovetaju. Još ću i da se rasplačem iz pokajanja. Treba stvarno da mu uručim medalju za sve što čini za mene i sve nas. -
e ne’š se vala još rasplakati od pokajanja
dobro je i zdravo za dušu i popizdeti, staviti s’ vremena na vreme sve i svakog na svoje mesto, presabrati se, izduvati, pa filozofirati.
gledaj samo kakva divota se rađa na tastaturi u takvim stanjima. …
imam jedne poznanike koji se silno vole, divno slažu, ma idila…uglavnom ćute.MamaGaga
-
- Comment Feed for this Post
Ni sama se čudom ne mogu načuditi. Kaže “došla mi žuta minuta, pa sam morao malo da se sredim.” Sredio se uz gomilu partija preferansa i evo ga sad ko nov čovek. Sad što ta žuta minuta dolazi malo češće… šta reći. 
Kao muskarac ne mogu da te utesim.
Znam da ce da mi jebu kevu sada, al neka ide zivot…:P
A kako bi pospesio zensku pljuvacinu po nama muskima, evo da zapalim vatru: nije ni nama lako muskima, veruj mi !!