Vukovi umiru sami
Tišina ko sidro veže mrak
u meni polako kopni strah
ova ljubav je bila priviđenje
nije ovo moje vreme.
Do zore je ostao još koji sat
a vani nemir ko da je rat
oblačim kaput i odlazim
da sve zaboravim.
I opet Dunavom plove brodovi
a ti više za mene ne brini
ko lišće sam, vetar me raznosi
vukovi umiru sami.
Tišina ko sidro veze mrak
u meni polako kopni strah
ova ljubav je bila priviđenje
nije ovo moje vreme.
…
I stiže kolona na ulaz grada,
začu se samo neki težak zvuk,
ne plaču vukovi, to kiša pada,
bez glasa i jauka izdahnu vuk…
about 3 months ago
Baš ne postoji nijedan razlog da se zatvore komentari, zatvorila sam ih prvo, ali eto, ipak kad razmislim… čemu to?
about 3 months ago
Svakog od nas neka pesma pogodi i ubaci u određeno stanje . . . ponekad treba uz pesmu prosuti tugu koja se nakupi.
about 3 months ago
Ni jauk dece
ni lelek majki
ni deset novih krvavih bajki
omeksati nam srce ne moze
jer nam je rat ispod koze.