Pomozimo jedni drugima – Jedino nam to preostaje

davljenjePriče o nemaštini, gladi, bedi, rasturenim porodicima, porodičnim svađama i ubistvima me više ne dotiču i ne uznemiravaju. To ne znači da sam postala bezdušna i da sam oguglala na sva dešavanja oko sebe, već sam samo šire otvorila oči i postala svesnija.

Od toga što nas svakodnevno mediji obasipaju tragičnim, srceparajućim, šokantnim događajima iz naše bliže okoline, niko koristi nema. Vide ljudi da ima onih kojima je teže i gore nego njima, pa se odlučuju na ćutanje i prihvatanje onoga u čemu sami žive: „Ćuti vidiš da ima i kome je gore nego nama!“.

Posle bitke, svi junaci! Treba unapred reagovati da ne bi dolazilo do svega toga. Najlakše je u „toplini doma svoga“ sedeti i komentarisati po društvenim mrežama, osuđivati, pametovati, a da se samo prstićima mrda po tastaturama.

Pre svega se treba okrenuti sebi i rešavanju svojih problema i problema u svojoj porodici, pa ma koji da su. Ko može treba da pomaže ljudima iz svoje najbliže okoline. Nemaština je učinila da ljudi jedni drugima okreću leđa, umesto da bude upravo suprotno. Svako može da pomogne nekome, nekako.

Za vreme poplava Srbija je pokazala i dokazala da može da bude ujedinjena. Čak se i ceo region ujedinio. Svi su pomagali, svima kojima je pomoć bila neophodna. Nije se pitalo ko je koje vere, koliko ko ima godina, zašto neko ima petoro dece i što nije „mislio dok ih je pravio kako će da ih hrani“ tj. spašava, svako je imao neki svoj način da pomogne kako god je mogao. Setili su se ljudi da imaju makar jedno ćebe viška ako ništa drugo i sve je bilo važno.

Kada Srbija bude shvatila da već godinama živimo u vanrednoj situaciji koja je verovatno i gora i teža od prirodnih nepogoda, onda ćemo i početi da pomažemo jedni drugima, bez mnogo pitanja. Prirodne nepogode su užasne, međutim koliko god zla donele, one i prođu. Voda se povukla. Da li Srbija shvata da „poplave“ u kojima decenijama živimo neće skoro proći?

Sve je više gladnih, bez posla, bez krova, u glibu do guše, sve je više onih koji ne vide izlaz i ne znaju gde i kako da ga pronađu, sve je više napuštene dece, sve je veći jaz između onih koji imaju i onih koji nemaju, sve je više razvoda, porodičnih tragedija, ubistava, samoubistava, bolesnih, umno poremećenih…

Ne obazirite se na to! Nego konkretno nešto preduzmite. To što ćete da se zgražavate i šokirate nad nečijom sudbinom neće nikome dobro doneti. To što vi imate svoj STAV o tome neće nikoga nahraniti.

ODMAH REAGUJTE!

Za početak ne bacajte hranu. Ako vam je nešto ostalo od praznika spakujte i dajte nekom. Podelite. Sigurna sam da ne morate daleko da idete. Ranije ste hranu trebali da nosite u neki dom za beskućnike ili napuštene, sada više ne. Sigurno je neko blizu vas jako gladan. Pogledajte oko sebe, pružite nekom ruku.

2015. godina nikome neće dobrog doneti ako se ne okrenemo jedni drugima. Nek’ nam je svima Bog upomoć. Mir Božji, Hristos se rodi.

IMG_0041

1+

Comments

comments

Comments

  1. By Sasa

Leave a Reply