Jedan znak manje više …

Poludeo mi blog juče. Nestale sve kategorije, svi tagovi, nisam mogla ni sliku da “nakačim” na uobičajen način. Da li se od svih onih bezobraznih reči postideo ili koji su mu drugi pundravci bili nemam pojma. Najbolje što sam mogla da uradim je da se nenerviram i ništa ne čačkam, jer koliko sam poludela 100% bih nešto zeznula. Nisam čačkala i evo ga sada sve fercera po “PeeSu”.  😀 Ovo samo onako usput. Nego…

Sećate se da “Kad porastem biću tramvaj”, odvozala sam svih 40 časova, smrklo mi se jutarnje ustajanje i odlaženje na čas. Srećom je to trajalo prih par dana, a posle toga sam vozila od 15h, 12h kako kada, neko normalnije vreme, a jok u 9 ujutru kad i pevci spavaju.  😆 Zima je ljudi, vreme za spavanje i kuliranje. Čak i naša deca ne ustaju pre 11h. Vozila sam skoro svaki dan i o čas posla odvozala obaveznu “meru”.

Test – smejurija, i nije mi stvarno jasno kako mlada, lepa, na izgled pametna deca polažu test  5-6 puta. Uradila sam ga za 5 minuta i naravno u brzini promašila jedan broj, ali uglavnom položila iz “prvke”.  🙂

Problem “divljačke” vožnje tj. neumerenog korišćenja kvačila sam rešila kroz časove i tako danas bila spremna da izađem na polaganje vožnje. Jes’ do mojega sam bila spremna. Polaganje je zakazano za 9 ujutru.  😆

Navijem sat u 5, da bih Jovani dala sirup, jer se već par dana borimo sa neviđenom temperaturom. Prvo Marko, a sada i Jovana. Dam detetu sirup promenim zvonjavu za buđenje u odgovarajuće vreme, ali cvrc. Kako je uopšte moguće da ne čujem da je zvonio, ako je uopšte i zvonio, ne znam? U svakom slučaju u 15 do 9 ko zna zašto skočim kao oparena iz kreveta i tačno u 9 se nacrtamo na poligonu. E svaka nam čast, mom dragom i meni, a i deci, koja su sama ostala kući.

I ništa, bez jutarnje kafe i normalnog rasanjivanja završim u Puntu na poligonu. Pre nego da uđem u auto čujem od momka koji polaže četvrti put, “…e baš šteta što je došao ovaj L., jer je baš zajeban.” Pa šta, može da bude zajeban koliko mu volja, ako znam, znam. I tako. Poligon položim i ‘ajmo bato na ulicu.

I tako teram ja levo, desno, polukružno, sve kulaža, levo, pešački, usporavanje, ležeći i onda ĐOKA. Na raskrsnici koja izlazi na ulicu kojom vozim ranije je stajalo STOP, međutim mangupi ukrali “stop”, pre nekog vremena i nema ništa. I pita me pandur L. Šta mu je koji klinac trebalo da me pita? “Ima li znak ovde ispred raskrsnice?”. Misli na ulicu kojom se mi krećemo. Znam da je u pitanju “pravilo desne strane”, jer oni iz one ulice više nemaju stop, ali šta mi bi, ko iz topa kažem “Ima.”, a nije ga bilo. Dođe mi da odem da ga postavim. 😀

Sve ostalo laganica. Dovezem do poligona, izađem, oni se unutra dogovaraju, pozovu me, uđem unutra i ništa, kaže: “Pala si. Nije tamo bilo nikakvog znaka. Imaš odličnu tehniku vožnje, ali ipak vidimo se drugi put.” Pri tom mi predsednik komisije kaže “Bolje da ništa nisi rekla.” i ubije me u pojam, načisto. Izbrojim do 4, kažem “u redu, hvala lepo, doviđenja”, izađem zatvorim vrata i sada se osećam ko dupe.

Popila sam kaficu, pristavila grašak za ručak, dragi mi je natočio jednu orahovaču i eto, jadam vam se. Najgore mi je što će sledeće polaganje biti tek 14. februara, a do tada, život i zdravlje dragi će otputovati i nije mi to problem, nego ću morati da idem busom na polaganje ili…  😆 ili ću lepo ko čovek da se odvezem autom. Što da ne?

Ako me uhvate bez vozačke dozvole ne gine mi 6 meseci zatvora. Ma možda ne bi bilo loše da malo odmorim, pa makar i u zatvoru. 😀 Šalim se neću to da uradim.

Neću sada da lažem da je policajac L. ovakav ili onakav. Ma svako svoj posao radi, Njegovo je da pita, a moje je da lupim, ako mi se pričinjava nepostojeći znak. Lopovi da mogu i put bi ukrali.  Nikom ništa, a i oni koji se raspituju jesam li položila kažu: “Ne bi bila normalna, da si položila iz prve.”, teše me. 😆 S obzirom da nam je svima jasno da sam potpuno normalna po nekim svojim aršinima, ne samo da se osećam ko dupe, nego me evo već isto, boli za sve ovo. Izgleda da je orahovača odradila svoje.  😆

Da smo mi živi i zdravi i kada čujete ili vidite policijski auto brzom brzinom što dalje od pešačkih prelaza, jer su mnogi kao ja, manja opasnost na ulici od njih, pojedinih. Svaka čast izuzecima.

0

Comments

comments

Comments

  1. By Deda

  2. By zelena

  3. By Milko

  4. By Nena

  5. By Nena

  6. By bubica

  7. By Verkić

  8. By Verkić

  9. By Verkić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *