Svaki dan mi uglavnom isti. Ne bunim se, prija mi.  Trudim se stvarno da se ne nerviram, da vesti čujem i pročitam samo onako brzo, da ne razmišljam, jer se iznerviram, a ne želim da se nerviram. Rešila sam da neću. Međutim, nisam ni slepa, ni gluva, pa samim tim nerviranje me teško zaobiđe, mada se trudim.

Kako javlja Marko, Majdanpek je dva dana bez grejanja i vode i niko ne reaguje. Pucaju cevi, čuda se dešavaju. Ukucam na guglu “Majdanpek bez grejanja”, kad ono se ispostavi da je to stara vest, koja se proteže od 2002. preko 2006. do 2009. godine, ali nijedne reči o sadašnjem dešavanju u ovom gradu. Uzgred budi rečeno Majdanpek se inače nalazi u Srbiji.

Valjda vlast misli da kada su građani mogli pre par godina 6 dana bez grejanja da izdrže, sada nema razloga da se reaguje pre nego prođe toliko vremena. Znači građani Majdanpeka strpite se bar 6 dana, a onda će možda neko i odreagovati.

Zapitam se da li za ove naše vladare postoji još koji grad u ovoj jadnoj zemlji sem Beograda, kad ono iskoči mi pred očima gomila mladih, matorih, lepih, srećnih ljudi, koji u glas pevaju, srećni i zadovoljni… Jaka Srbija, Zemlja čuda i blagostanja, od Vranja do Sombora, od Šapca do Pirota, jaka Srbija… čuje se pesma naroda…

Mila majko rođena, ko je ovde lud? Znači ako želite da živite u blagostanju, srećni i zadovoljni samo Jaka Srbija može da vam pomogne, a da bi se to ostvarilo treba na predstojećim izborima da glasate baš za to, baš za njih.

Pesma me podsetila na ono što smo pevali kao pioniri na školskim priredbama, a mnogi i kao vojnici SFRJ: “Od Vardara, pa do Triglava, od Đerdapa, pa do Jadrana… svetlim suncem obasjana, ponosito sred Balkana… Jugoslavijooo, Jugoslavijooo… “. Smrkne mi se načisto.

Vest po vest, Balkan, Jugoslavija ovo ono, logično vesti me dovedu i do Anđe i njenog filma. Nisam odgledala film, ali po onome što sam je slušala da je rekla (šalim se ovim linkom) 🙂 i što sam pročitala u komentarima onih koji su film odgledali, mislim da mi je pametnije i da ga ne gledam. Rasplakala se mučenica na premijeri u Sarajevu. Beše mi je žao.

Umetnička sloboda dozvoljava svakom umetniku da se izrazi na svoj način. To je potpuno jasno. Znači ne mogu Anđi ništa da zamerim, pa ma kakav film da je snimila. Rat je zlo u svakom smislu i pogledu, pa ma po kome da je “oplela”. Rekla je da je emotivno vezana za ove prostore. Verovatno kao i ja što sam emotivno vezana za Kongo, pa imam 10 000 000 dolara, pročitam nešto, popričam malo sa ljudima i snimim film. Naravno pre svega toga bih morala da postanem popularna i lepa kao ona što jeste. Što da ne, umetnička sloboda i milioni dolara svašta nešto omogućavaju.

Stvarno neću da gledam film, sasvim mi je dovoljno što je rekla da neće da dođe u Srbiju na premijeru, što meni znači da je baš bila “realna” tokom snimanja filma, da nas ipak vidi kao divljake i da ću se ja iznervirati. Neću bre da se nerviram.

U Srbiji u jednoj državi postoji više država, Beograd, Kosovo i ostala zapizdina. Možda stvarno treba da se posvetim Demokratskoj Republici Kongo i Drugom kongoanskom ratu, možda postanem popularna, nikad se ne zna, pa i snimim film o njima, a imam više šanse da saznam šta se tamo dešava i dešavalo se ranije nego šta se danas dešava u srpskoj “zapizdini”.

 

P.S.

“Glasajte za nas, robotizovaćemo Leskovac.” E ovo me dokusurilo potpuno. Dalje ništa ne treba ni da čitam, ni da gledam. Svega mi je dosta za danas. Smešan li smo i jadan narod.

0
Tri države u jednoj Srbiji - Beograd, Kosovo i ostala zapizdina http://www.charolija.com/wp-content/uploads/2012/02/kongo.jpghttp://www.charolija.com/wp-content/uploads/2012/02/kongo-200x200.jpgCharolijaSrbijaađelina,grejanje,kongo,kongoanski rat,kosovo,majdanpek,Srbija,u zemlji krvi i meda,vlastSvaki dan mi uglavnom isti. Ne bunim se, prija mi.  Trudim se stvarno da se ne nerviram, da vesti čujem i pročitam samo onako brzo, da ne razmišljam, jer se iznerviram, a ne želim da se nerviram. Rešila sam da neću. Međutim, nisam ni slepa, ni gluva, pa samim...Don't give up!

Comments

comments