E moja Ivana kak’a si glupa!

E neka sam! Šta se koga tiče moja glupost? Sasvim dovoljno sam pametna da sebi mogu da kažem da sam glupa. Bolje da sam glupa, nego “pametna” kao mnogi.

Što pričam o ovome? Šta se i to koga tiče, pričam, jer se meni priča i piše. Bar sam malo pismena, pa umem da sročim to malo što mislim, a u stvari i ne umem ni da mislim izgleda. Kako glup čovek može da misli?

Oči imam. Eto! Gledam!

Gledam, ali ne mogu više ni sopstevnim očima da verujem.

Čujem! Samim tim i slušam.

Najbolje bi bilo kad bi nekako moglo da to što čujem, ne slušam. Zamisli imaš slušalice u ušima, pojačano do kraja, neka tebi mrska muzika, čuješ, u stvari ne čuješ je. E to bi dobro bilo. Isključiš se.

Možda to upravo radim. Nije možda. Isključila sam se. Možda pored toga što sam ovako “glupa”, ja u stvari i “ne vidim” i “ne čujem”, a verovatno više nisam ni pismena da bih nešto rekla.

Malo mi je nezgodno da deci objasnim. Opet… kako “glupa” da bilo šta nekom objasnim? Deci naročito. Deca osećaju i ono što ne čuju, osete i ono što ne vide. Neka. Neka se čeliče. Ljudi su uglavnom stoka.

Ima jedan gore koji misli i o meni “glupoj” i o vama pametnima. Pod navodnicima sam glupa, jer još niko nije uspeo da dokaže šta je glupo, a šta pametno. Vi ste pametni bez navodnika, jer eto… neću da se zameram sa narodom. Pametni ste i bravo!

Nego. Bilo bi baš lepo da se ne iznerviram na kraju. Da se pravim i glupa, i gluva, i slepa, i nema… Šta se vi mene tičete i vaši “veliki” pametni životi… pa tri tačke. (Sad bih tako slatko sve onako kako umem opsovala, ali eto neću, mada bi mi baš leglo uz rečenicu.), ali i šta se vas tiče moj mali glupi život.

Kad psujem psujem, kad ne psujem opet je to moj izbor. Licemeri stavljaju J, pa zvezdice, P, pa zvezdice, K, pa zvezdice… Ja sam toliki “licemer” da ću sve da vas premašim i u licemerstvu. Kezite se vi, ja mogu tri puta više. Vi se smeškate potmulo, ja se smejem od srca. Vi me gledate ispod oka, ja vas pravo u oči. Nije lako, a?

Ako ćemo da igramo kako ste započeli, imam i ja jedno pravilo pored vaših. Nemoj decu da mi uzimate u usta, jer ću tada zaboraviti i da sam glupa i da ne čujem i da ne vidim i da ne umem da govorim i da pišem ovako nepismene i zbunjujuće tekstove. Blago vama koji me ne znate kad poludim. Nemoj da me čikate i super svima.

Idemo dalje. Samo nek’ je veselo i poljubite me baš tu. 🙂

1+
E neka sam glupa!http://www.charolija.com/wp-content/uploads/2011/12/e-tu-me-poljubis.jpghttp://www.charolija.com/wp-content/uploads/2011/12/e-tu-me-poljubis-200x200.jpgCharolijaBoje su u namaSvašta neštoE moja Ivana kak'a si glupa! E neka sam! Šta se koga tiče moja glupost? Sasvim dovoljno sam pametna da sebi mogu da kažem da sam glupa. Bolje da sam glupa, nego 'pametna' kao mnogi. Što pričam o ovome? Šta se i to koga tiče, pričam, jer se meni priča i...Don't give up!

Comments

comments