Muž i žena, brak! Prošle su godine, a oni kao da odjednom prelome, shvate da više ne mogu i ne žele da žive zajedno. Posle svih lepih stvari koje su zajedno proživeli, sve one ružne koje su se desile prevagnule su i sada žele da se razvedu. Razlog nije bitan. Krivac nije bitan. Kako se najbezbolnije razvesti? Kakve su to samo gluposti? Momak i devojka kada raskinu duuugu vezu ne diže se nikakva posebna prašina. Dobro možda se ponekad malo plače, pati, proklinje život, ali ljudi uvek bez većih trauma idu dalje i nastavljaju da žive. Ostane ranica koja zaceli sa sledećom ”najvećom” ljubavlju.

A što se ljudi ne bi tako i razvodili? Možda mislite da veću glupost nikada niste čuli? Kažete, pa u braku parovi obično imaju decu, imaju zajednički život, crno na belo im je napisano da su muž i žena. Stan ili kuću koju su zajedno stekli, auto, psa, sve to treba podeliti. Na ovom malom spisku jedino mi dve važne stvari bodu oči, deca i pas.

To su živa bića, kako podeliti jednog psa ili dvoje dece. Ili u najgorem slučaju kako podeliti jedno dete. Ponekad izgleda da ljudi prilikom razvoda imaju mnogo veći problem oko podele imovine, nego oko podele živih bića. Njih obično ništa i ne pitaju. Pas ne zna da govori, a ni deca često, jer su mala ili su toliko istraumirana da su naučila da ćute.

Ko ljudima daje za pravo da između sebe dele živa bića? Svi su slučajevi razvoda braka različiti, ali sva su deca ista! Sva deca hoće sve. Hoće sve, jer znaju da sve mogu da imaju. Ne u materijalnom smislu, deca nisu materijalisti. Roditelji od njih prave finansijske direktore. Kupuju ih, ali deca sebe nikada ne prodaju. Ona žele samo igru, smeh, pesmu. Žele iskrene razgovore, slobodu i sve to da podele sa svojim roditeljima. Rađaju se da nas oplemene, da nas podsete da i mi sve možemo, rađaju se da nam pokažu kako treba živeti.

Ceo taj razvod braka se svodi na poništavanje jednog papira u sudu, na svađe oko ovoga ili onoga, sva nekadašnja ljubav se u većini slučajeva pretvori u mržnju, razumevanje ne postoji, razum se isključuje zauvek, tvrdoglavost dolazi do izražaja.

Možda sam isuviše uopštila stvari, ali ne zanimaju me vaši razlozi. Mrzite se, ali nemojte deci da uskraćujete onu drugu osobu koja im pored vas znači sve u životu. Nisu važni razlozi, važna su deca. Razumeju oni da je vaš brak propao, da više ne možete zajedno, još mnogo pre nego da sami to shvatite. Razvedeti se, deci će pasti kamen sa srca. Oni samo ne mogu da razumeju, zašto ne mogu da vide mamu ili tatu kad god hoće. Imala vaša deca dve ili dvadesetdve godine nemojte im uskraćivati drugog roditelja, ako vam je ostalo imalo mozga.

Ko će Milici zameniti tatu? Ko će moći kao tata da je zasmejava i priča priče do kasno u noć? Do kasno, jer je to tata i sa njim može i do ponoći da bude budna i da se zeza. Ne može joj niko ništa kad je tata tu. Ko će da okupa Jovicu kao njegova mama, da ga izgolica, ušuška i izljubi pre spavanja? Kome će Petar da ispriča da se potukao sa Darkom u školici, Darko je veći, to samo tata može da reši. Danas se jedna Kaća zaljubila u Marka, ima 5 godina, a tata je oterao mamu i ona to ne može da joj javi. Stevan ne sme da dođe kod svoje mame, tata ga je ucenio i zabranio mu da je viđa.

Jedna Anđela ima mamu i tatu koji su se razveli. Mamu i tatu koji su ponekad bili jako grubi jedno prema drugom. Umeli su da se potuku, svađaju, viču, ali ta Anđela IMA mamu i tatu. Može da bude sa tatom kad god poželi, može sa mamom da provodi koliko god hoće vremena. Anđela je postala mali svetski putnik. Nije isto kao kada su bili zajedno, mnogo je bolje.

Ne gleda svađe i tuče, mama i tata se čak sada mnogo bolje slažu. Ponekad svi zajedno idu u šetnju. Ima ih oboje i zna da im pripada, koliko i oni njoj. Tako je mala, ali kao i sva deca zna da su odrasli ponekad budale. Kao dobra i neiskvarena duša razume ih i ne zamera im, jer svako ima prava na svoj život.

Podelite te vaše kuće i automobile, vaše pare i zlato. Zaboravite ljubav koju ste imali, mrzite se do iznemoglosti, tužite se, sudite se, jebite se, radite šta god hoćete, ali pustite decu da žive. Mnogi od njih ne znaju da govore, neki još uvek ne znaju da pišu. Gledam ih svakog dana, svuda ih je oko nas i dajem sebi za pravo da vam u njihovo ime kažem budite pametni i živite svoj život kako god hoćete, ali pustite i decu da žive.

Vaša deca vas razumeju, ali ne shvataju zašto im branite da kad požele podele neku tajnu i sa drugim roditeljem. Mislite ako ih hranite i oblačite imate pravo i da im zabranite sve što poželite. Mislite da će vam biti zahvalni ako im kupujete skupe patike ili ih pošaljete na nezaboravno letovanje u Grčku? Ne nikada ih nećete kupiti.

Slušaju vas, jer su pametni i znaju da njihovih pet minuta tek dolazi. Svi smo mi nečija deca, budite sigurni kad tad, dete će vam reći ako ste zaslužili: ”Marš budalo! Idem ja ko te šiša.” Raći će vam to ako ste sada nepošteni prema njima.

Najlepše što ću vam od svega reći je da se danas rodio jedan Gorčilo! Cela familija se smeje njegovom imenu, ali svi su srećni i smeju se u sebi. Gorčilo ima i mamu i tatu, ima smešno ime i tri kila, crnu kosu i predivne oči, dere se na sav glas i kao da kaže: ”Stigao sam da vam pokažem šta ja život i kako treba živeti. Mali sam, ali sam najveći. Imam mamu i ona ima super sise, a tata me gleda kroz bolničko staklo, nekako je malo pogubljen, ali čini mi se da je super lik! Biću srećan sa ove dve budale, valjda neće nekad poželeti da dele mene i mog budućeg psa! Jebem ti život, baš je nepredvidljiv!”