Moja šuma

Stvarno ne razumem i moram da priznam da nisam upućena, ali koliko vidim neki automobili hrvatskih tabli su sjebani u Srbiji. Mislim… pa šta jebote? Kao da je malo srpskih automobila sjebanih u Hrvatskoj?

Jesu li Hrvati pravili hajku? Nisu. Normalan narod, pa neće čak ni svoje budale da napada.

Koji vam je kurac Srbi, kad ćete prestati da budete budale? Kakve to veze ima sa bilo čim. “Jao izvinite, mooolim vas.” “Nismo mi svi takvi.” “Sramota me je.”… Ma more pizde jedne, ovako nam i jeste, jer ste prodane duše.

To sve izgleda po uzoru na predsednika države. Pokupili od njega, da se treba svima i svakom izvinjavati za sve, za ono za šta jeste i niste krivi. Sačuvaj Bože. Jebete se u dupe samo da vidite Evropu. Pičketine jedne. Marš!

Obično se izvinjavaju oni koji nisu dalje iz svog “sela” izašli, pa se “stide reakcije svojih sunarodnika”. Ma more marš budale. Hrvatsku ste videli na slikama i čuli neke priče, pa ste se napalili da budete “baje” koje podržavaju neku umišljenu “pravdu”. Marš u kurac.

Šta se izvinjavate? Kome sad hoćete u dupe da uđete da mi je jasno, volela bih baš da znam, svega mi.
Imam prijatelje Hrvate koje kao ni mene ovo ne dotiče, pa ne razumem. Za šta se Srbi sad izvinjavaju?  Što se bre i dalje delite?

Svet postoji i van vašeg malog sela, pa makar to bio i Beograd ili Novi SAd. Jeste li svesni da samo stvarate razdor. Budale. “Oj Srbijo mati nemoj tugovati… ” uvek to pevam kad sa bilo koje strane i granice ulazim u Srbiju, ali isto tako pevam: “Lijepa naša domovino, oj junačka zemljo mila… ” kad ulazim u Hrvatsku. Što da ne pevam, kad znam, a u Crnu Goru kad ulazim slatko pevam: “Oj svijetla majska zoro… majko naša Crna Goro…” Što da ne pevam?

Neki od mojih najboljih prijatelja su Hrvati, Crnogorci, Bosanci, Rusi, Amerikanci, Englezi.. pa šta? Njih kao ni mene ovo ne dotiče. Kad putujemo jedni kod drugih gledamo gde je najbolje da parkiramo auto da nam ga ne slupaju, oni koji nisu kao mi. Svesni smo da budala ima na svakom koraku, a mi smo drugari, jebote.

Znamo da ima onih koji nisu kao mi, pa šta. Što svi moraju da budu kao mi? Srbi su moj narod, koji volim i poštujem, ali u mojoj zemlji nije dozvoljeno biti patriota. U mojoj zemlji kad zapevaš Bože pravde, možda te i uhapse, jer ko zna kakve su tvoje namere? Šta se krije iza toga što si zapevao?

Pojedini Srbi, stoko jedna, Srbija je moja zemlja koju volim najviše, ali koji ste vi izrod nije mi jasno, odakle ste se vi stvorili i od koje ste “loze”? Jebem ga baš. Pradeda mi se u grobu prevrće kad vidi sa kim sve posla imam. Ovde ne mislim na one koji ruše i pale, već na one koji se izvinjavaju. Oni koji ruše su budale svakako, ali koji ste vi kurac nije mi jasno?

Ne opravdavam lupanje automobila po ulici, ali svejedno je gde se to dešava. Dešava se svuda po svetu, pa se nigde na svetu cela nacija ne oseća kao par onih loših koji su to učinili, sem u Srbiji. Dokle ćete da pravite problem nije mi jasno? Svet postoji i van vašeg sela, pa ma koliko mislili da nije tako… jeste. Svet je malo veći nego što ste zamislili, a to što vas dalje od vašeg sela nisu pustili da odete je sigurno iz nekog dobrog razloga.

Nemojte više da se proseravate, ali molim vas. Svako ima svoju državu, svoju zastavu, himnu… svako od nas iz kuće nosi šta nosi. Nemojte da budete proklete pičke koje se izvinjavaju zbog nečega što nisu skrivile. Nemojte da mi se serete u zemlju zbog nečega što nije uradila. E tako… stvarno vas molim gledajte svoja posla. Svoje šume i livade. ;)