Familija je uvek tu, samo u dobru, nikada u zlu!

Familijo moja, familijo draga, idi te svi bestraga…

Čitam sve ovo što piše u ovom postu i komentarima i ne mogu da verujem. Zar zaista postoje takvi ljudi, koji su spremni da toliko nisko udaraju??? Sestra bre treba da bude sestra i ženi svog muža, a ne ovakva zloba da izbija iz njenih reči. Sramota.

Ma svaka tebi čast, a dušmani da prostiš, neka jedu govna. Istina boli, tako da dušmanima ništa ne preostaje nego da crknu od muke.

Imaš svu moju podršku, kao i svih ostalih sigurna sam, koji znaju da zlo postoji i da ima svoj oblik, najčešće ljudski.

Samo me zanima, gde su se oni to pronašli u tvojim tekstovima? Puno sreće tebi Ivanu i vašoj dečici, želi Sofija iz Beograda.

Mislim da je malo onih koji bi ovakvu pljuvačinu po sebi i objavili, ali…ja baš ništa nemam da krijem, baš ničega nemam da se stidim, stojim iza svog imena, prezimena, slike, iza svake svoje izgovorene reči.

Ceo ovaj blog je lični, tako da jednostavno smatram da nema potrebe da i ovako nešto krijem od sebi dragog sveta, pa čak i od onih koji se ovim i ovakvim stvarima hrane. Neka ih, neka se nahrane, neka pomisle da su uspeli da nas sruše.

Tesko je, izdrzite.
Eto, neku moralnu podrsku imate. Ipak, nisi trebala da iznosis sve u javnost, neke stvari su licne i takve i trebaju ostati. Nigde ne cvetaju ruze i uvek ce se naci neko da se umesa. Ljubav….

Šta da ti kažem povodom svega ovoga, vidiš i sam sa kim imamo posla, da se čovek smrzne. Napisala sam im odgovor, jer smatram da treba i ja koju reč da progovorim, ali još razmišljam da li da objavim, jer ipak nisu vredni prostora na mom blogu i ovo im je mnogo. Neka ih neka žive svoje male, tužne, jadne živote pune mržnje, zlobe i neznanja. Ko ih jebe.

Deca još uvek ne čitaju, ali kada porastu pokazaću im i sami da vide, jer jebi ga to je ipak neka “rodbina” sa kojom postoji mogućnost da dođu u neki kontakt.

Ne znam odakle bih krenula pa ću od vaših reči. Naravno da može svako da radi šta hoće pa čak i da priča izmišljotine, ali verujte mi na reč, izmišljotinama nećete mnogo postići. Toliko o tome jer nemam nameru s vama ulaziti u bilo kakve dijaloge.

No ono drugo, što nikako ne mogu da shvatim i ne mogu da progutam je sve što pričate o vašem bratu, ali pre toga vam moram reći da ja Ivanu i Ivana kao i svu njihovu divnu dečicu mnogo volim i da mi je sve ovo što pišete i način na koji pišete zaista odvratan.

Ja sam imala rodjenog brata, vojno lice je bio i nikad nikad ne bih mogla nešto tako napisati. Ovo je užas jedan. Ko šiša jetrve, ko šiša sve ali vi ovakvom pričom možete bratu samo naškoditi.
Zamislite da vama neko ovako nešto napiše a da vi nakon toga morate izaći samo na ulicu. Da li bi obraćali pažnju na kola koja možda jure prema vama????
Pa da li ste se zapitali kako vaš brat koji je verovatno posle ovakvih vaših “bljuvotina” otišao tamo negde…. gde treba da razmišlja i vodi računa o svakom koraku, gde mu glava mora biti bistra a on sad nakon svega ovoga razmišlja o….. Bože meni je sve ovo neshvatljivo.
Zar vi ne shvatate da sve ovo što ste napisali ne govori o tome kakva je Čarolija nego koliko vam nije stalo do vašeg brata, do njegove bezbednosti, do …. užas!
A što se tiče vaše majke, pa pobogu ako zaista mislite da Čarolija ne kuva ne sprema, ako je tako užasna prema vašoj majci, pa znate šta, ja da sam na vašem mestu bih rekla: “Mama moja draga ko jebe stan, ko jebe sve, nedam da se neko tako ružno ponaša prema tebi, jer ti si moja mama koju volim i ostavi ti sve to i dodji kod mene”. To bi svaka prava kćerka učinila sigurno!

A ovu “familiju”, nemoj da objavljuješ, jer nisu vredni da zauzimaju mesto na tvom blogu! Briši gamad!