Srbijo – na tvojoj sam strani!

Sve smo “zaboravili”, ovakve i slične stvari se “nisu” ni dešavale, sve smo “izmislili” da bismo snimili filmove, da bismo “vodili” medijske ratove, tako da “nismo” imali šta da opraštamo, ali smo se pokorno izvinili. Praštajte nam, primite nas u vaše “redove”. Ako nešto “malo” i nije bilo u redu sa vaše strane, ustvari se “nije” ni dogodilo, jer smo zaboravili… zaboravili ko smo i jesmo li to što mislimo da jesmo, i mislimo li, i imamo li sa čim da mislimo? Šta nam je posle tolikog “ispiranja” ostalo? Ipak, uvek se neko seća. Zaborav ne postoji!

“Šta ste se uhvatili za to bombardovanje, k’o da je to bilo nešto naročito? Na kraju krajeva, sami ste to tražili.” Ne brini svete, zaboravili smo. I u tom slučaju, “krivi smo”.

Krivi smo, jer smo mnogi zaboravili i zaboravljamo i pljujemo po svemu što je naše, jer MI ustvari i nismo MI. Odričemo se svega, zarad nečega u šta su nas ubedili, “uverili”, “dokazali” nam… da smo “krivi” i da sada na sve treba da pristanemo da bi nas prihvatili.

MI kad volimo svoju zemlju i svoj narod, mi smo nacisti, fašisti… nama je zabranjeno da volimo svoju zemlju i budemo nacionalisti, jer mi i ne znamo šta je to? Većina ne zna, zato se priklanjamo i molimo i ponižavamo i bojimo se, jer jesmo zaboravili ko smo i šta smo.

Stanite!!! Razmislite još jednom pre nego da nešto uradite. Nemojte da izdajete i prodajete svoju zemlju. Koliko god nam nebo iznad glave bilo veliko, zemlja nam je osnov.

Razumem da su ljudi koji razmišljaju kao ja “u izumiranju”, ali to nikako ne znači da ću odustati, jer smatram da su ljudi koji razmišljaju slično, budućnost Srbije. Ne zato što ćemo je nekad voditi i upravljati njome, to je nemoguće, pored svih vas koji ste spremni da prodate sve, sve date i na sve pristanete, zarad nečega u šta su vas uverili da vam treba. Da zbog svoje usamljenosti, izolovanosti od sveta, od svega što mislite da vredi, pristajete na baš sve. Od nevernika, preko vernika, do pravednika, sluga i sudija. Od “NE nikako, preko MOŽDA, do DA SVAKAKO.”…

… Već zato što ćemo za sobom ostaviti one koji će znati da cene prave vrednosti i prevladeće sigurno. Muka mi je od vas, od kojih su pametnija moja mala deca. Ne zato što su moja, nešto naročita, već samo obična deca, koju ima ko da čuje i sluša. Glupi svete, slušaj svoju decu.

Da drugačije mislim odustala bih, odustala bih od svega i otišla više na taj Kipar i pametovala vam odande. Verovatno ću i otići, ali ne pre nego da vam sve ispričam. Potrajaće.

Neka vas, terajte politiku, pametujte, mudrujte, čitajte, gledajte vesti, trujte se, ali kad-tad shvatićete da je sve jednostavno. Moje razmišljanje i pisanje vas ne dotiče? Neka i ne treba. Ono čega se zaista ne sećate, ono čega ste se odrekli, što ste prodali, što ste zaboravili… svakako vam i ne pripada. Kome onda vi pripadate? Čiji ste?

Srbijo Tugo Moja! Na tvojoj sam strani. Istina je lekovita, istina uvek pobedi, pa ma koliko pre njenog priznavanja bude teško.

 srbija

0

Comments

comments

Comments

  1. By Iva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *