A, B, V, G…C, Č, DŽ, Š

Gospođica Džejn Dou je htela da je još bolje upoznamo kroz njenu azbuku, pa tako predložila i ostalima da učine isto. Onda je Sopran prihvatio ovaj izazov, pa Verkić, Zelena i Šunjalica. Vrlo zanimljivo je svako iz svog ugla pročešljao azbuku. Sada je red na mene. Pokušaću da vam kažem neke stvari koje do sada nisam.

AAzbuka. Oduševljena sam slovima i igrom sa njima. Negde u sedmom razredu sam napravila sopstvenu azbuku. Izmešala slova i zapamtila značenje svakog od njih, tako da sam mogla da pišem tekstove koje samo ja mogu da pročitam i razumem. Izmislila sam sopstveni jezik, koji i danas znam da koristim. Nemoguće ga je govoriti, ali je odličan za šifrovane tekstove. Pošto ga niko drugi ne zna, onda ničemu i ne služi.

BBrod. Veeeeliki brod. Balon, veeeliki balon. Kada razmislim malo bolje meni u glavi prvo što bude je neko prevozno sredstvo. Avion, autobus, auto, BMW, brod, balon, voz, gliser…ali da ne bude dosadno, pod …

V – ću reći,  Vlak. 😀 Šalim se ipak ću reći voda. Voda na mom telu, ne u obliku kiše ili ne daj Bože snega, obožavam da zaronim u vodu, da se osetim potpuno obgrljena vodom, a onda Vazduh, Vatra, Visina. Vatra (toplota) greje vazduh i diže ga visoko. Volim visinu.

GGlobus…obožavala sam kao mala da se igram sa globusom. Zavrtim ga, ubodem prstom i onda kao tamo putujem. Obišla sam tako ceo svet više puta. Volela bih da imam veliki globus.

DDete. Moja deca, sva deca, ja kao dete. Detinjstvo. Danijela, moja sestra, moj najbolji drug i brat. 😀 Dušan, moj sestrić, moje “prvo dete”. Život mi je od rođenja vezan za decu i tako to traje, traje… Rodila bih još jedno dete, samo kad ne bih morala ponovo da budem trudna. :mrgreen:

ĐĐubre. Ne mogu da verujem koliko đubreta napravimo za jedan dan i koliko god da ga izbacujemo uvek ga ima. Đ i kao đakonije. Razne đakonije, ne znam zašto me i ta reč podseća na detinjstvo. Đurđevdan. Slava koju volim.

EEkser. Obožavam da ukucavam eksere, da nešto popravljam i čukaram. Elektronika, električni aparati, ponekad mi stvarno bude žao što nisam završila neki majstorski zanat.

ŽŽubor. Žubor vode koji me podseća na život. Ništa lepše od toga. Ništa lepše od života.

ZZvrk. Kao osobina. Neko ko nema mira na jednom mestu, nego se samo vrti tamo, ovamo u potrazi za nekim dešavanjima, za novim avanturama i …

I Iznenađenjima. Volim sve vrste iznenađenja. Ibar…reka koja ume da iznenadi. Igranje u svim oblicima.

JJoco. Ime koje sam sigurno najviše puta u životu izgovorila. Niko ne zna zašto dete od dve godine tatu koji se zove Zoran, zove Joco. Jednom je učiteljica zadala temu, “Moj tata”. Svuda u tekstu gde je trebalo da stoji tata, normalno je da sam napisala Joco. Čudila se žena. 😀  I danas mi je teško da izgovorim ili napišem tata, kada govorim o mom Jocu. 😀 To je neko na koga, kažu, da ličim i što sam starija sve češće bukvalno susretnem njegov pogled u sopstvenom odrazu u ogledalu.

KKraljevo, moj grad. Ako nikada niste bili u Kraljevu, onda prvom prilikom da odete. Naročito momci, sada u proleće. Kraljevo je grad prepun lepih devojaka, a sa druge strane čuvajte se, znate onaj vic: “Kakva je razlika između tumora i Kraljevčanke? Tumor može da bude i dobroćudan.” :mrgreen:

L – Šta lepše od vrelog letnjeg dana na livadi, opremljen čekati let aviona koji će te odvesti na letenje kroz letnji vazduh, pa kad još to može da bude u Lošinju. Lepota.

LjLjubimac kao kućni, ljubavnik kao neko sa kim deliš sve, ljubiti, ljuljaška kao zabava, ljubavnički zanos, ljuljuškanje na čamcu, ljudi, …ko zna šta sve još…

MMajka, more, miris, muzika. Majka Mara. Marija. Nije što je moja, ali stvarno ne verujem da postoji iko na ovom svetu kome je ikada učinila nešto loše, rekla ili pomislila. Tako sam srećna što sam imala priliku da odrastam sa njom. More me takođe vezuje za majku i detinjstvo, za miris borovine u Malom Lošinju, dok iz daljine dopire neka lagana muzika, koje se sećam, ali je ne prepoznajem. Milinica. Motor, brza vožnja. Mmmm…Masline.

N Nepredvidljivo. Neočekivano. Neograničeno. Nesvakidašnje. Nezavisno. NE kao odluka.

Nj –  Njujork, u stvari taksi koji me vozi njujorškim ulicama. Odakle mi to ne znam, ali imam neodoljivu želju da se vozim taksijem ulicama Njujorka.

O Olovka u ruci, kojom ispisujem svoja osećanja, uvek me je oslobađala kojekakvih okova i donosila mi osvešćenje i optimizam.

PPadobranstvo, priroda, pogled, pivo. Posle i uvek isključivo posle, padobranskog skoka, sa pogledom na prelepu prirodu, pivo legne k’o poručeno.

RReka, riba, ribolov, radoznalost, ruke, radost. Reka u rano jutro, ribolovački pribor, radoznalo se ganjati sa ribom, koju kad uhvatiš u ruku osetiš neopisivu radost.

S Sreća, snovi, sunce, sloboda. Svako ispunjenje sna, donosi nemerljivu sreću i osećaj slobode da bez straha izaberemo ono što nam pruža ovaj svet. I još… salata i sir. Kada nema sira, kao da nema ničeg drugog. E tako volim sir. Mogla bih da živim od salate i sira. Preferiram šopsku, mada može i zelena, a zimi kupus salata. Međutim ništa bez sira.

T –  Tarantino. Obožavam njegove filmove, smisao za humor i način na koji povezuje razne živote u svojim filmovima.

UUhvatiti trenutak. Uhvatiti loptu. Uhvatiti poljubac u letu…

FFišbajn šta drugo. :mrgreen: U stvari fotografija. Moja velika ljubav. Flertovanje, to mi je nekako urođeno.

HHotel. Volim hotele, volim da u hotelskoj sobi razmišljam ko je sve pre mene bio u toj sobi, na tom krevetu, šta je mislio, želeo… ma svašta, a i povod za boravak u hotelu je meni uvek iz nekog lepog razloga. Hotel California.

C Cigani, Cigančica, Ciganče. Kad sam bila mala zvali su me Ciganče. U porodilištu sam u sobi prvu noć bila sa dve Ciganke, tada je jedna od njih rekla: “Izgleda da su nas namerno izdvojili sve tri u istu sobu.”, misleći da sam i ja Ciganka. Bila sam tamnija od nje. 😀 Osetila sam se kao deo njih i prvi put u životu bila diskriminisana. 😀 Divni ljudi, tako slobodni i svoji.

Č Četvrtak, čudo, Čačak. Četvrtak je dan koji najviše volim. Čačak je komšijski grad. Imam uzrečicu u vezi Čačka. Kada nekom vri voda za kafu, umem da kažem “Eej stigla ti voda do Čačka!”, kada me neko pita gde je neko otišao, a pitanje mu nije na mestu kažem: “Otišao u Čačak.”, i sve tako nešto. “Čudo moje.” Tako je to lepo čuti ili reći.

abalebarenje. To vam je kada je leto, a ja posle ručka, može da bude i samo salata, kuliram pored reke ili na obali mora, uz hladno pivo, neku muzikicu, dok me prži sunce, a mene mrzi da se pomerim sa mesta. Obožavam da džabalebarim.

ŠŠator u šumi pored reke koja žubori. Šator na livadi pored aerodroma odakle se čuje brujanje aviona. Šator na obali mora. Šator bilo gde, bilo kada, šator kao sloboda kretanja i izbora. Divna stvar taj šator.

Ajde pišite svoju azbuku, ko nije do sada. Super je ovo samopreispitivanje.

0

Comments

comments

Comments

  1. By electrasdreams

  2. By shunjalica

  3. By Verkic

  4. By Dudaelixir

  5. By Džiadžojka

  6. By Milko

  7. By Ivana

  8. By stevo

  9. By shunjalica

  10. By Marouk

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *