Ma kome ja to pričam?

Izvor E-novine

Zar vas stvarno nije sramota da u zemlji u kojoj bukvalno ljudi umiru od gladi pričate o zdravoj ishrani? Jede ko šta ima, za šta se snađe i kako se snađe, ako se snađe. Još odavno je tako. Mnogi trpe gladni, jer su mladi ili još uvek zdravi, pa mogu da izdrže s jednim obrokom svaki drugi dan.

Licemerno je u najmanju ruku, u takvoj zemlji pričati o slanini, viršlama, margarinu, kobasicama, grickalicama koji nisu zdravi i organskom voću, povrću i koječemu zdravom. Jedino ako niste doktor, kome je to posao. Nikad u Srbiji više gladi, nikad više emisija i tv kanala o kuvanju.

izvor www.koreni.rs

Koliko srpske dece uveče legne bez bilo kakve večere, koliko njih ode u školu bez doručka i užine, koliko njih ne sačeka topli ručak kad se vrate? Sramota da vas je! Što ne pričate o tome kako nahraniti svu tu decu, pa makar i belim hlebom, paštetom, margarinom i viršlama? Bolje da gladni pocrkaju, nego da se ne hrane zdravo??? Što ne pričate i tražite rešenje kako da nam stari ne umiru zanemareni, poniženi i ostavljeni od svih?

U zemlji u kojoj mnogi osnovci ne pročitaju nijednu knjigu do kraja osmogodišnjeg obrazovanja, a mnogi srednjoškolci do upisa fakulteta pročitaju najviše dve knjige, tužno je komentarisati ko je šta napisao, objavio, rasprodao. Tužno je ljudi. Danima pričate o nekome na čijem mestu biste rado bili, samo što se niste vi setili, niste se usudili, niste imali ni šta „pametno“, ni „glupo“ da kažete. Zavidite nekome ko se usudio da uradi ono što vi ne smete, jer ste „vezani lancima“ licemerja.

Za koliko ste para vi prodali svoje „književno delo“? Ups! Jeste li ga uopšte napisali ili je vaš najveći spisateljski uspeh status na Fejsbuku ili još  bolje onaj odličan tvit koji je ritvitovan 278 puta? Pa da! Logično je da vam to daje za pravo da pljujete, da kritikujete, da propagirate, da sedite i pametujete do besvesti, dok ne satrunete u svojim lažnim životima, dok vas feder iz vaše propale fotelje bode u dupe. Što propale kad ste vi toliko uspešni, divni i krasni? Kupite bar udobnu fotelju.

Internet je čudo najveće na svetu ikada izmišljeno, odmah posle struje. Televizija je jednosmerna, radio takođe, kao i štampane novine, ali zato vam internet daje mogućnost, da svi budete pametni, svi lepi, svi divni i krasni u svojoj mudrosti.

Tu je i „svepametni Gugl“ koji vašu mudrost dovodi do neslućenih visina, iako ste u životu pročitali one dve knjige do fakulteta, od kojih je jedna Snežana i sedam patuljaka u osnovnoj, a druga Mali princ.

„Naravno da je Snežana i sedam patuljaka knjiga, pa ima i korice i lepe slike, ta mi je omiljena i vrlo poučna, a Mali princ je obavezna literatura. Jao kako je to divna i dubokoumna knjiga, ko je beše ono napisao ne mogu da se setim? Odavno sam to čitala, kao dete još. Posle toga sam pročitala još hiljade i hiljade knjiga, zato ne mogu da se setim pisca.“.

Naravno da se „neznam“ piše odvojeno i naravno da ste sasvim slučajno promašili 1276 puta u svojim čuvenim statusima, a i šta ima veze? Nije do vas to je do tastature, verovatno i do vašeg brzog kucanja sa dva prsta, „jer“ da? Omaši čovek. „Jer da, da sam u pravu kada kažem da je baš glupo što sam slomila nokat tako brzo „pisajući“?“. Jeste, glupo je. Žao mi nokta koji je izrastao na tvom prstu.

“Šta “hvali” što sam pogrešila svima je jasno šta sam rekla?”. Fali draga moja, mnogo fali. Sutra ćeš ti nekog tako naučiti, sutra ćeš ti biti profesor srpskog jezika i nekom detetu dizati kosu na glavi, jer je pismenije od tebe “učene”. Učene na nekom izmišljenom fakultetu, sa diplomom nekog izmišljenog fakulteta, dok će oni zaista vredni, učeni i pametni, “visiti” na birou. FALI, jer će nam generacije za nama ostati nepismene i glupe kao tvoj nokat.

“Celo vreme govorim o tome kako je srpski jezik zanemaren i kako svo vreme idemo u pogrešnom smeru.”. Idemo, idemo i te kako. Ovaj voz koji ide u propast niko više ne može da zaustavi, jer si ti profesor srpskog jezika u srednjoj školi! Sve vreme ovoga sveta je pred tobom, a za tobom šta ostane. Ovim ljudima nije ni važno.

“Znam ja “valda” šta govorim i čisto “sumljam” da nisam u pravu.”!!!

Koga briga za pravopis dok se razumemo. Problem pravopisa nastaje kada se više ne razumemo. Nepismena sam. Po novom pravopisu ne znam da li se posle znaka navoda i dalje udara tačka kao nekad ili su i to promenili? Znam taman toliko da bih dobila najmanje dvojku na pismenom zadatku u prvom srednje. Mada… nepismeni profesori nam „opismenjavaju“ decu, priučeni doktori nas leče, razni „stručnjaci“ nas udostoje svog prisustva na raznim seminarima, da nam prenesu svoje „vrhunsko“ znanje koje im debelo platimo. Uh!

Ne znam kako da ne psujem, ali eto neću. Biću divna prema svima vama mudrima, lepima, pametnima, kulturnima. Sve to sama nisam i priznajem. Lakše mi je da priznam. Zato sam verovatno mala u vašim „velikim očima“, ali eto šta ću. Odakle mi pravo da uopšte bilo šta pišem pored svih vas pametnih? Zato sam i ućutala. Zato na ovom blogu odavno i nema reči.

Ljudi kao bića, uopšte nisu zaslužili tako savršen izum, kao što je internet. Čovek je po svojoj prirodi zavidan i zloban, a internet je divno mesto da svako bude ono što misli da jeste, da bude  što želi da drugi misle da on jeste, da bude šta god poželi, ako poželi i kad poželi.

„Šta tu ima neka mala da priča, piše, muva se okolo po sajmu kad JA bolje znam od nje?“. „Šta on ima da bude uspešan, kad sam bolji od njega bar 100 puta, što sam i dokazao onda jednom kad smo se sreli?“. „E dođi da vidiš ovo čudo! Vidi ovu na šta liči?“. „Sada ću vam objasniti šta je zdrava ishrana… Zašto nije dobro da jedete to i to… ? Zašto nije dobro da pijete to i to… ? Objasniću vam i zašto nije dobro da mislite tako kako mislite? Sve ću vam objasniti i vaš život će preko noći postati lepši i bolji. Verujte mi. JA najbolje znam!“.

Jadni ljudi. Jadan ovaj svet sa nama ovakvima.

Ponekad me sramota što pripadam ljudskoj vrsti. Bolje da sam Kuče! Bolje i kuče, nego da pripadam vrsti koja toliko zla čini, misli i govori.

Probajte za početak samo malkice da se promenite. Prećutite jednom ono što pametni mislite i „znate“. Ugasite kompjuter kad je „najzanimljivije“, isključite se iz diskusije kad je „najvažnije“, zadržite nešto za sebe od svoje velike „mudrosti“, idite na pecanje, trčanje, plivanje…

„Zaboravite“ telefon kod kuće i izađite u šetnju. Nemojte da pročitate najnoviju vest, poljubite svoju ženu umesto toga… Idite na koncert, na pozorišnu predstavu… Nemojte da kupite kredit za telefon, kupite kartu za bioskop, gledajte glup film… Uhvatite nekog sebi dragog za ruku, zaklopite nekom oči svojim rukama… Recite“ hvala“ prodavačici u prodavnici. Nasmešite se u autobusu onom do vas koji vas je slučajno zgazio i recite „izvini“. Pročitajte knjigu. Ma koju.

Uradite bilo šta samo prestanite da budete toliko zlobni, licemerni i zavidni. Izađite iz kuće, ne dozvolite da vas taj „feder“ bode u dupe. Promenite se jedan jedini „milimetar“. Molim vas. Sebe radi… Zbog jadnog ovog sveta, zbog onoga što će ostati za nama, ako išta bude ostalo da ostavimo za sobom.

Ma kome pričam?

0

Comments

comments

Comments

  1. By LaBiLnA

  2. By LaBiLnA

  3. By Goran

  4. By mirjam

Leave a Reply