Ne pada mi na pamet da se sa nekim prepucavam u vezi nečega. Neću da lažem, iznerviram se opasno oko koje kakvih dešavanja, lanem malkice, ali se suzdržavam maksimalno. Pre nego bilo šta napišem reći ću da mi je već žao. Ozbiljno, žao mi ljudi.

Jedna jako mudra, pismena žena, kojoj niko od nas nije dorastao u bilo kom pogledu i smislu, što se pisanja tiče,  mi je rekla ovako nešto: „…ako misliš da nešto baš treba da kažeš, bolje nemoj, posadi reč u kamen i biće bolje, sve uvek dođe na svoje… „ E pa mnogo reči sam do sada u kamen posadila. Tako da sada mogu opušteno da pričam, biće srazmerno draga Nedo.

Ljudi su toliko nisko pali da su počeli da se prodaju za male pare i da nakon toga smisle priču za „narodne mase“, kako bi pokušali da održe svoj „autoritet“. Ljudi se prodaju i za velike pare, samo je problem što oni koji uzimaju male, budu pod „ovima što mlate lovu.“ i što mali nemaju pojma da se u stvari mlate velike pare.  Najveći, pa malo manji, pa mali, onda idu totalne budale. Budale su oni koji veruju da sve što se radi  je ne vezano za njih, pa onda i da ima veze sa njima, radi se za dobrobit svih nas. Druženje je važno. 😀 More marš. Tačka. 

U toliko lošim uslovima živimo da svi pristaju na sve. Ako je pri tom nekako moguća i medijska pažnja,  lakše se ljudi obrlate.  Cena bude niža. „Dobićeš tri minuta, postaćeš popularan, dobićeš toliko, samo da znaš nije to mala para… “ 😀 Svi divni, nasmejani, ljubazni, ma lepiiii, mnogo lepi ljudi. 😀 Lepi ljudi koji isključivo promovišu sebe. Razumem stvarno. Teško je danas leba zaraditi, ali što ste se bre prodali, jebote lebac?

Nije ovo isprazna priča, jer je i meni ponuđeno što šta, ali sam odbila i odbiću uvek, jer ja zaista stojim iza onoga što govorim i ne dam da niko zarađuje na meni, ne dam da niko kupi moje mišljenje. Nemoj neko da kaže da nisam bila fina, ljubazna, kulturna kad sam odjebala “jebače”. Još jedna tačka. Hvala na pažnji. 

 Vi što pojedine ljude dižete u nebesa, razumem stvarno da nemate tog leba da jedete i da smatrate da je jedini  pravi put, put kroz nečiju guzicu. Da tako opstanete. Nisam ni ja leba imala, neretko mi i sada deca legnu gladna i ako mi je čovek u zapizdini, zbog sranja u koje su nas doveli ti što se keze i sa kojima se vi tako pokorno fotografišete i dobro zabavljate. Marš još jednom. Bljaaaak i terajte se svi do jednog. Pljuv.

U celoj toj priči opravdavam samo jednog blogera/ku, koji je u stvari sve vreme tražio guzicu u koju će da se bućne. Sredstva nije birao/la. Svaka njoj/njemu čast. Toliko je spreman/na na sve da mu se zaista divim. Nije lako ispoštavati i istpeti toliko guženje. Mislim da pomalo viri i iz mog dupeta. Ništa nije slučajno. 😉 Ipak marš.  

Sinoć sam jedno divno biće rasplakala, jer sam ga stavila u isti koš, samo da ga malo drmnem i probudim. Da objasnim da svet u kome obitava je svet laži i prevare. I ja sam u tom svetu, ali mene nećete zajebati. Namazanija sam od vas, samo nemam sertifikat, diplomu, podršku, masu… Opet marš.  

Vi ne shvatate koliko je mala srpska Internet scena, kada se svi saberemo ima nas 100 aktivnih. Serem, nemam pojma koliko ima aktivnih, ali je toliko malo, da je sve to toliko smešno da verujem da ćete se neki od vas vremenom sami sebi smejati, možda vam dođe i da plačete, ali jebi ga, biće kasno. Niko neće da veruje u ono što govorite, jer ste se prodali za kilo leba.  

Srbijo tugo jedna, kad se ljudi prodaju za kilo leba.  I znam da nije leba nego hleba i tako to… Nego, ne rekoh … MARŠ !

 

 

0
Blogeri, politika i koje kakva govnaCharolijaSvašta neštoblogeri,blogovi,internet,političari,politika,prodaja,twitterNe pada mi na pamet da se sa nekim prepucavam u vezi nečega. Neću da lažem, iznerviram se opasno oko koje kakvih dešavanja, lanem malkice, ali se suzdržavam maksimalno. Pre nego bilo šta napišem reći ću da mi je već žao. Ozbiljno, žao mi ljudi. Jedna jako mudra, pismena žena,...Don't give up!

Comments

comments