Volim slobodu. Ko je, pa ne voli? Protivim se robovanju bilo kome i bilo čemu. Sloboda ovo, sloboda ono, a sa druge strane sam najveći rob. Rob sopstvenoj glavi.

Nervozna sam ko leptir. Ma ko dva leptira. Najradije bih sama sebe ujela za dupe, ali nešto nisam razgibana ovih dana.

Imam 34 godine, a za 5 meseci će biti 20 godina kako pušim ko stoka. Bilo bi punih 20 godina, da pre neko veče nisam pomislila i pitala muža, “čemu ovo?” Trpam u usta nešto uvijeno u papir, palim i uvlačim u svoja pluća. Mislim stvarno, čemu to? I tako se ja prvi put u životu zapitam šta će mi ta govna?

Ujutru kafica miriše, ja za kutiju, znam ostala mi jedna od sinoć, kad ono u kutiji izlomljena cigara. Popizdim. Pomislim da mi je muž izlomio. Kad jok. Ana prisluškivala naš noćni razgovor i ujutru prvo što je uradila dokopala se moje kutije i izlomila cigaru. Mislim se “mamicu ti malu, kako si znala?”.

I tako tog dana, ja “pušač ko stoka”, tog celog dana do uveče ispušim samo četiri cigare. To je neviđeni uspeh. Uveče dok smo igrali karte smo nadoknadili propušteno, ali ne preterano. Možda još 7-8 pljuga.

Juče se i ne sećam koliko sam popušila, ali kupili smo samo jednu kutiju cigara i danas tako. Znači nas dvoje smo iz čista mira sa četiri kutije, prešli na jednu.

Kao i što sam počela da pušim, bezveze, tako ću izgleda i da prestanem, bezveze. Iz čista mira. Ipak ovo neću da objavim ide u draft do sutra. Sramota me da kažem ovako nešto, a onda da ispadne da sam neki lažov.

I prođe juče to „sutra“ i izdržasmo još jedan dan nas dvoje sa jednom kutijom cigara. Ranije je to totalno bilo nezamislivo. Ja sam pušač koji nikada nije rekao, “od sutra više ne pušim”, “moraću da smanjim pušenje”, “muka mi je od cigara” ili bilo šta slično tome. Od cigare je mogla samo koma da me odvoji. Pljuvala sam krv, ležala u bolnici i krišom pušila. Eeeej ljudi moji. Kakva crna sloboda. Nisam mogla ni običan vazduh da udahnem, a pušila sam. Doktori ko doktori, odmah kažu tuberkuloza, leži se u bolnici po tri, četiri meseca, jaka ishrana, gomila lekova i inekcija, bolnički tretman od najmanje 100 dana, a ja tek na pragu mladosti 17. godina. Tada kada nisam umrla neću nikad. Ležala sam u bolnici sa obolelima od tuberkuloze, da bi posle 12 dana došla doktorka i rekla „Ideš kući sutra, nemaš tuberkulozu.“ Sačuvaj me Bože, mogla sam tamo da se zarazim 15 puta. Srećom nisam. Pukao mi neki kapilar, pa sam zato pljuvala krv. Užas. Prvo što sam uradila kada sam uveče izašla je da sam kupila dve kutije cigara i pušila ko dva Turčina.

Znači jedan od onih najvećih zavisnika. Cigare su postale deo mene. Naravno kao pravi pušač nikada nisam ni čitala tekstove, ni gledala emisije koje govore o štetnosti. Znam da ne valja i da je štetno, šta tu ima ko da mi pametuje. Moj život, moj izbor.

Sada idemo dalje. Jeste li čuli za Zyban? Nisam ni ja do pre neki dan. Ode moj dragi u apoteku po nikotinske flastere i naša apotekarka mu preporuči Zyban. Ona je baš naša apotekarka. Kaže ona i njen muž su uz Ziban ostavili cigare. Ako neki sirup nije dobar, a mi hoćemo da ga kupimo, ona nam jednostavno ne da. Kaže „nije to za vas“ i prosto neće da nam proda. Bez obzira na njenu preporuku ja se naravno sve raspitam na internetu. Čačkala, googlala i svega i svačega se načitala i nagledala. Preneću vam deo onoga što sam pročitala.

Govori prim. Petar Borovic, specijalista opšte medicine, koodrinator Nacionalnog programa za borbu protiv pušenja.
„ – Najteže je osloboditi se heroina, pa nikotina! Onda, daleko lakše, mada ne i lako je oslobadanje od zavisnosti na kokain, alkohol i kafu.“
Znači očekuje me velika borba!
„ – I duvanska industrija napreduje. Pre tri godine ubacili su kao novi dodatak amonijak koji ubrzava ulazak nikotina u mozak. Dok nisu ubacili amonijak, a u mozgu postoji specijalni centar za raspoloženja, bilo je lakše okanuti se duvana. Kad se ubrizga heroin, heroinu treba 20 sekundi da stigne do tog centra i da ga natera da izluci opijate… Kad pušac zapali cigaretu, treba sedam sekundi da nikotin stigne do mozga! Sada, posle ubacivanja amonijaka, potrebno je dve-tri sekunde… U mozgu postoji specijalni filter krvno – moždana barijera, koja zaustavlja neželjene molekule. Molekul nikotina ima potpuno identican oblik kao najvažnija supstanca našeg života acetil holin, bez koje mozak ne može da funkcioniše… Tipican “Trojanski konj”! Pojavio se, na ulasku u mozak, otrov ranga cijankalija… Mozak to tumaci kao da je došla najvažnija supstanca, i za tri sekunde ulazi u mozak, istiskuje acetil holin, a za to vreme mozak ne može da primi nijednu drugu informaciju. Dok nisu ubacili amonijak kao sastojak cigarete, 15 odsto pušaca moglo je da se okani pušenja kad hoce… To su oni junaci od reci koji kažu: to ja mogu… Nisu imali krizu, a zašto je nisu imali, to je druga prica… Kako su ubacili amonijak, sada, spontano, snagom svoje volje i želje, duvan ostavlja 0,1 do 0,2 odsto! Sad se kriza zavisnika od duvana, preciznije nikotina, gotovo izjednacava s heroinskom krizom! Uz to, pre dve godine su ubacili nikotin slobodne osnove. Do tada ga je bilo jedan odsto u cigaretama, sada ga ima 36 procenata! “

Rekao je čovek još mnogo zanimljivih stvari vezanih za duvansku industriju i sve ono što se dodaje cigaretama, ali neću više o tome. Najzanimljiviji mi je ovaj deo o amonijaku. Sa čim to ja treba da se izborim, da bih bila slobodna nakon 20 godina zavaravanja sebe? Najteže mi pada to što sebe uopšte ne mogu da vidim kao nepušača. Ja u stvari ne želim da prestanem da pušim. Tu na scenu stupa Zyban, jer mi je jebani amonijak sjebao mozak. Ne želim da prestanem, ali ću se izboriti. Kako i sa čim pojma nemam.

„Znaci nikada nije bilo lakše ostaviti duvan nego danas. Uzmete “ziban”. … Nekoliko dana imate suva usta, može da dode do drhtanja (tremoza) ruku, nema znacajnih negativnih efekata. Ne smeju da ga piju ljudi koji imaju tumor mozga, teški alkoholicari, ljudi koji su imali žestoke povrede glave i epilepsiju… Može da izazove privremenu nadraženost da covek, recimo, bez razloga išamara ženu…. S tim “zibanom” se ponašate normalno, samo je potrebno da uzmete tabletu dnevno, nema tu zaklinjanja, necu više da pušim, od ujutru ne pušim, nikad više. Poslednja cigareta. Ništa… Vi i dalje normalno pušite. Prva tri dana pijete po jednu tabletu, cime povecate koncentraciju. Deluje vec od šestog dana. Od šestog do osmog dana cigareta postaje nezanimljiva, nema aromu… Lek deluje u 55 odsto slucajeva kod onih koji piju kafu, a kod onih koji koji ne piju kafu, uspešan je, radio sam istraživanje, u 83 odsto slucajeva!… Kad se zaljubite, a to je najlepša stvar u životu, luci se najlepši hormon našeg života. Kad se zapali cigareta dešava se slicno, višestruko povecanje nivoa hormona srece. Kad neko uzme heroin, povecavanje ovih hormona, neurotransmitera je 400 odsto; 400 puta više hormona srece. Kad prestane dejstvo heroina, on pada u beznade. “Ziban” sve to kod duvana premosti. Znaci, nema tih oscilacija…“

Zyban je prvo korišćen kao antidepresiv. Međutim vremenom se pokazao kao izuzetno dobar lek za ostavljanje cigareta. Naravno na internetu sam pronašla i gomilu onih koji su protiv ovog leka, ali sve je stvar izbora. Ako se preko 6 000 000 ljudi u svetu skinulo sa cigara, uz pomoć ovoga, valjda ću uspeti i ja.

Prvo smo nas dvoje, sa četiri kutije smanjili na jednu, a sada smo već drugi dan na Zibanu. Još nismo počeli da se šamaramo, ali valjda još nije počelo pravo dejstvo. Izaziva i nesanicu. Kažu spavaš četiri sata, kao da si spavao 10. E taj deo mi potpuno odgovara. Znači napokon ću se naspavati ko čovek. :) Hiperaktivnost koju donosi Ziban, je kod mene dobrodošla. Već sam danas počela da letim po kući i sve mi nešto lepo i smešno, pa bi onda slatko iscepala sve sa sebe od neke vrućine, pa bi se ujela za dupe, pa tako eto. Kažu to je hemija, otrov, ne treba tako. Nego kako treba, da pušim i dalje ko budala, a da pri tom i ne znam šta pušim. Ovako znam da unosim neku hemiju da bih se otarasila najgoreg poroka, da bih napokon i ja bila slobodna.

Neću ovo u draft. Nisam još ni rekla da ću da ostavim cigare. Neću ni da kažem. Pustiću da hemija odradi svoje, pa ako treba nek crknem. Obaveštavaću vas šta je dalje bilo, a za svaki slučaj ću nekom da ostavim šifru bloga, pa ako crknem da vas neko obavesti.