Padeži

Da bi naš govor i pisanju bilo pravilno i smisleno treba da znamo padažu, da ne bismo rekli “Izašao sam iz kuću i krenuo ka grad.” i tome slično. Da ne ispadnemo glupi u društvo svakako treba da znamo da padeži ima sedam, jok šest i da ne traba da budemo genijalcu da bi to naučilo i premenili u svakodnevnom životom. (podvučene su reči u kojima su padeži nepravilno upotrebljeni.) Je l’ da da izgleda glupo i smešno? Eto čemu nam služe padeži.

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči i u srpskom jeziku postoji sedam padeža. Promena reči po padežima zove se deklinacija.

Padeži u srpskom jeziku su:

- nominativ,

- genitiv,

- dativ,

- akuzativ,

- vokativ,

- instrumental i

- lokativ.

Nominativ

Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.

Primeri:

1. Stefan je juče došao svojoj kući.

(obratićemo pažnju koja reč u ovoj rečenici odgovara na pitanje  KO? Ko je došao kući?) Stefan.

2. Ona je bila učiteljica u njihovoj školi.

(Ko je bio i šta?) Ko?=Ona Šta?=učiteljica

Genitiv

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih.

Osnovna značenja genitiva su:

- posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada).

- partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto…)

- ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)

Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj…

Primeri:

1. Iz obraništa su izašla deca.

(odakle su izašla deca?) obdaništa

2. Majka mog druga je medicinska sestra.

(čija majka?) mog druga

Dativ

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu? Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat.

Predlozi za dativ su: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv

Primeri:

1. Kupila sam tati sat.

(kome sam kupila sat?) tati

2. Milica je krenula ka svojoj školi.

(ka čemu je krenula?) svojoj školi

Akuzativ

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekat radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga? šta? U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.

Predlozi za akuzativ su: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo

Primeri:

1. Juče sam sreo našeg profesora.

(koga sam sreo?) našeg profesora

2.  Uz ovo jelo ne volim da jedem salatu.

(uz šta ne volim da jedem salatu?) ovo jelo

Vokativ

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga. (hej!)

Primeri:

1. Hej, Slavice dođi brzo ovamo!

2. Nemoj, Milane, trčati tako brzo.

Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).Predlozi za instrumental su: s, sa, pod, nad, pred, među, za1. Idem sa prijateljima na letovanje.(sa kime idem?) prijateljima2. Putovali smo autobusom.

(čime smo putovali?) autobusom

Lokativ

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu?. Uvek se upotrebljava sa predlozima.Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u1. Knjiga iz geografije stoji na stolu.(na čemu stoji knjiga?) na stolu

2.  Deca se igraju u parku.

(gde se igraju deca?) parku

To je to ukratko, a sada da promenimo nekoliko reči kroz padeže. Na primer: sestra, padeži, letenje

- nominativ, (ko? šta?) – sestra, padeži, letenje

- genitiv, (od koga? od čega?) – sestre, padeža, letenja

- dativ, (kome? čemu?) – sestri, padežima, letenju



- akuzativ, ((vidim) koga? šta?) – sestru, padeže, letenje



- vokativ, (hej) – sestro, padeži, letenje

- instrumental (s kime? s čime?) – sestrom, padežima, letenjem

- lokativ. (o kome? o čemu?)
– sestri, padežima, letenju

Nije teško, a meni je izuzetno zanimljivo. Recimo da vam neko kaže da napišete tri rečenice u kojima ćete da upotrebiti po jedan dativ, genitiv i lokativ.

1. dativ… Volim da pričam o svojoj sestri.

2. genitiv… Mi živimo od letenja.

3.  lokativ… U petom razredu smo učili sve o padežima.

Nadam se da vam je jasno i da će vam ovaj tekst pomoći da shvatite osnovne stvari o padežima.

Comments

comments

  • nikola
    #1 written by nikola 3 years ago

    hvala UZ KOJE PREDLOGE SE DOBIJA LOKATIV NE VIDIM DA SI NAPISO

  • ana
    #2 written by ana 3 years ago

    Da li neko moze napisati ime(nicu) Sarah kroz padeze! Hvala,pozz

  • velibor
    #3 written by velibor 2 years ago

    koji su predlozi za lokativ ako moze da se napise xD xD :angel: :bandit: :alien: :D :) ^_^ :( :( :o 8) ;-( :lol: xD :wink: :evil: :whistle: :woot: :sleep:.hvala

  • Charolija
    #4 written by Charolija 2 years ago

    Velibore predlozi za lokativ su: na, o, po, pri, u. Pozdrav :)

  • velibor
    #5 written by velibor 2 years ago

    hvala puno

  • lana
    #6 written by lana 2 years ago

    moze li neko da mi kaze sta je po znacenju doci

  • ana
    #7 written by ana 2 years ago


    lana:

    moze li neko da mi kaze sta je po znacenju doci

    GLAGOL

  • Xixi
    #8 written by Xixi 2 years ago

    hujahujahop xD -.- :oops: :P :x 8) 8O :o :( :D :evil: :roll: :?: :mrgreen:

  • Milica
    #9 written by Milica 2 years ago

    Ja sam htela da ponovo ucim o padezima jer zaista sam zaboavila i slabo sam ucila i ponovo cu uciti jer zaista mi je potrebno i zanimljivo mi je to :)

  • Nemanja
    #10 written by Nemanja 2 years ago

    ovo je najjace lako je da se nauci:)

  • Dejan Stankovic
    #11 written by Dejan Stankovic 1 year ago

    Super je što se baviš ovakvim stvarima! Jezik je pravo čudo, i treba ga čuvati i negovati.
    Evo mog skromnog doprinosa. Molim te, ispravi sledeće greščice koje su se potkrale u gornjem tekstu prilikom kucanja:
    обраништа
    одреба
    падажу
    пременили
    траба
    Употрбљава

  • Nikola
    #12 written by Nikola 1 year ago

    OVO JE LAKO

  • Medina Hocanin
    #13 written by Medina Hocanin 9 months ago

    Kako promeniti imenicu med po padezima u mnozini???

  • Charolija
    #14 written by Charolija 9 months ago

    Med je gradivna imenica kao i voda, vino, nafta, šećer… Gradivne imenice označavaju građu, materiju. Zajedničko za sve gradivne imenice je da i najmanja i najveća količina znače isto, a gradivne imenice imaju samo jedninu. (kilogram meda, 5 tona meda, gram meda). Što znači:
    - (ko, šta) med, voda, nafta
    - (od koga, od čega) meda, vode, nafte
    - (kome, čemu) medu, vodi, nafti
    - (koga, šta) med, vodu, naftu
    - (hej) medu, vodo, nafto
    - (s kime, s čime) s medom, s vodom, s naftom
    - (o kome, o čemu) medu, vodi, nafti

  • Leave a Reply

  • Comment Feed for this Post
Go to Top