Don't give up
Istina i laž
Još od ranog detinjstva nas uče da ne smemo da lažemo, da je bolje da kažemo istinu, pa ma kakva da je, nego da izmišljamo i govorimo laži. Sećate li se kako su vam roditelji to objasnili?
Ne smeš da lažeš? Reci mami istinu? Kaži kako je bilo, neću nikom da kažem, biće to naša tajna. Tajna! Odmah se sukobi sa istinom. Znači neću da ti kažem, jer je to moja i Simina tajna. Prećutkivanje. Zar prećutati istinu, nije isto što i laž? Po meni jeste. Ljudi koji imaju puno tajni, smatram da su izuzetni lažovi.
Kako bi svet izgledao da se sve zna, da se govori samo istina i da nema tajni? Kada bismo izgubili moć da slažemo, bilo koga, bilo šta. Možda bi svi bili mnogo bolji. Znali bismo da će sve što kažemo i uradimo da se sazna, jer nismo sposobni da lažemo, pa bismo više pazili šta radimo i šta pričamo. Hm…?
Ne verujem da bi bilo bolje. Mislim da bi ceo svet propao, za manje od jednog dana, kada bi ljudski rod izgubio sposobnost laganja. Kada bi u jednoj porodici svi sve znali o svim članovima iste, ne bi možda ni veče dočekali zajedno. Da ne pominjem neke organizacije, partije, skupštine, državu… Bez moći laganja, svet bi propao za čas posla.
Bez moći laganja, svaki čovek bi morao da se suoči sam sa sobom, da se seti svih svojih laži, prećutanih „istina“, tajni, svojih, tuđih koje nosi u svojoj „životnoj torbi“. Morao bi da se zamisli sam sa sobom, a onda da sve svoje laži ispriča drugima. Nije dovoljno da ih ispriča bilo kome, nego svakom lično, onako u lice da kaže šta ga je slagao.
Lažete li vi? Neki će reći, „ne ja ne lažem, ja samo govorim istinu, pa šta bude“. Hm…? Onda vam neće biti problem da recimo nedelju dana ili dve, pazite šta govorite i da svima govorite samo istinu. Mužu, deci, šefu, komšinici, kolegama na poslu, drugarici, dečku, telefonskom sagovorniku… ma bilo kome, samo istinu. Da li smete? Ja sam se ozbiljno zamislila. 
Istina je da nas od malih nogu uče da ne lažemo, ali kroz život se pokaže da je to nemoguće, pa se zato slobodno opustite i slažite ponekad bez griže savesti. Možda bi propao svet, da ne učinite tako.
-
I ja uglavnom precutim, mada mi je to isto grozno kao laz. Cutanje opterecuje, ali neki ljudi stvarno nisu u stanju da podnesu istinu, pa onda uglavnom odaberem da ne budem ja ta koja ce im je reci.
Naravno, mislim na ljude koji mi nisu dovoljno bliski. Sto se porodice tice, mislim da ne moze da opstane ako se laze i cuti. Istina, pa nek boli koliko boli.
-
#16 written by Dudaelixir 2 years ago
U srednjoj skoli sam strašno lagala kevu i ćaleta jer su bili strašno strogi i nisu sestri i meni nista davali. Taman smo pocele da izlazimo na korzo a imale izlaz leti do 8 (nije se menjalo vreme letnje-zimsko) a zimi do pola 8. A korzo nam je bio 8 minuta peske od kuce. Uzas. Tako da sam i bezala sa casova iz gimnazije da bih ostajala sat dva i gledala moju simpatiju.
Moju decu sam drugacije vaspitavala i naravno, molila ih da mi ne lazu, a za uzvrat sam im svasta dopustala i verovala im. Narocito, kada su poceli izlasci. Nikada im nisam govorila kada da se vrate, s tim da su same odredjivale vreme a ja sam molila da to vreme onda i ispostuju. Objanila sam im sta se desava sa mnom kako se priblizava cas njihovog ulaska u stan i ako se to ne dogodi u dogovoreno vreme biće sa mnom “bum” od adrenalina i visokog pritiska. Stvarno su vodile racuna i bile tacne! A sto se tice lazi, verovatno ih je bilo, manje vaznih! -
#20 written by rainbowica 2 years ago
-
Ja znam da u onu emisiju o laži ili istini, gde te nakače na onaj ispitivač laganja prije toga, ne bih išla. Nije da praktikujem laganje, ali neke podsvesne stvari u nama možda čak ni mi ne znamo…ponekad je bolje neke stvari samo prećutati, ako je to bolje za ljude koje volimo, jer ne mora značiti da su loše, samo bi ih taj neko možda loše protumačio. Mada…iskreno, ja baš ne izdržim dugo i osećam se prilično loše ako imam tajni. A da li bih da mene lažu? Lala kaže nemoj mi kasti da se ne jedim…..ima nešto u tome, što ne znamo to ne boli…(samo pravi majmune od nas…ali šta fali majmunima?
) -
#24 written by Charolija 2 years ago
-
Lazem, lagala sam, priznajem, streljajte me
Njacesce to radim zbog drugih ljudi, ne kazem, precutim, da ne povredim…i lazem kad me neko smara telefonom, slozim pricu da mi neko zvoni ili hitno moram negde…da ne povredim, opet…lazem kad kazem da nemam problema, ne mogu vazda srati o sranjima, lazem da nisam riba, lazem da imam lose noge, lazem da imam……. -
#29 written by sara 2 years ago
-
- Comment Feed for this Post
Heh, naravno da lažem. Možda če sad zvučati licemerno, ali lažem samo onda kada znam da onaj koga lažem neće moći da “procesira” istinu, kada ne može da je podnese. U tim slučajevima, griže savesti bi bilo samo da sam rekla istinu.