Don't give up
Neki novi početak…
Ima raznih virusa, uspešno sam odolevala tri godine, ali i AIDS se dobije o čas posla. Viruščina mi je bukvalno pojela komp. Fotografije, muzika, snimci, dokumenta, ugovori, tekstovi sve je nestalo o čas posla. Nikakav recovery nije pomogao. Spasla sam nešto malo. Nije mi niko kriv što nisam narezivala na diskove. Neka je i otišlo, doživećemo i napravićemo lepše uspomene, potpisaćemo bolje ugovore, snimićemo kvalitetnije filmove. Neki bolesni umovi su nam to oduzeli. Šta drugo da kažem? Sve se dešava sa nekim razlogom. Treba ga samo pronaći.
Idemo iz početka. Nije mi prvi put da počinjem. Sve se promenilo, znam da je na bolje. “Riknuo” komp, sve ostalo ide u boljem pravcu. Putujemo juče kroz Srbiju, uzduž i popreko. Šumadija i Pomoravlje na dlanu. Tu je Bog stvarao svet. Bez daha ostane čovek. Promenilo me to jučerašnje putovanje. Nekako me rasanilo. Ne znam još uvek gde ću onu svoju kuću da smestim, ali shvatilia sam juče da jeste istina da je dom čoveku tamo gde okači šešir, ali važnije od toga je gde mu je srce.
Ne mogu srce ostaviti ovde, a šešir okačiti tamo negde. Nije Srbija politika ove zemlje, pare koje je teško zaraditi, nije Srbija od juče do danas. Pitam se jesam li jedina ostala koja voli ovu zemlju? Žao mi je. Zemlju čine ljudi, a kakve mi to ljude imamo prilike da viđamo svaki dan po našim gradovima, sa kim to radimo, koga imamo prilike da čujemo? Jeste li skoro bili u nekom selu, u svom selu ako ga imate ili imate prilike da svakodnevno viđate samo one koji su “napredovali” u životu, “gospodu” koja će vas povesti u prosperitet i napredak, isključivo lični_
Ma nikada neću biti “pripitomljena” beograđanka, koja prdi i smrdi u beogradskom prevozu, a tamo negde gde treba glumi damu, a takvih je gomila. Marš! To sam što jesam. Seljanka u duši i srcu, koja ne prdi i ne smrdi ni kad je sama. Srpkinja, rodom iz srca Šumadije i neću dozvoliti da me bilo ko natera ili na bilo koji način preobrati, da budem nešto drugo. Prava srpkinja iz Šumadije se ne vozi beogradskim prevozom, nego tera ovce po livadi. Gde su naše livade, znate li? Znate li ko tera naše ovce? Gde su moje livade?
Duša me sinoć zabolela. Baba sa svoje 83 godine, sa veštačkim kukom, na štakama, tera ovce, da dok joj ne dođe deda koji je otišao poslom, ovce ne pobegnu daleko. Tugo moja Srbijo! I dok babe teraju ovce, mladost Srbije beži u svet, ukalupljuje se u potpuno bolesne civilizacije i živi u uverenju da je što dalje od Srbije, to i bolje. Nije. Sve je to samo vreme.
A znate li šta je duh srpskog seljaka? Kada slušate njegovu priču i smejete se od srca, jer koliko god da mu je teško, njegov duh je ostao nepromenjen, neiskvaren. Duhovitost srpskog seljaka je nemerljiva. Volim srpsko selo i seosku dušu.
Ako kažem da mi je želja da i moj pas živi bolje, ne moram onda da kažem koliko bolji život želim za svoju decu. Zdraviji pre svega. Duhom zdraviji. Engleska ili Kipar kao njena bivša kolonija, Brazil, Zanzibar, Amerika… selim se ja već odavno, sve sam vam već pisala, ali znam da ono što na mestu gde je Bog stvarao svet nigde neću pronaći. Nigde neću naći ono što imam tamo gde su mi srce i duša. Koji će mi pare, ako izgubim dušu? Trebaju mi ovce i livada, šljiva i rakija, krava, sir i kajmak, pšenica i brašno, ne kompijuteri i virusi raznih vrsta.
Šta su političari napravili od ove zemlje? Nisu sami, pustili smo ih. Eeeej ljudi mi smo toliko bogati da nam svako može pozavideti! Zato i hoće da nas unište. To nije paranoja i neka teorija zavere, istina je to.
Iz sela smo pobegli u grad, iz grada bežimo u svet. Ne valja nam priča. Sve nas je manje, sve više propadamo, a ono što imamo ne umemo da cenimo, jer nećemo da priznamo da mi jesmo seljačka, poljoprivredna zemlja u kojoj zarad nekih bolesnih “uverenja” naše blago propada. Srbijo tugo moja!
Comments
-
Od srca vam želim da uspijete. I ja sve više razmišljam o tome, a iskustvo me naučilo da nas put na kraju ipak odvede ostvarivanju naših pravih želja. A prave želje su uvijek one koje nas vode ka boljem. Divno si ovo rekla, svaka čast, tvoj me tekst potpuno osvježio, i dan mi je ljepši ( da ne filozofiram više
) -
-
-
-
Niste jedini.Ne znam ima li smisla, ali ću rizikovaaati – moji odgovori su ovde http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=1163944138616960849#editor/target=post;postID=1318024826766451917
http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=1163944138616960849#editor/target=post;postID=5201861076287742634 -
Davore ne zameram što nisi razumeo, jer često ostanem nedorečena, pa onda ispadne svašta. Kažem bolesne civilizacije, ne mislim naravno na sve, ali mislim tu na pristajanje na sve zarad toga da se bude prihvaćen. Kao konji kojima se stavi am. Bolesno jeste brisati dupe svom psu posle velike nužde u nekom parku, a normalno je pokupiti za njim, bolesno je staviti znak otvorenog kišobrana u fazonu “dragi građani ako pada kiša nosite kišobran”, očima svojim sam videla u jednoj zapadnoj prestonici, bolesno je reći “pa naravno da smo se upoznali preko Interneta kako bi drugačije?”, na tako neke stvari sam mislila.
-
Onda može i ovako – http://negoslava.blogspot.com/ , a tekstovi su pod naslovima
Volite li Srbiju
O pijanistkinji Mariji Ivanović
Donji Prisjan, fotoreportaža
Ako Vas ne mrzi da pogledate, upoznaćete jedan manje poznati deo Srbije, jednu umetnicu koja je več otišla i….ma, da se ne reklamiram previše, dobro mi došli -
Sve OK, samo ne znam zašto misliš da netaknuta priroda, zdrava hrana, uređena sela, livade, reke, planine, rakija, vino i kajmak ne postoje i u drugim zemljama? Mislim da bi se silno začudila kada bi videla koliko TOGA ima po Engleskoj, Italiji, Španiji, Francuskoj i Portugaliji, da ne idemo dalje od Evrope…
-
Posle drugog čitanja tvog posta, imam potrebu da dopunim komentar, jer mi se čini da si, ne svojom krivicom i ne usled loše namere, načinila veliku grešku. Tvoj post tako liči na postove koje sam i ja pisao negde nekada… čineći istu grešku. Ne bih ja ovo ni pisao, nego si blogerka koju čitam, imaš decu, i ja planiram porodicu u doglednom periodu i čini mi se da je zbog dece važna ova priča, ne zbog tebe i mene. Jasno se sećam, sve je to počelo već u obdaništu, pa nastavljeno kroz celu osnovnu školu – učen sam da je moja domovina najlepša, najzdravija, najuspešnija, najstarija, rečju najbolja… kako je završila ta najnaj država, to svi znamo. Devedesetih godina kada se ceo svet ujedinjavao, u deceniji kompjutera, Interneta, razvoja, istraživanja svemira… mi smo se na Balkanu sekli mačetama. Ne može to džabe. Verovatno je tu i bio problem. Nisam učen da budem vredan, pošten, sposoban, snažan, pametan, uspešan… bilo je potrebno samo voleti tu najnaj domovinu na svetu, a ona će sve rešiti za nas. Male Švajcarce i Japance uče od malih nogu da su jako siromašni (?!) i da će morati mnogo da rade i trude se u životu da bi preživeli. Šta reći? Japan toliko volim da mi je želja tamo da umrem, voleo bih da Japan bude moje poslednje putovanje, a što se Švajcarske tiče… iako rođeni Beograđanin, pre bih pristao da živim u najružnijem švajcarskom selu, nego da budem gradonačelnik Beograda. Da, zbog posla sam godinama obilazio Srbiju, sela i gradove… od Horgoša preko Koceljeve do Vranja, od Drine i Užica do Negotina… jednom prilikom sam skoro čitava dva meseca bio na putu, svraćajući u Beograd samo nedeljom da pokupim čiste stvari i ostavim prljave. Cela ta priča, o netaknutoj prirodi i divnim horizontima je teška iluzija ukoliko viđeno ne uporediš sa statistikama – potencijali su ništa ukoliko ih ljudi nisu iskoristili. Treba biti iskren i hrabar i pogledati statistikama u oči, po mnogo čemu je Srbija na samom dnu evropskog kontinenta uz Bosnu, Makedoniju i Albaniju. Jebem ti ja najveću lepotu na svetu, koja to ruku na srce i nije, ako moram da menjam ceo trap na automobilu da bih uživao u istoj, o vozovima i avionima da ne pričam dok me mafija krade za putarinu na jedinom, nikada završenom autoputu … Ima švajcarskih sela čija je glavna ulica uređenija i čistija od većine beogradskih ulica. Ima italijanskih sela u kojima jedan jedini kvadrat domaćinstva košta 5.000 evra (više nego neko celo srpsko selo). Ima nekih engleskih sela u kojima sam shvatio da se nikada neću vratiti u Srbiju. Nisam ja srećan zbog toga, naprotiv, bilo je potrebno mnogo hrabrosti i tuge da bih se suočio sa istinom… ali istina je istina, između ostalog i jedina profitabilna, na duže staze. Čini mi se samo da bi Srbija momentalno postala mnogo bolja zemlja za život kada bi prestali da se trudimo da budemo najbolji na svetu… iluzorno je da zemlja od 7 miliona stanovnika bude najbolja na planeti u bilo čemu, nema šta ko nama da zavidi na bilo čemu, nepotrebno je sve to, mnogo je realnije i bolje samo da postanemo… prosečno dobri, ali… nisu drugi narodi sedeli skrštenih ruku dok smo se mi po Srbiji bavili i bavimo sranjima… i ta misija, biti prosečno dobar, sada deluje teško dostižno, jer je i prosek dosta visoko za nas.
-
Prijatelju lomim se lomim, pa se slomim, a onda bih sutra otišla bilo gde što dalje odavde, pa mi se u sledećem danu desi nešto lepo ovde, pa se opet prelomim i onda nigde nikada ne bih otišla, sem na godišnje odmore i proputovanja u beli svet. Sledeće nedelje pripremim sve što mi treba da bih odavde otišla, a onda dok trepneš predomislim se. Nije kod mene hrabrost u pitanju, ne bojim se izazova, nego majku mu njegovu sve se nadam da mogu da uspem i ovde. Međutim onda opet kažem sebi: “Debilu jedan, pa zar ćeš da čekaš, a onda jednog dana jedno po jedno dete da ispraćaš u svet, jer će za tebe biti mnogo kasno.” Nisam pametna i slažem se sve što si rekao i razumem šta pričaš, ali nekako mislim da možeš i ti razumeti mene. Nego, pošalji mi adresu na mejl da ti pošaljem jednu flajku rakije.
-
Ti, Čarolijice, imaš pravo na svoje dileme, izlažeš ih ovde na blogu, svi pametujemo i savetujemo i diskutujemo i to je OK. Kao što već rekoh, OVO nije zbog tebe i mene, ovo je zbog tvoje dece, a ti nemaš 78 godina da me ne razumeš šta ti pričam, naprotiv. Ne mogu ti ja reći “idi u svet, biće ti super”, jer ne znam. Možda bude super, možda bude katastrofa, ne znam. Ono što znam jeste da će tvoja deca otići 100%. I ničeg tu tragičnog nema. Ugradi se svakom 200 evrića mesečno. Znaš šta je JEDINA poenta Srbije? To što će te oni pitati da li da šalju po 500 evra mesečno. Zato je srpska majka JEDINA majka, 200 je dovoljno. A ne mora ni 200, jebeš pare, “samo da si ti srećan”. Lako ćete se dogovoriti, SVIMA će biti super. To je poenta. Izvini, molim te, šta će Toma Nikolić, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Velimir Ilić i Mlađan Dinkić da RADE u inostranstvu? Od čega bi živeli? Demagogije? Savršenih planova za unapređenje životnog standarda? Reformi? Opisivanja svih bogatstava i lepota Srbije? Nemoj da se zajebavamo. Ti ljudi bi BUKVALNO umrli od gladi u inostranstvu posle 15 dana, jer nisu u stanju ni da popune upitnik za socijalnu pomoć u nadležnoj ustanovi koja nudi upitnike na svim jezicima. Prave PATRIOTE odlaze iz Srbije, jer samo na taj način mogu da pomognu sebi, Srbiji i svojoj porodici. Da li se i kada (ako uopšte) te PATRIOTE vraćaju u Srbiju, to je već neko drugo pitanje. A ne možeš ni ti svojoj deci da diriguješ kako će živeti. Kapiram da odrastaju NORMALNO, što je i više nego USPEH u ovim smrdljivim vremenima. Svoje si dala… ma bre… SVE si dala. Ugradi se 200 evrića i uživaj u svojoj kući sa bazenom. Ne zaboravi, pre bazena, oko kuće da digneš KINESKI ZID i da mužu napomeneš da ode u policiju da polaže test za oružje. Mislim, kapiram to je tvoj fazon, sve pošteno i po zakonu, ali i ti srpski zakoni su kurac… ukoliko ti suprug poznaje Dačića, dobiće dozvolu za tenk istog dana, pa je možda bolje da odete do juga Srbije, ako ne znate Dačića… znam, tamo su predeli NEOPISIVO lepi, ali tamo ima da se nađe nova automatska puška za 100 evra, a to je vrlo važno. Ne pravite kuću iz snova sa bazenom u Srbiji NENAORUŽANI. Nikada. Ja sam se zajebao, prvo bazen, pa onda puška… ne… nikako. Prvo puška, onda zid, pa tek onda bazen… u Srbiji. I kada to završiš, uopšte ne mora da ti bude loše, naprotiv. Svoje si dokazala, napravila i odgojila decu, a pritom se fino zezala, u jednom smrdljivom vremenu. Svaka čast, ne moraš u inostranstvo, ako nećeš. Pusti decu, neka idu. Uživaj u bazenu i kvadratima. Vodi računa da budete sigurni. I ne piši nam kako je Srbija lepa, pričaj nam o tom zidu…
-
opet dopuna komentara, pošto smo u sličnim projektima… sa nekim pametnim ljudima u Srbiji sam razmatrao projekat “ZID” i dadoh se ja u visine… a reče lepo jedan arhitekta “jebeš visinu, šta ćemo sa DEBLJINOM??*. Pravo pitanje. Jebeš ti zid visok 4 metra, ako je debljina jedan bloKA… bolje da se spusti na 3 metra, a da mu se da po debljini. Šljakao sam ja razne napredne sisteme zaštite, interfoni, GPS, video-nadzori… služio sam i vojsku i spavao u rovu na -20, sklanjali su termometre da ne znamo temperaturu… to je priča o zaštiti od više prstenova, ali o tome možemo da diskutujemo u New Yorku, u Srbiji si u kurcu, ako te ne zaštiti prvi, fizički prsten. Zato ti i velim… zajebi bazen i fasadu, prvo zid i puška… napunjena… sakrivena zbog dece… ali sa biračem na automatskoj paljbi i lako dostupna… zakočena… i zid… sad, ne mogu da ti kažem prave proporcije, glupo je zbog zida da se ne kupaš duboko i široko… mora visina, a ne sme bez debljine…. tu smo da se konsultujemo.
-
Prijatelju spržio si mi mozak.
I nasmejao, a i dobro zamislio. Najpametnije mi je da pare koje treba da uložim samo u Zid i naoružanje, uložim u već gotovu kuću sa sve bazenom u nekoj normalnoj zemlji i gotova stvar. 
Samo još zemlju da izaberemo, pa ko bude hteo nek’ se vraća kad poželi. I umesto da deci ovde odvajam po 200 evra, njih četvoro po 200 to je već ozbiljna cifra, šaljem mami i tati da im se nađe, jer jeste najvažnije da budemo srećni.:) Biće kako treba da bude, a ja se nadam da za 10 godina neću sebi reći, “Eto ti sad, a mogla si… “. -
Ja ću samo komentirati onaj početak, a radi se o kompjuterskom virusu, tj. o virusima koje pokupimo sufrajući inernetskim bespućima! jako bitna stvar je imati solidan antivirusni program, bez toga niti slučajno na internet, ljudi misle da se njihova računala zaraze na nekim moralno sumnjivim sajtovima, ali istina je totalno drugačija, zarazimo računalo dok čitamo vesti sa popularnih portala jer oni jako slabo održavaju svoje servere, jako retko ih testiraju na viruse i to je glavni problem kada neko pokupi virusčinu
-
Leave a Reply
- Comment Feed for this Post
Ostala sam bez teksta!