Don't give up
Charolija – tri godine sa vama
Nije vreme za slavlje, pomislim samo da neko noćas spava u nekom kontejneru ili u autu, kamionu, možda na Goču u odmaralištu, ili kod prijatelja, ili negde na nekom krevetu na naduvavanje, a do juče je imao svoj dom, svoj krov nad glavom i smrači mi se pred očima, ali u svakom slučaju želim da ovim putem obeležim tri godine svog blogovanja.
Prosto mi je neverovatno da je prošlo samo tri godine. Gledala sam po arhivi da se uverim da nije prošlo više, jer za ove tri godine se izdešavalo toliko stvari u mom životu…ma kao da je prošlo deset.
Posle tri godine sam odlučila da prihvatim poziv da gostujem na jednom blogu i drago mi je zbog toga, jer znam da sam tamo uvek dobrodošla. Kako da pojedete slona možete da pročitate kod Verke, a ja ću samo da ćutim uz slike koje slede i da verujem da će i ovo sve proći na najbolji mogući način, kao i sve do sada.
Slike preuzete sa Kraljevo Onlane – Nezavisnog portala grada Kraljeva
Comments
-
I ja kao i Rain.
1.Srecna ti godisnjica. Pratim te tri godine, nije mala stvar. Za ove tri godine mnogi su dosli, ostavili trag i otisli. Mi ostajemo dalje i blogujemo ko prvog dana. Sta se sve izdesavalo u nasim zivotima, mali deo je prenet na nase blogove, a veci deo znamo mi i nase porodice, nasi najmiliji.
Verujem da nam blogovi pomazu i da su deo nase svakodnevnice? Zelim ti puno lepih trenutaka koje ces podeliti sa svima nama. One lose cemo nekako da delimo svako na svoj nacin…2. U ovom trenutku, teze je radovati se malim stvarima nego ne tugovati zbog ogromne katastrofe koja se nadvila nad Srbiju kroz Kraljevo. Ono sto se vidi iz medija nije ni priblizno stvarnoj slici. Nismo mi u stanju da pomognemo koliko treba pomoci u ovom trenutku, ali se zaista trudimo makar i mrvicom pa koliko mozemo. Zalosno je sto nam je drzava slaba, pa tako i veci deo drustva. Zaista verujem da ce Kraljvcani uspeti da se izvuku pre prvih kisa i snegova?
-
Pratim te godinu dana, koliko sam i sama u ovim vodama, i mogu ti reći da je to bila ljubav na prvi pogled. Čitam svaki tvoj post, “najživotniji” si bloger, tvoj blog je kao neki akcioni film. Znaš i sama da sam te na sve strane hvalila. Čestitam ti od srca!
Kraljevo? Mogu da zamislim kako ti je, to je tvoj grad. Biće bolje, ima ljudi spremnih konkretno da pomognu, a ni Kraljevčani nisu od fele koja samo sedi i kuka. Pokazali su to nebrojeno puta, pa će i sad. Ponosan grad! -
Deda sad možemo i da zapevamo “…najjači samo ostaju, nikad se ne predajuu…”
Rekoh Rain-u u vezi mešavine ovog posta, takva su mi i osećanja sada, pa zato ovako. Iskreno se nadam da ćemo u buduće imati više srećnih i radosnih događaja i vesti da podelimo, svi mi.
Što se tiče Kraljeva, najviše me boli što ne mogu sada da odem tamo, možeš samo da zamisliš kako se osećam.
-
`ocu nesto pametno da napisem, otvoren mi prozor, i ulazi mi neka zaprska, pohovanje ili ne znam sta u sobu, fuj, samo brckam nos i pCujem, zamisli
Srecan rodjendan…ove slike mi pokvarise ugodjaj kao i ova zaprska, ali nema veze, neka duvate, d`izvinete Verkic i ti u trojcicu od svecice
Odo` da pobegnem iz sobe, fuj
-
Char, srećna ti trogodišnjica postojanja. Želim ti da ostaneš ovde dokle god imaš želju i volju, a mi smo tu da te rado čitamo.
Zaista je strašno sve ono što se desilo Kraljevčanima. Nadam se smirivanju tla a gradjanima da se što pre smeste na sigurno i poprave svoje domove! Mi ćemo pomoći koliko možemo, kao i uvek!
-
-
Leave a Reply
- Comment Feed for this Post
Nisi htela ništa da mi kažeš…….i šta ja sad…….čime sam ja zaslužila ovu čast koju mi ukazuješ?
Tri godine, a ti kod mene…….ostadoh bez reči.
Pa…..ma šta pa , ma, volim te ludice draga