Don't give up
Još jedan decembar
Decembar…pa kad pre mamu mu jebem? 
Svi nešto sumiraju kraj godine, prave planove za sledeću, ovo ono, a ja još ne kontam da je već decembar. Tako ću verovatno i u julu da se čudim „kad pre juli?“.
Porasla nam deca. Evo još malo, pa će ovi mali i u školu da krenu. 
E baš tako leti vreme. Ani već raste četvrti zub. Učimo je da hoda. Dubak je prevazišla, nije joj više zanimljiv. Napravi korak, dva sama. Od tate do mame i od mame do tate. Već ima osam meseci, a prošle godine u ovo vreme, se još uvek muvala po mom stomaku. Ne mogu se čudom načuditi. 
Jovana treći razred. Ej bre, treći!… a kao da joj je juče porastao četvrti zub. Jana je pre neki dan proslavila šesti rođendan, a upoznala sam je kad još nije znala da kaže R. Smejem se sama sa sobom i kažem „…e mladosti moja!“ 
Marko… kao što nam je svima u porodici predodređeno, je već postao svetski putnik. Drugo je to bilo, kad ga mi odvedemo kod babe i dede u Kraljevo, a mi odemo na dan, dva, pet na neko takmičenje… Ali sada…sada je sam otputovao. Mislim ne baš sam, imao je babinu podršku tokom puta. Selo dete u autobus i otišlo. Ispratila ga majka. E kad mi srce nije puklo.
Od … ne znam… od miline neke. Od ponosa. Ko zna kako sam se osećala? Mali onako, dao babi ruku i otišao. Samo sam se izgubila u gužvi. Kao poslednji debil sam se krila iza trefike, da ga vidim, a da on mene ne vidi. Da se ne rasplače
ili da ne traži, mamu, tatu… Ma jok. Nije se ni okrenuo. Otišao je u sredu, a već je nedelja i još se nije rasplakao. Progovorio je. Doduše srpski nešto slabije, ali zato na italijanskom tečno razgovara sa dedom.
Marko u Kraljevu
Mi…nas dvoje. 25. novembra nam je bilo dve godine braka. Dve godine tek, a kao da je prošlo 15. Ne…nije nam postalo dosadno kao da smo 15 godina u braku, nego se toliko stvari izdešavalo. Volimo se, ljubimo se, želimo se, ali umemo i da se posvađamo, na krv i nož. 
E to da vam je videti. Svađaju se ljudi oko svega i svačega, a mi najviše oko preferansa. Bezobrazan je do bola i nazad, a i ja ne zaostajem. Sve u svemu nemamo preča posla nego igramo preferans preko neta.
Deca se razbežala, Mare u Kraljevu, Joka kod babe u Železniku, Jana kod mame, samo je Ana kod kuće, a kad posle toliko dece jedno ostane u kući, to vam je isto kao da ste sami. 
Ne potcenjujemo mi Anino prisustvo, naravno da ne. Čak se i ona čudi ovom miru, a i nekako smo joj više posvećeni. Čudi se dete, gde svi odoše. Znam samo da deca koja rastu zajedno sa drugom decom, budu mnogo srećnija i pametnija.
Učimo Anu da hoda, igramo preferans, svađamo se zbog istog… i maštamo, kako bi bilo lepo dobiti na lotou. Već sledećeg dana bi Jovana, Jana, Marko i Ana mogli da očekuju još jednog člana ekipe. Ne treba nama loto za još jednog člana. Lako je obući, nego ih ne može čovek nahraniti. Pa vi vidite kako nama protiče decembar. 
-
Magi ako igraš pref… evo ti link, pa dodji da se igramo, brze prolaze ovi zimski dani i noći. http://www.prefdamaherc.com/ ili http://www.preff.net, a loto..tja, ostaje nam da maštamo. Dece nikad dosta.
-
Zelena i ja imam običaj da kažem da imam troje, četvoro dece, pa se ljudi čude.
Nekim danima ih imam i više hahahaha…kad mi do
đu sestrići. Četvrto dete je u stvari drugo…Ma komplikovano to mnogo. Ako te ne mrzi evo ti ovo, pa pročitaj… možda ti se razjasne neke stvari. hahahaha http://charolija.wordpress.com/2008/04/20/ludo-i-brzo/ E al sam pošandrcala samo se nešto smejem. Sve mi smešno. -
-
-
#36 written by Duda 3 years ago
Ja sam okitila i jelku i sobe! Ostali detalji do pred sam docek, kada ce doci deca na veceru, slikanje, pa oni na svoju stranu a ja, po tradiciji, kod kuce, uglavnom sama. Nervira me ta frka, a u centar bih izasla da gledam i slusam Masima, ali se od petardi ne moze ziveti. Mnoge stvari ne mogu da shvatim. Gledam po gradu, uglavnom cigancici bacaju petarde, a nemaju sta da jedu. Svasta.
Moja deca su navikla da ja kitim stan, a pravo da ti kazem, otkacila bih da to neko uradi umesto mene. I kicenje jelke traje, traje. Svaki dan, do nove godine, ja premestam kugle, namestam mašnice, jer, uvek mislim “e, ovako je bolje”. -
#40 written by Duda 3 years ago
-
#41 written by IvanB. 3 years ago
Mala svadjica u braku oko gluposti nije na odmet, mislim to je normalno – jer kazu barem tako tvrde (ja jos nisam u braku da bih znao, za vezu znam) seks posle svadje je najsladji. :)))) Nego kud ces lepsi zivot nego imati puno dece. Ja bih voleo da ih imam najmanje petoro. Sto sta fali, barem kad organizujem posle kao neki deda, pa dodju sva moja deca plus njihova tj. moji unucici, veliko dvoriste, piknik u leto… kud ces lepse, puna kuca. Volim punu kucu ljudi, nikad nije dosadno. A i iskreno receno, gledam ova deca koja su jedinci (to su uglavnom samoziva i poprilicno egoisticna), dete kad raste pored puno brace i sestara kada nauci da deli sa drugima, kroz zivot mu je lakse i prijatelje da stice i da se druzi i uziva.
-
Dudo, mislim da sam ti se već ponudila, da ti pomognem oko pravljenja bloga. Javi mi se na mail dontgiveup30@yahoo.com i napravićemo tvoj blog o čas posla. Naravno da nisi duduk, videćeš da nije teško. Javi mi se.
-
Ivane…svađe oko gluposti su i jedine svađe koje upražnjavamo muž i ja. On ne voli da se svađa i ne ume, ali zato se ja svađam za oboje. Ubije mi se od smeha, a ja još više popizdim.
Puna kuća dece, to je nešto što me prati oduvek. Kada sam prestala biti dete, napunila 18. moja sestra mi je rodila prvog sestrića, tako da sam samo nastavila detinjstvo uz njega. Potom drugi sestrić, pa zatim moja deca. Još uvek sam samo mala devojčica. Takva ću biti i u starosti, daće Bog. Samo da je zdravlja. 
-
- Comment Feed for this Post
Svako vam dobro želim 
Mogu misliti kako vam je neobicno u mirnoj kuci, tako i mi kukamo dok deca ne odu kod babe, a kad odu ne znamo sta cemo sami sa sobom. Doduse, ne bas odmah, radujemo se 2-3 sata. 
..auuuu, za vikend moram da kitim jelku…volim tako, od jednog do drugog božića…i veselo je, sve je nekako lepše, šarenije 
Ni meni nije jasno da je vec polovina decembra, a kukala sam od juna: Jao, kad se setim zime, pripadne mi muka. Ne podnosim je organski, fuj! A, evo, zima stigla i skoro prosla :). Verovatno nemam bas taj osecaj zato sto nije “bas” zima, -5,-16! A i dobro je sto nije.
Vama je sigurno divno sa vasom decicom. Secam se i ja kada su moje bile male, kako smo uzivali u kicenju jelke, celog stana, pa deda mraza, pa otvaranja poklona. Samo zbog toga volim decembar. Nikada nismo ni prestali sa ukrasavanjam jelke i celog stana. Verovatno, to dete, jos cuci u meni, premda se deca razidju za docek nove godine, ja ostanem sa kučetom i klopam, pijuckam vince, a kada prodje “bombardovanje” od petardi, smestim se u krevet i sanjam slatke snove. Deckonja je pravi momak!