Don't give up
Jebena iskušenja…
Jebena iskušenja! Pa dokle više u pičku materinu?! Tačno je, važno je da smo svi živi, ali jebem mu život jebani dokle više bre? Da li se čovek oslobodi problema i briga tek kada umre??? Može li se sastaviti bar par meseci bez problema? Nisu to problemčići, nego problemčine i tako jedan za drugim lupaju po glavi, udaraju bez milosti. TRAS…BUM …TRASS…DOKLE BRE VIŠE?
Noćas sam pokušala da spavam, sanjala sam čudne snove, probudila se više od 15 puta, ustajala, šetala, molila se, htela da vrištim na sav glas, ali nisam da ne probudim normalne. I ništa. Ništa se nije promenilo. Jutros ustala kao da se ništa ne dešava. Kao da je sve normalno. Kao da sam bezbrižna i mirna. Strah me samo da ne poludim do kraja i da ne napravim neko sranje.
Da to je samo još jedno iskušenje. Da vidimo dokle ova mazga može da izdrži i hoće li izdržati? Ne znam, šta god da bude, čuće se.
Comments
-
#11 written by Sky walker 2 years ago
Свака ти част… стварно си царица… хвала драгом Богу па постоје људи као ми и то нам олакшава ову агонију… Не може нормалан човек да живи од незналица и простих људи који не схватају да живот није бесконачан него веома кратак и да га не треба трошити улудо него живети пуним плућима
))) волети и бити вољен
-
Ebi ga, Charolija, život je zaseda iza rođenja.
Ako ti išta znači, svako dobije onoliko koliko može da izdrži. Jedino je važno da ne postaneš očajna i ogorčena žena, sve ostalo ide u rok službe koji ne može da ti slomi duh.
A smisao sveg tog mučenja i lomatanja.. shvatićeš tek kasnije. I mada mu možda nećeš naći opravdanje, bićeš ponosna na sebe kroz šta si prošla a ostala si uspravna. -
#13 written by Dudaelixir 2 years ago
Ženo, čovek ti je mazga nad mazgama! Vuče, tegli, tuku ga, batinaju problemi, a on gilja, gilja!
Razumem te, potpuno i znaj, da svako od nas ima sranja pune samare. Po nekad kažemo, po nekad odćutimo par dana, pa onda kuljne, sve, i što treba i što ne treba.Imala i ja san, pisala o njemu. Joj, kako sam se prepala!
-
I dobijamo iznova i iznova lekcije koje treba da naucimo. Ako zmurimo i teramo uporno po starom – obija nam se o glavu sve vise i vise.
Osim toga, ludo smo oholi, pa se nesto guramo, trtimo, kao mi da resimo a nije u nasoj moci. Strahovi stanje samo pogorsavaju i dolaze sve strasniji scenariji. Prvi korak ka boljitku je oslobadjanja od straha
-
Leave a Reply
- Comment Feed for this Post
O tom strahu, od toga da ne predjemo tu tanku liniju sam i ja sinoć pisala. Jebeni problemi…..eto dodjoh do toga da sam počela sve više i više psovati…….ali mazgde su čudna stvorenja.