Tišina ko sidro veže mrak
u meni polako kopni strah
ova ljubav je bila priviđenje
nije ovo moje vreme.

Do zore je ostao još koji sat
a vani nemir ko da je rat
oblačim kaput i odlazim
da sve zaboravim.

I opet Dunavom plove brodovi
a ti više za mene ne brini
ko lišće sam, vetar me raznosi
vukovi umiru sami.

Tišina ko sidro veze mrak
u meni polako kopni strah
ova ljubav je bila priviđenje
nije ovo moje vreme.

…
I stiže kolona na ulaz grada,
začu se samo neki težak zvuk,
ne plaču vukovi, to kiša pada,
bez glasa i jauka izdahnu vuk…

Random Posts