Da bi naš govor i pisanju bilo pravilno i smisleno treba da znamo padažu, da ne bismo rekli “Izašao sam iz kuću i krenuo ka grad.” i tome slično. Da ne ispadnemo glupi u društvo svakako treba da znamo da padeži ima sedam, jok šest i da ne traba da budemo genijalcu da bi to naučilo i premenili u svakodnevnom životom. (podvučene su reči u kojima su padeži nepravilno upotrebljeni.) Je l’ da da izgleda glupo i smešno? Eto čemu nam služe padeži.

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči i u srpskom jeziku postoji sedam padeža. Promena reči po padežima zove se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:

- nominativ,

- genitiv,

- dativ,

- akuzativ,

- vokativ,

- instrumental i

- lokativ.

Nominativ

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

Primeri:

1. Stefan je juče došao svojoj kući.

(obratićemo pažnju koja reč u ovoj rečenici odgovara na pitanje  KO? Ko je došao kući?) Stefan.

2. Ona je bila učiteljica u njihovoj školi.

(Ko je bio i šta?) Ko?=Ona Šta?=učiteljica

Genitiv

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih.

Osnovna značenja genitiva su:

- posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada).

- partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto…)

- ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj…

Primeri:

1. Iz obraništa su izašla deca.

(odakle su izašla deca?) obdaništa

2. Majka mog druga je medicinska sestra.

(čija majka?) mog druga

Dativ

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat.

Predlozi za dativ su: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Primeri:

1. Kupila sam tati sat.

(kome sam kupila sat?) tati

2. Milica je krenula ka svojoj školi.

(ka čemu je krenula?) svojoj školi

Akuzativ

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekat radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga? šta? U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.

Predlozi za akuzativ su: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Primeri:

1. Juče sam sreo našeg profesora.

(koga sam sreo?) našeg profesora

2.  Uz ovo jelo ne volim da jedem salatu.

(uz šta ne volim da jedem salatu?) ovo jelo

Vokativ

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga. (hej!)

Primeri:

1. Hej, Slavice dođi brzo ovamo!

2. Nemoj, Milane, trčati tako brzo.

Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).Predlozi za instrumental su: s, sa, pod, nad, pred, među, za1. Idem sa prijateljima na letovanje.(sa kime idem?) prijateljima

2. Putovali smo autobusom.

(čime smo putovali?) autobusom

Lokativ

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu?. Uvek se upotrebljava sa predlozima.Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u1. Knjiga iz geografije stoji na stolu.

(na čemu stoji knjiga?) na stolu

2.  Deca se igraju u parku.

(gde se igraju deca?) parku

To je to ukratko, a sada da promenimo nekoliko reči kroz padeže. Na primer: sestra, padeži, letenje

- nominativ, (ko? šta?) – sestra, padeži, letenje

- genitiv, (od koga? od čega?) – sestre, padeža, letenja

- dativ, (kome? čemu?) – sestri, padežima, letenju



- akuzativ, ((vidim) koga? šta?) – sestru, padeže, letenje



- vokativ, (hej) – sestro, padeži, letenje

- instrumental (s kime? s čime?) – sestrom, padežima, letenjem

- lokativ. (o kome? o čemu?)
– sestri, padežima, letenju

Nije teško, a meni je izuzetno zanimljivo. Recimo da vam neko kaže da napišete tri rečenice u kojima ćete da upotrebiti po jedan dativ, genitiv i lokativ.

1. dativ… Volim da pričam o svojoj sestri.

2. genitiv… Mi živimo od letenja.

3.  lokativ… U petom razredu smo učili sve o padežima.

Nadam se da vam je jasno i da će vam ovaj tekst pomoći da shvatite osnovne stvari o padežima.